Pošto sam opazio (statistika posećenosti je čudo) da se ovog leta dosta ljudi zanima za letovanje na Rodosu dodao sam i galeriju sa više fotografija:
>> KLIKNI OVDE DA VIDIŠ CELU FOTOGALERIJU <<
Rodos je čudo – 300 sunčanih dana u godini, od godišnjih doba samo proleće i leto, dovoljno široke ceste za paralelnu vožnju motora i auta, neverovatna količina istorijskih građevina i predmeta iz antičke Grčke i srednjeg veka, ceđeni đus od domaćih pomorandži, peščane plaže na istočnoj obali kojima se ne vidi kraj, uzburkani zapadni deo idealan za surfere, super lep stari grad Rodos, odlična hrana, cene prilagođene imućnijim turistima (Englezima i Skandinavcima), 80km dugačak, 40km širok na najširem delu, veliki zoološki vrt sa gomilom srna, a ima čak i tigar, prodaje se sve živo (neko pokušava i kamenje da uvali)…
Putuje se 2 sata i 20 minuta Boeing-om 737 iz Ljubljane. Lepa nam je baš bivša država iz vazduha, brdovita Bosna, a naročito deo oko Ohridskog jezera i najviše mi se svideo pogled na Prokletije iz visine i potpuno špicasti vrh Očnjak – dakle špic špiceva, ili moderno rečeno vrh vrhova 
Uživancija je stvarno putovati sa crvenim SLO pasošima – samo pokažeš i ideš odmah dalje, nikakvi pečati se ne lupaju, ništa ne gledaju, ne pitaju, niti kontrolišu. Dovoljna je naravno i lična karta, ali sam tradicionalista. Grci Hrvate kontrolišu detaljnije (oko 20 sekundi po osobi i svakom skeniraju pasoš), ali ipak to ne može da se meri sa prolaznim vremenom kada se ulazi sa srpskim pasošem. Od turista smo čuli samo jedne da govore srpski u mestu Rodos kada se tata sa daljine proderao prema sinu: “Dođi, bre, ovamo, pixka ti materina”.
Iznajmili smo motor za 7 dana, ali smo brzo shvatili da nam je radijus sa njim ograničen na nekih 100km, pa smo uzeli i auto jedan dan kako bi napravili krug oko celog ostrva. Obišli smo skoro sve plaže, a najlepša je ubedljivo jedna koja nije u turističkim informacijama baš tako česta, a nalazi se pored Harakija, levo od srednjovekovnog zamka Feraklos. Zlatni pesak i neverovatno čisto more.
Lepa je i plaža Tzampika.
Fascinantno je selo Lindos, najpoznatije strancima u Grčkoj, bele kuće načičkane ispod starog srednjivekovnog zamka kojeg su naselili krstaši kada su išli malo da prevaspitaju nevernike. Nešto kasnije, istorija se obrnula i taj zamak im je posle bio poslednje utočište kada su Turci “nevernici” navalili na Rodos koji inače ima ekstra dobru poziciju na tromeđi Azije, Afrike i Evrope. Inače je iz Lindosa još pre Hrista otišlo i 15 brodova u osvajanje Troje kao pomoć Bred Pitu, odnosno Ahilu – dakle poprilično davno, a kada su Turci pokorili Rodos nisu ih dirali i pustili su ih da se bave trgovinom. Inače, iz Lindosa je i čuveni kipar koji je napravio Kolosa sa Rodosa – jedno od svetskih čuda. Uništen je još pre Hrista, a moreplovci iz Izraela, koji su još onda imali urođeni njuh za biznis, pokupiše sve delove bronzanog kolosa i odnesoše ga u nepoznatom pravcu. Možda je završio u hiperprodukciji onih turskih džezvica za kafu.
Inače, mi smo bili smešteni u Falirakiju, ili što bi jedna engleskinja rekla Falakhiri (nije joj išlo nikako, a jednu Slovenku koja se zove Minja je zvala Mindža). Faliraki nije posebno zanimiljiv jer ima luna park, a to znači vašarsku atmosferu namenjenu onim lenjim turistima. Večina ih se iz hotela, kada ustanu oko jedan poslepodne, nekako dovuče do hotelskog bazena i izvali pod suncobran i pijucka koktele. Ima čak i kafić za porodice Kremenko i Kamenko.
