Aleksandar Hajduković Blog

Ulenjio sam se u poslednje vreme što se tiče pisanja na Blog-u… Maltene samo postavim slike na Facebook i to je to…

Bili smo kod sestre u Bovcu sada za vikend. Prelep sunčan dan nas dočekao u alpskoj dolini – kao da smo vreme naručili. Nijednog oblačka, sunčanje na negde između 5°C in 10°C.

Sledi par slika… Dajem link sa Facebook-a

http://www.facebook.com/album.php?aid=220279&id=696610143

Evo, zadnje što sam okačio bile su slike iz Venecije, koju smo posetili ovaj vikend, a nisam se udostojio da okačim slike iz Bovca u kome smo bili dva vikenda nazad u poseti mojoj sestri. Tako da datumi baš ne odgovaraju, mogu da podesemi, ali bolje da poštujem datum pisanja…
Uglavnom, sledi par slika iz Bovca i poneka sa Bleskog jezera.
Krenuli smo u subotu iz Ljubljane prema Bledu sa željom da se okupamo, no našli smo se u popriličnoj gužvi turista koji su se masovno vraćali sa godišnjih odmora u Hrvatskoj. Vukli smo se mic po mic na onom delu gde fali auto put do Karavanki – valjda će da požure sa tim završetkom pa da se vozimo brže.
Napravili smo veliki krug oko Bleda i sreli poznanike Živu i Peru, a bila je sa njima i Živina mama. Uglavnom, ja sam zaboravio kupaći i ležao sam na peškiru i čitao knjigu “Živeti bogato” dok se je Mira kupala. Sada sam u fazonu tih knjiga: “Kako obogatiti, a da i ne trepneš”… Robert Kyosaki i drugi gurui biznisa… Plaža je moje mesto gde pročitam odabrane knjige dok se krijem u senci, ili dok ležim ispod suncobrana čekajući Sunce da iznemogne, tamo negde posle 17h…

U Bovcu je bio neki aero miting što sa jedrilicama, Cesna avionima, što sa maketama. Bilo je i padobranaca puno. Mi smo šetali oko Soče preko visećih mostova i dok sam se spuštao asfaltom nadole neka budala od Nemca je jurila uzbrdo VW kombijem koji je vukao prikolicu sa čamcima i nije mogao da se zaustavi pa sam u želji da se sklonim levo van puta naleteo na sitno kamenje, okliznuo se i pao dole. Srećom nekako sam se dočekao na ruku, inače bi opalio glavom u kamen i ne bi me više bilo. Kada sam ustao i kada sam se nagnuo kroz njegov otvoreni prozor ispalio sam plotun najsočnijih psovki. Jasno mu je bilo sve pa se posle izvinjavao.

Evo slika:

Kupanje u bledskom jezeru

Ostrvce na bledskom jezeru

Sa visećeg mostića pogled na Soču

Kamp Vodenica, Bovec

Bovec, Soča, rafting

Mira i Jelena na betonskom mostu

Račvanje Soče

Okolo aerodroma u Bovcu

Pogled na Mangart kada se pređe granični prelaz Predil kojeg više nema

Sada slede VIDEO zapisi:

Posle pohoda na Veliku Planinu i značajnije upale mišića seli smo u auto i pravac do Bovca (preko Italije jer je najkraći i put sa najmanje krivina) do moje sestre i druga Ninoslava.

Vreme opet idealno sunčano, ali ovaj put smo išli samo po ravnom uzvodno pored Soče. Veči deo puta smo bili u senci, gromada od jednog brda je prekrila sve.

Evo slika…

Prođoše prvomajski praznici. Ovde je idealno pošto se ove godine super poklopilo jer su svi neradni dani pali za normalne radne dane. 28.04. se slavi kao dan ustanka protiv okupatora (NOB – pobuna protiv fašizma) i on je pao u petak, a 01. i 02. maj su pali sada na utorak i sredu i većina ljudi je uzela 2 dana godišnjeg (ponedeljak, dolazeći četvrtak i petak i dobili tako 10 dana odmora. U petak su već bile velike gužve i mi smo zato otišli za vikend prvo na Jadransko more, ovaj put u Hrvatsku i to u Istru. Prešli smo granicu kod Kopra i došli u Savudriju i onda otišli u Novigrad do mora. Tamo se sreli sa prijateljima iz Ljubljane koji tamo imaju stan i otišli u jedan kafe pored mora na doručak (domaći kroasani sa čokoladom) i na čaj (nešto smo kašljali i Mira i ja…). Potom smo se smestili svi u jedan auto i krenuli u unutrašnjost Istre. Bio je super sunčan dan, fin kraj za opuštenu vožnju (oni koji imaju kabriolet uživaju verovatno još nešto više). Prepuno je osunčanih vinograda, a na putu je i puno motorista. Krenuli smo prema Motovonu, veoma lepom kamenom gradiću na jednom brdašcu na kome se održava letnji poznati filmski festival. Evo kako izgleda:

Tamo smo sa kamenih zidina iz jednog kafea posmatrali pejzaž Istre (onako sa vrha). Evo i slike:

Kada smo se kretali po kamenom gradiću slikao sam par interesantnih kuća, a može se videti i kakav veš stanovnici nose

Pa par krovova:

Potom smo nastavili do još jednog kamenog mesta, još lepšeg koje se zove Grožnjan. Tamo smo ručali Istarske specijalitete, Istarske fuže i probali smo prvi put tartufe – poprilično intenzivnog mirisa ali ne i prejakog ukusa, nisam fasciniran. Evo i par slika iz Grožnjana:

