Bili smo kod sestre u Bovcu sada za vikend. Prelep sunčan dan nas dočekao u alpskoj dolini – kao da smo vreme naručili. Nijednog oblačka, sunčanje na negde između 5°C in 10°C.

Sledi par slika… Dajem link sa Facebook-a

http://www.facebook.com/album.php?aid=220279&id=696610143

U Bovcu je bio neki aero miting što sa jedrilicama, Cesna avionima, što sa maketama. Bilo je i padobranaca puno. Mi smo šetali oko Soče preko visećih mostova i dok sam se spuštao asfaltom nadole neka budala od Nemca je jurila uzbrdo VW kombijem koji je vukao prikolicu sa čamcima i nije mogao da se zaustavi pa sam u želji da se sklonim levo van puta naleteo na sitno kamenje, okliznuo se i pao dole. Srećom nekako sam se dočekao na ruku, inače bi opalio glavom u kamen i ne bi me više bilo. Kada sam ustao i kada sam se nagnuo kroz njegov otvoreni prozor ispalio sam plotun najsočnijih psovki. Jasno mu je bilo sve pa se posle izvinjavao.

Evo slika:

Kupanje u bledskom jezeru

Ostrvce na bledskom jezeru

Sa visećeg mostića pogled na Soču

Kamp Vodenica, Bovec

Bovec, Soča, rafting

Mira i Jelena na betonskom mostu

Račvanje Soče

Okolo aerodroma u Bovcu

Pogled na Mangart kada se pređe granični prelaz Predil kojeg više nema

Sada slede VIDEO zapisi:

Vreme opet idealno sunčano, ali ovaj put smo išli samo po ravnom uzvodno pored Soče. Veči deo puta smo bili u senci, gromada od jednog brda je prekrila sve.

Evo slika…

Tamo smo sa kamenih zidina iz jednog kafea posmatrali pejzaž Istre (onako sa vrha). Evo i slike:

Kada smo se kretali po kamenom gradiću slikao sam par interesantnih kuća, a može se videti i kakav veš stanovnici nose

Pa par krovova:

Potom smo nastavili do još jednog kamenog mesta, još lepšeg koje se zove Grožnjan. Tamo smo ručali Istarske specijalitete, Istarske fuže i probali smo prvi put tartufe – poprilično intenzivnog mirisa ali ne i prejakog ukusa, nisam fasciniran. Evo i par slika iz Grožnjana:

Potom smo se vratili opet do mora i krenuli do jedne druge drugarice iz Ljubljane prema Umagu, jedno malo mesto Sveti Ivan. Ona tamo ima prekrasnu kućicu koja je sa tri strane okružena morem, kao svetionik, tako je i projektovana od strane njenog dede i njegovog brata arhitekte. Neverovatno dobra pozicija, kuća je u šumici visokih borova a na samo 10m od mora i legneš u ležaljku i slušaš šum talasa. Tamo bi se stvarno moglo veoma puno kreativnih stvari napraviti (ja bi recimo odlično programirao) Inače, deda joj je bio neka žešća faca u ono doba stare Juge, napisao je i pesmu Bilećanka koja je pevana veoma često, mislim da smo je i mi kao primorani pioniri učili Mnogo su ga nervirala deca koja su mu narušavala privatnost na okolnom kamenju – plaži ispred kuće pa je razneo sve dinamitom i od tada nema žive duše. Sa slika vidite šta je ostalo, a na slici sa čamcima možete u daljini videti borovu šumicu i obrise kuće. Inače puno je luksuznih vila na 50 do 100m od mora ali nijedna nema ni blizu tu poziciju niti atmosferu. Takvih mesta na svetu je stvarno malo i čak i oni koji ne znaju šta će od para teško mogu doći do toga…

Vratili smo se istog dana, pomalo umorni i onda sutradan krenuli do Idrije do mog poslovnog partnera gde smo imali lep ručak i pogledali njihov lep stan i onda nastavili prema Alpima u Bovec. Sestra mi je otišla za Barselonu pa smo imali praznu gajbu. Lepo vreme nas je poslužilo oba ova dana i prvi dan smo se popeli na nekih 1800m nadmorske do Krnskih jezera i umorili smo se jer smo išli oko 3 sata gore i oko 2,5 sata dole sa nekih 2 sata izležavanja i sunčanja pored jezera. Nisam nosio foto aparat u Bovec (za promenu) pa šaljem par arhivskih slika jezera i Soče…

Danas smo išli oko Soče i par puta prešli preko onih visećih mostova u stilu Indijane Džonsa (ljuljaju se maksimalno a dole voda teče brzo)…

Pošto mi je sestra Jelena otišla za Novi Sad, ostao je prazan stan u Bovcu što je bilo šteta da se ne iskoristi. Sa drugom Ninoslavom smo otišli u ponedeljak i ostali do srede. Išli smo preko Italije jer je najbliže (prvo u Trevisio, pa preko prevoja Predil namesto preko Kranjske Gore i prevoja Vršič). Bila je gužva na putu pa smo išli zaobilaznicom preko Begunja i tu sam uhvatio lep zalazak sunca i Triglav u daljini (prvi veći vrh sa leve strane na fotografiji):

Zalazak Sunca nad Triglavom

U petak uveče smo stigli, a u subotu su nam se pridružili dvoje prijatelja – Romana i Dušan sa kojima smo krenuli na Krnsko jezero. Kreće se iz Lepene u dolini Trente i treba od 2 do 3 sata do jezera i oko 2 sata nazad. To je najveće jezero u Sloveniji od onih koja se nalaze na visini većoj od 1000m. Smešteno je na nekih 1400m nadmorske visine i predstavlja odličnu polaznu tačku za obilazak drugih alpskih vrhova – Krn, Velika baba i drugi… Planinski dom se nalazi blizu jezera, ali u ovo doba godine je zatvoren – radio je od 15.05. do 15.10. Bivak je zato uvek otvoren i dobro sređen i omogućava besplatan smeštaj u zimskim uslovima. Ako količina snega pređe preko visine vrata može se popeti i ući kroz prozor na prvom spratu jer prozor ima kvaku za otvaranje i sa spoljne strane.

Na samom jezeru smo se izležavali i sunčali, ali čim je zašlo sunce temperatura je pala za 10 stepeni pa smo krenuli nazad.

Slede dve slike Krnskog jezera:

Krnsko jezero

Kamen u Krnskom jezeru

Sledeći dan se već pokvarilo vreme, tačnije nije bilo sunčano, ali nije bilo ni kiše pa smo iskoristili da odšetamo iz Bovca do sela Plužna pored koga je jedan veličanstveni vodopad:

Vodopad Plužna

Plužna vodopad i malo jezero

Posle toga smo krenuli put Ljubljane i u povratku slikali još reku Soču:

Soča poslepodne

Brzaci Soče

Mirna Soča