Prvo mesto južnije od Falirakija je Afantou i tamo je ogromna peščana plaža i jedan ceo dan smo proveli potpuno sami ispred nekog kafića na plaži koji je bio potpuno zapušten nekih mesec dana jer je nastupila post-sezona. Super je bio osećaj, bukvalno kao iz Mad Maxa scenario, vetar je dobro isprevrtao sve živo, suncobrani rastureni, mi smo se smestili pod jedan koji je još odolevao vetru, nadstrešnice na kojima su bili dušeci za sedenje i ležanje i preko kojih su bile prevučene tkanine su bile rasturene skroz. Moja slika to ne može da dočara pošto sam slikao samo zatvoreni kafić. Apsolutno nije bilo nigde žive duše u vidokrugu.
Posle je došao jedan stariji čikica i uživao sunčajući se, pa sam ga slikao iz zasede.
Dva dana smo išli i u posetu Rodosu (na večeru i špacirung) i jedan dan kada sam nosio aparat sam napravio par fotki.
Ovaj pejzaž mi deluje kao iz omiljenog filma Gladijator – ona visoka trava na početku filma kroz koju prolazi šakom.
A tu ispod je i stari antički stadion (200 godina b.c.):
A odmah do njega i antičko pozorište.
Uhvatio sam i Sunce pri zalasku.
Kada smo iznajmili auto došli smo (skroz jugoistočno) do jednog malog primorskog mesta Plimiri i do predivne kantine gde smo naručili ove sveže ulovljene hobotnice koje se suše na štriku iza – bile su baš dobre, pripremljene na roštilju. Iako su zabačeni, zbog samog ambijenta, neposredne blizine mora, sveže hrane, računaju uslugu više nego u drugim restoranima. Inače, podsetilo me je to na moj omiljeni letnji restoran preko puta Novog Sada, nešto dalje od Oficirca prema drugoj marini pored koje ide glavna vodovodna cev, pod nazivom Šaran. Ruralan ambijent potpuno, odmah pored Dunava, zarđale stolice, klimavi stolovi sa plastičnim kariranim mušemama, u debeloj hladovini, a pečena rečna riba i riblja čorba izvrsna, najbolja u široj okolini.
Kada se pređe na drugu stranu ostrva dočekaju nas crkvice, duge trase i nemirno more.
Naravno i zalazak Sunca je neizbežan jer ono i zalazi na zapadu. Inače to Sunce je problematično jer zalazi dosta kasno, a Rent-a-Car vozilo smo morali da vratimo u 21:00. Imali samo sat i po i shvatio sam da nema šanse da napravimo pravi puni krug preko grada Rodosa i zato smo našega Fiata Cinquecento ganjali do kranjih granica i sve to preko planinčuga i gomile krivina, po mrklom mraku. Svetla mu ne bacaju baš daleko, a dugačka gađaki negde u stratosferu pa ništa ne pomažu, magli vetrobransko staklo kao ludo, pa Mira briše kao pravi Rally suvozač, ali ne onaj pravi jer joj je put nepoznat, a i meni. Jednom smo naišli na jednu gadnu krivinu i dobro ušli u susednu traku, srećom niko nije naišao – nije lud da vozi po tim nedođijama. Sve u svemu, uspešno smo stigli, 5 minuta pre isteka roka.
Sada sledi par odabranih slika…
Usamljeni bar na još usamljenijoj plaži. Sezona se je završavala i neki su već zatvorili.
Starac i more
Stara vetrenjača
Luka Rodos
U luci, ostaci starog vremena
Pogled na Rodos pri zalasku Sunca
Antika
Zaboravio sam naziv plaže
Staro selo Lindos
Plaža Tzampika
Ovde smo jeli neverovatno dobre hobotnice na žaru. Vidite ih u daljini kako se sveže suše na štriku. Potpuno zabačeno selo, nijednog turiste, prava Grčka idila i nacionalna taverna.
Čisto more
