Digitalno potpisivanje dokumenata sa elektronskim sertifikatom
Napomena: ovaj blog miksuje objave na srpskom, slovenačkom i engleskom jeziku, pa nije svaki za svakog….
Ovo je podsetnik za sve kojima treba uputstvo kako digitalno potpisati dokument sa kvalifikovanim elektronskim digitalnim sertifikatom izdatim od strane Republike Srbije. Tako potpisani dokument je potpuno priznat kao državno overen dokument i ne morate da dolazite iz Tasmanije u rodnu grudu samo zbog potpisa, ili barem do konzulata da vam teta udari pečat na vašu, rukom napisanu (ili otkucanu) izjavu.
Ne znam zašto sam vam ovo ispričao, ali ako ne šteti, onda koristi.
Milan Gutović
Ako nemate čip na ličnoj karti (jer se bojite da vas ne špijuniraju) odmah prekinite dalje čitanje, jer se time ova priča završava.
Ukoliko imate ličnu kartu sa čipom, onda na tom čipu imate i dva digitalna sertifikata (jedan za prijavu u portal e-Uprave Republike Srbije: https://euprava.gov.rs/
Nisam siguran da li inicijalno imate oba sertifikata kada izvadite ličnu kartu, znam da imate sigurno onaj za prijavu u portal e-Uprave, a ovaj za potpisivanje mislim da morate da zatražite (imate preko e-Uprave mogućnost da zakažete termin za to, traje oko 10 minuta i moraćete znati vaš PIN za pristup podacima ličnoj karti elektronskim putem). Gospođa na šalteru če reći: “Gospodine, koji je vaš PIN?” A vi ćete, onako u gužvi, okruženi svima reći glasno: “Moj PIN je isti kao na svim mojim karticama i glasi: 7134”. Šalu na stranu, najbolje kada pravite ili produžavate ličnu kartu da odmah zatražite da vam ubace i taj sertifikat za potpisivanje u čip lične karte.
Sada, kada imate ličnu kartu, treba vam čitač lične karte. Ja sam kupio ovaj: IDBridge CT30 i kaži se preko USB-a na PC.
Rubrika “korisni saveti”: Nabavite ga pre nego što Evropa uvede sankcije Kini.
Trebaće vam sada i aplikacija koja zna podatke sa čitača da prikaže. Aplikacije se zove Čelik (Čitač elektronske lične karte). Zašto čelik? Pa verovatno kao neka neprobojna zaštita, misle da je tako sigurna…
Ako vam je aplikacija startovana i ubacite karticu u čitač (vodite računa da je čip na ličnoj karti okrenut tako da dodiruje ove metalne kartice u čitaču) tražiće vam aplikacija da unesete PIN kod za pristup ličnoj karti (to je ono što vas tetkica na šalteru pred svima pita, jer zna da će svi ostali da čuvaju tajnu). Kada prvi put pristupite, ne sećam se da li definišete vaš PIN ili ga unesete sa papira koji ste dobili u SUP-u kada ste izvadili ličnu kartu sa čipom. U svakom slučaju zapišite ga negde, ili zapamtite, a kada idete na šalter, promenite PIN na neki privremeni, jer će vas tetkica pitati naglas pred svima za vaš PIN.
Kada ste u programu imate gore u meniju “Prikaz sertifikata” i tu vidite sve koje imate. Kliknite na svaki i dobićete “Install certificate”, te ga namestite na PC. Možete da birate na Local Computer – vide svi korisnici koji mogu da se loguju na vaš PC, ili na Local User – vidite samo vi, odnosno logovani korisnik u Windows – e sad ako koristite MacOS svakako niste navikli da čitate uputstva. 🙂
Odete na portal e-Uprave i izaberete prijavu sa sertifikatom (lična vam je u čitaču) i izaberete certifikat za prijavu (piše “auth” u listi ponuđenih) i ulazite unutra. Da li je pre toga potrebna obična registracija u portal preko korisničkom imena i emaila, ne sećam se više, ali ja sam je imao, dok nisam krenuo da pristupam sa ličnom kartom.
Za digitalno potpisavanje morate namestiti mobilnu aplikaciju ConsentID (dobiće u eUpravi QR kod koji možete skenirati i idete direktno sa tim na AppStore da je preuzmete) i ona vam služi da potvrdite vaš digitalni potpis dokumenta – vezano je za vaš broj telefona i to je samo jedna dodatna zaštita.
Sećam se i kada sam išao prvi put da potpišem da sam morao da dodam sertifikat za potpisivanje u eOblak (Cloud) od državne uprave i to je bilo to.
Što se tiče samog potpisivanje, izaberete neki PDF, izaberete poziciju potpisa i kliknete “Potpiši”, malo sačekate i vaš dokument je potpisan i kada otvorite PDF lepo se vidi podpis.