Danas je pao prvi sneg u Ljubljani i baš je lepo, jedino me je malo brinulo kako ću se biciklom vratiti sa posla, ali i to je rešeno – bitno je da se vratite pre nego što sneg smrzne, mada se da i po ledu voziti sasvim lepo na dva točka. Jedina prepreka za bicikl je duboki sneg do kolena.

A evo i noćne vožnje:

Moj stav:

Zadovoljan sam u Sloveniji. Normalan život u normalnoj državi, to je dovoljno kao početna osnova za sve ostalo, a to ostalo je stvar lične ambicije, ko šta već želi da postigne u životu. Podržavam i one koji su ostali i oni koji su otišli (svako traži svoju sreću).

Elem, tema ovog posta je “Odliv mozgova iz Srbije” – danas je bio tekst na sajtu B92 Mladi otišli i “odneli” 12 mlrd. € u kome:

Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, smatra da je vreme za akciju na najvišem nivou. On navodi da su obrazovani mladi ljudi koji su nakon završenog školovanja napustili zemlju koštali Srbiju više od 12 milijardi evra.

Veoma bitan kuriozitet:
Kada su uvideli koliko je negativnih komentara došlo brzo su promenili naslov iz “Mladi otišli i “odneli” 12 mlrd. €” u “Naša deca potrebna našoj zemlji“.

Ovo je komentar koji oslikava tok cele rasprave:

Čudno li je što pismen čovek ne vidi perspektivu u svinjcu ?!
(Radojica, 25. novembar 2010 20:16)

Puno komentara je došlo na ovaj tekst, uglavnom od obrazovanih ljudi iz dijaspore koji su otišli i svi su uglavnom ogorčeni na sadržaj te poruke i mnogo ih je iznosilo stavove zašto su otišli, zašto im je bolje i zašto se nikad neće vratiti.
Ono što je meni zapalo za oko je to da je između redova prisutna velika želja da se pokaže lični stav komentatora iz dijaspore: “Ja sam bio u pravu, a vi koji ste ostali niste”, i želja za ispoljavanjem lične sreće i opravdavanja svog odlaska od strane većine komentatora: “Stvarno sam bio pametan što sam otišao jer vidim da ta Srbija ne da nije napredovala, nego svakim danom sve više nazaduje i hvala bogu da ne moram da radim za te bedne pare za koje ljudi dole rade.”
Odnosno, oni koji su otišli žele da se pohvale pred matičnim jatom sa svojim ličnim uspehom (koji je uglavnom izražen kroz mesečne novčane jedinice, kroz materijalne stvari koje su nabavili, ili ušteđevinu koju su prikupili) ne bi li im neko od domaćina iz rođene im zemlje barem kroz neki komentar izrekao javnu pohvalu.

Dijaspora kroz komentare na sve načine pokušava “da ocrni ono tamo dole”, a “uzdigne ovo ovde” i znajući da time nervira “one tamo dole”, što druga strana nikad neće priznati već će im vraćati kroz komentare “i ne vraćaj se, ne trebaš nam” ili “ćuti i radi za tvog kapitalistu, samo radiš, a čezneš za provodom u Srbiji”. Zaključak je da je dijaspora (većina komentatora), ma kako paradoksalno zvučalo, srećnija “ne zato što je njima bolje”, već “zato što je onim dole lošije”.

Pouka svega je: “Ne gledaj u tuđe dvorište, već uredi svoje”.

Kako javlja B92…

“Pošto ne smem da nosim brojanicu oko ruke, zavezao sam je za postavu šortsa. Dok sedim na klupi uvek je držim za sreću. Kada je Teo pogodio onu trojku, poskočio sam istog
trenutka, a ruka mi je i dalje stezala brojanicu”, objasnio je Paunić.

Prvo galerija:
>> KLIKNI OVDE DA VIDIŠ CELU FOTOGALERIJU <<

A sada par fotografija:

Somborski Štrand

Paukova mreža

Somborsko kupalište

Čamci u Somboru

Kanal Dunav-Tisa-Dunav

Biciklista

Lokvanji

Čičak

Sada je bila bolja Slovenija i pobedila Srbiju sa 80:69

A sećam se kako sam kao klinac čekao u redu dugom 200m sa po 6 ljudi u širinu da kupim karte za Ajkula 3D. Koje je to samo bilo gnječenje da se dođe do karata…

Prenosim originalni tekst iz Dnevnika (www.dnevnik.co.yu):

ZBOG DUGOVA PRESTAJU DA RADE “ARENA” I “JADRAN”

Britanski film “Zrno utehe”, koji će danas u 22 sata biti prikazan u “Areni”, poslednja je bioskopska predstava u ovom gradu – bioskopi “Arena” i “Jadran” od četvrtka biće zatvoreni! Kako stoji u dopisu kolektiva “Zvezda filma” nemoguće je raditi u uslovima bez grejanja zbog dugovanja “Novosadskoj toplani”, a uskoro i bez vode i struje. Na vidiku su i blokade računa mnogih poverilaca, te su primorani da zatvore vrata bioskopa do daljnjeg.