Potom smo se vratili opet do mora i krenuli do jedne druge drugarice iz Ljubljane prema Umagu, jedno malo mesto Sveti Ivan. Ona tamo ima prekrasnu kućicu koja je sa tri strane okružena morem, kao svetionik, tako je i projektovana od strane njenog dede i njegovog brata arhitekte. Neverovatno dobra pozicija, kuća je u šumici visokih borova a na samo 10m od mora i legneš u ležaljku i slušaš šum talasa. Tamo bi se stvarno moglo veoma puno kreativnih stvari napraviti (ja bi recimo odlično programirao) Inače, deda joj je bio neka žešća faca u ono doba stare Juge, napisao je i pesmu Bilećanka koja je pevana veoma često, mislim da smo je i mi kao primorani pioniri učili Mnogo su ga nervirala deca koja su mu narušavala privatnost na okolnom kamenju – plaži ispred kuće pa je razneo sve dinamitom i od tada nema žive duše. Sa slika vidite šta je ostalo, a na slici sa čamcima možete u daljini videti borovu šumicu i obrise kuće. Inače puno je luksuznih vila na 50 do 100m od mora ali nijedna nema ni blizu tu poziciju niti atmosferu. Takvih mesta na svetu je stvarno malo i čak i oni koji ne znaju šta će od para teško mogu doći do toga…

Vratili smo se istog dana, pomalo umorni i onda sutradan krenuli do Idrije do mog poslovnog partnera gde smo imali lep ručak i pogledali njihov lep stan i onda nastavili prema Alpima u Bovec. Sestra mi je otišla za Barselonu pa smo imali praznu gajbu. Lepo vreme nas je poslužilo oba ova dana i prvi dan smo se popeli na nekih 1800m nadmorske do Krnskih jezera i umorili smo se jer smo išli oko 3 sata gore i oko 2,5 sata dole sa nekih 2 sata izležavanja i sunčanja pored jezera. Nisam nosio foto aparat u Bovec (za promenu) pa šaljem par arhivskih slika jezera i Soče…

Danas smo išli oko Soče i par puta prešli preko onih visećih mostova u stilu Indijane Džonsa (ljuljaju se maksimalno a dole voda teče brzo)…

U Sloveniji je moguće da u jednoj kalendarskoj godini imate maksimalno 17 dana praznika, što uz uobičajeni godišnji odmor od minimalno 20 radnih dana, značajno komplikuje organizaciju godišnjih odmora. Da li da uzmem još jedan radni dan kao godišnji pa da spojim sa 2 dana praznika, ili da uzmem 3 dana godišnjeg pa da dobijem celu radnu nedelju sa dva vikenda – dakle 9 dana? I slično… Maksimalnih 17 dana na praznike dobijete ako svi dani praznika padnu na radne dane, jer ovde nema pomeranja ako praznik padne na subotu ili nedelju. Dobro su i raspoređeni i skoro svaki mesec padne neki praznik. Baš sada je bio praznik od dva neradna dana: 31.10 – Dan reformacije i 01.11 – Dan mrtvih. Ja sam iskoristio i uzeo ponedeljak kao godišnji pa sam spojio od petka poslepodne do četvrtka ujutro – 5 dana kao mini godišnji. Mira nije mogla jer je morala da radi u ponedeljak.

Pošto mi je sestra Jelena otišla za Novi Sad, ostao je prazan stan u Bovcu što je bilo šteta da se ne iskoristi. Sa drugom Ninoslavom smo otišli u ponedeljak i ostali do srede. Išli smo preko Italije jer je najbliže (prvo u Trevisio, pa preko prevoja Predil namesto preko Kranjske Gore i prevoja Vršič). Bila je gužva na putu pa smo išli zaobilaznicom preko Begunja i tu sam uhvatio lep zalazak sunca i Triglav u daljini (prvi veći vrh sa leve strane na fotografiji):

U petak uveče smo stigli, a u subotu su nam se pridružili dvoje prijatelja – Romana i Dušan sa kojima smo krenuli na Krnsko jezero. Kreće se iz Lepene u dolini Trente i treba od 2 do 3 sata do jezera i oko 2 sata nazad. To je najveće jezero u Sloveniji od onih koja se nalaze na visini većoj od 1000m. Smešteno je na nekih 1400m nadmorske visine i predstavlja odličnu polaznu tačku za obilazak drugih alpskih vrhova – Krn, Velika baba i drugi… Planinski dom se nalazi blizu jezera, ali u ovo doba godine je zatvoren – radio je od 15.05. do 15.10. Bivak je zato uvek otvoren i dobro sređen i omogućava besplatan smeštaj u zimskim uslovima. Ako količina snega pređe preko visine vrata može se popeti i ući kroz prozor na prvom spratu jer prozor ima kvaku za otvaranje i sa spoljne strane.

Na samom jezeru smo se izležavali i sunčali, ali čim je zašlo sunce temperatura je pala za 10 stepeni pa smo krenuli nazad.

Slede dve slike Krnskog jezera:

Sledeći dan se već pokvarilo vreme, tačnije nije bilo sunčano, ali nije bilo ni kiše pa smo iskoristili da odšetamo iz Bovca do sela Plužna pored koga je jedan veličanstveni vodopad:

Posle toga smo krenuli put Ljubljane i u povratku slikali još reku Soču:

Kada smo došli, Mira nas je dočekala sa ručkom i sa fenomenalnom čokoladnom tortom napravljenom po receptu iz “Lise” u koju ide 1kg čokolade. Nije čudo da se lako kilogrami nabace.