- Deo odgovornosti za našu agoniju snosimo i mi sami, ali osnovni razlozi su u zanemarivanju i nezainteresovanosti države za bioskope kao bitan deo kinematografije i kulture uopšte. Nikakvu utehu nam ne predstavlja što je cela bioskopska mreža u Srbiji propala. Važna je napomena da je 99.9 odsto imovine “Zvezda filma” društvena svojina, ali da ni jedan dinar ne stiže do te društvene zajednice- mišljenje je kolektiva “Zvezda filma”.

Braća Limijer, pa Novi Sad

Prva filmska projekcija u Novom Sadu izvedena je u zgradi Dunđerskovog pozorišta 7. novembra 1896. godine, jedva godinu dana nakon izuma braće Limijer. Dvanaest godina kasnije u Dunavskoj ulici sagrađena je dvorana – Novosađani su tamo imali priliku da gledaju neme filmove – koja je srušena tokom Prvog svetskog rata.
U Novom Sadu, drugom gradu po veličini u Srbiji u 21. stoleću, zbog zatvaranja “Arene” i “Jadrana” te renoviranja Kulturnog centra Novog Sada, ljubiteljima sedme umetnosti preostala je samo sala SPC “Vojvodina”.

-Činjenica je da je bioskop Arena izgrađen novcem radnika “Zvezda filma”, ali je po zakonu društvena svojina, a rešenjem Vlade pravo korišćenja preneto je na Grad Novi Sad, čiji predstavnici smatraju da se to može učiniti bez naknade. Nerešen status “Arene” doprineo je i nezainteresovanosti kupaca, tako da su tri aukcije za “Zvezda film” propale i sledi stečaj posle Nove godine – navodi se u dopisu.
Na pitanje koliko zaposlenih ima u “Zvezda filmu” i kakva je njihova budućnost, direktor “Zvezda filma” Boris Gigov izjavio je da “ne zna i nema šta da doda na to što piše u dopisu”, kao i da “ne zna koliko dugo će bioskopi biti zatvoreni i nada se da taj period neće dugo trajati”, te da su kada su plate u pitanju “u zakašnjenju su osam meseci”.

Grad će sačuvati bioskope?

Član Gradskog veća zadužen za kulturu Andrej Bursać rekao je juče za Radio 021 da će gradske vlasti na kraju sačuvati bioskope. Prema njegovim rečima, Grad nije u mogućnosti da interveniše ovim povodom, budući da sudski spor oko izuzeća bioskopa “Arena’’ i Letnjeg bioskopa “Porta’’ i dalje traje.

- Novi Sad je imao i ima šansu da spasi bioskope. Mnogi kažu da sve zavisi od političke volje- do sada je ona bila na nivou izjava- piše u saopštenju, a pitanje saradnje “Zvezda filma” sa Gradom danas i kakva su obećanja gradskih vlasti, Gigov nije želeo da komentariše.
“Nakon snimanja filmova, oni vrate mali procenat novca, a bioskope producenti vrlo često ucenjuju većom najamninom. Novca ima, ali ide samo u jednom pravcu. Nelogično je da se pomaže samo proizvodnja, a ne i distribucija i prikazivanje filmova” dalje stoji u saopštenju.

Zaključak saopštenja je da je apsurno da država daje velike pare, ponekad i milione eura za pojedine filmove, a da istovremeno bioskopi ne dobijaju ni jedan dinar, jer za robu (film) mora postojati i prodavnica (bioskop).

A. Popov

Milivojev: Kult nestao s jogurtom

- Bioskopi su nekad bili najkultnija mesta za izlaske – seća se Pavle Milivojev, koji je dugi niz godina bio na čelu “Zvezda filma”. – To je bilo vreme kada je Novi Sad imao deset bioskopa i ogroman broj gledalaca. Godine 1983. godine kroz novosadske bioskope prošlo 1.800.000 gledalaca, a visoka gledanost postojala je do 1988. godine, kada je u Novom Sadu prodato 1.600.000 bioskopskih karata. Već naredne godine, situacija se drastično promenila i bioskopi su izgubili skoro milion posetilaca, tako da je te godine zabeležen broj od 650.000. Nastupilo je vreme kada je bilo pomodno imati video rekorder, ali ne mislim da ga je veliki broj ljudi posedovao. Mišljenja sam da je posle Jogurt revolucije, zavladala čudna atmosfera, ljudi su se povukli u kuće i nisu izlazili- ispričao nam je Milivojev.

Kada je Paja Milivojev ušao u “Zvezda film”, bioskopi su već bili u velikoj krizi, uvedene su sankcije, a američke filmske kuće, koje su tada jedine pravile hitove, prestale su da našoj zemlji prodaju filmove. Prema rečima Milivojeva, bioskopi su se ponovo napunili 1998. godine, kada je u Vojvodini zavladala prava mala renesansa i ponovo su počeli da se otvaraju bioskopi koji godinama nisu radili.

- Doživeli smo fantastičnu premijeru filma “Nož” 1999. godine, ali su nam već nakon tri dana prikazivanja, bombe padale na glavu, bioskopi su ostali prazni i nikad se nisu oporavili od gubitaka. Trenutna situacija je da je lane između sto i stopedeset hiljada Novosađana gledalo filmove u gradskim bioskopima. Omladina, najvernija bioskopska publika, danas je drugačija. Mrzi ih da dođu na vreme, kupe kartu, ćute dva sata i isključe mobilne telefone. Odlazak u bioskop nije više senzacija, a domaći filmovi, koji su nekad bili “pojam” izgubili su rejting. Festival domaćeg filma pretopio se u manifestaciju internacionalnog filma, a domaći glumci koji su nekad bili idoli, demistifikovani su – objasnio je Milivojev.

“DNEVNIK” POZIVA NOVOSADJANE
Gledajmo zajedno oproštajnu projekciju!

“Dnevnik” poziva Novosađane da zajedno gledamo poslednju filmsku projekciju u Novom Sadu, koja će se danas od 22 sata prikazati u “Areni”. Džejms Bond, u glavnoj ulozi filma “Zrno utehe”, igraće večeras samo za Novosađane.
Blagajna “Arene” otvorena je od 16 sati i prvih deset gledalaca filma agenta 007 dobiće na poklon od “Zvezda filma” po dve ulaznice za predstavu od 22 sata.

Loše je da su sve prizemne kuće prodate i namesto njih su nikle raznoratne četvorospratne zgrade. Sve je to dovelo do neviđenih gužvi na ulicama, skoro da je isto kao u Beogradu. Površina grada je ostala ista, a broj stanovnika je porastao za 100.000 u zadnjih 10 godina (doselili se raznorazni).

Nigde više nema drveća i to mi je loše jer je svuda samo beton. Čak je i limanski park “sređen” u smislu da su napravili staze od betona u obliku zvezde kroz ceo park i naravno posekli još drva za taj poduhvat. Lepo izgleda sa tim modernim lampama noću ali radije bih izabrao prirodu nego uređenu stazu. Fruška Gora je poprilično već raskrčena, moglo se videti na ovogodišnjem fruškogorskom maratonu.

Dobra stvar su novi restorani sa dobrom hranom, ali cene su nam bile skupe jer su oborili EUR-o za prvomajske praznike, sve u svemu skuplje nam je bilo nego u Ljubljani. Kada smo se vratili u Sloveniju konačno zelena boja odmah posle prelaska granice I miris procvetalog drveća dok se vozim biciklističkom stazom do posla. PRvi put smo prošli ovim novim delom autoputa koji završavaju i ostaće samo još tih 14km pa da bude ceo autoput to Rume.

Za razliku od Novog Sada u Somboru sve umire, mada sam video da sređuju centar. Mislim da se u svim gradovima populacija smanjuje a jedino su Novi Sad i Beograd dva grada koji žive i koji se razvijaju i žila kucavica – autoput između njih. Dobra stvar u Somboru je da je ostao zelen i pun drveća. Drastična je razlika u standardu i platama – od dva do tri puta manje nego u NS-u – problemi centralizacije…

Obišli smo i Salaš 137 pored Čeneja i tamo smo ručali – lepo je bilo i veoma, veoma ukusno (ćuretina s mlincima i teletina u kajmaku). Veliki hlad pod još većim orajima i ptičice koje pevaju ceo dan. Mir i tišina i perfektan sunčan dan.

Prvi dan sam bio u Čurugu kod kuma pored Mrtve Tise i tamo smo roštiljali i sunčali se… Par slika sledi…

Bivšu mi zemlju, možemo zamisliti kao jednog dečaka koji pokušava da prođe glavom kroz zid u punom trku.

Zaleti se iz sve snage, pokuša, odbije se trenutno na leđa unatrag i padne u nesvesno stanje.

U tom nesvesnom stanju se ništa ne dešava i to je stanje kada ništa ne zavisi od Srbije i kada čeka na presudu za svoje suludo ponašanje.

Onda se dečak probudi i boli ga užasno glava i to je jedina situacija kada je stanje u Srbiji normalno jer mu nije jasno šta se zapravo dogodilo.

Čim se malo sabere opet se zaleće i opet pokušava glavom kroz zid.

Trenutna situacija je upravo hvatanje zaleta za novo “proletanje”.

Svaki novi pokušaj ostavlja sve teže posledice i naravno dečak je sve manje normalan od silnih udaraca glavom.

Sve ima svoje granice i iako je organizam mlad i ima mogućnost regeneracije, takvo iživljavanje nad sopstvenim organizmom je ostavilo trajne posledice.

Šta će biti? Ko će pobediti?

Evo čak je i Anđa zabrinuta za rezultat…. Ali poručuje: SREĆNO!

Rudar: Radim… Radim… 1000m odnosno 1100m pod zemljom što je skoro nivo mora.

Karić dolazi i kaže: Pozdravite srpskog rudara i sve koji su spremni da hrabro siđu 1000 metara pod zemljom!