>> KLIKNI OVDE ZA CELU FOTOGALERIJU <<

Sledi par slika:

Katarina

Kroz šumu posle kiše

Seoce

Pogled na Ljubljanu

Ustajanje sa zadrškom u 5:30 ujutro jer sam imao više vremena dok su se kolege vozile prema dogovorenom mestu na kom smo se dogovorili da me pokupe i pravac Triglavski nacionalni park u dolinu Vrata.
Pisalo je na tabli 6 sati do gore, no akcija je uspela za 5 sati, mada nije to tempo koji meni baš odgovara, a osim toga ja se i nisam popeo do vrha. Tamo negde iznad 2.000m kada sam naišao na strmu strenu i na prvu sajlu nekako sam je i prošao, a onda kada sam video da je i ostatak do vrha približno isti okrenuo sam se i odlučio da ne rizikujem – već je krenulo da mi se vrti u glavi od straha od visine i desna provalije me je vukla kao magnet dole. Svakako bolje nego da završim kao rubrika u dnevnim vestima.
Uživanje je boravak na samom vazduhu i u fotografisanju, pečati me nisu nikad mnogo zanimali (uvek me podsećalo na srpski pasoš, vize i provere na granicama).

Dakle, evo slika sa mog neuspešnog uspona na Škrlaticu.

Sušenje stvari

Škrlatica 2740m

Pronađite ljude na slici

Jedan vrh magli

>> KLIKNI OVDE ZA FOTOGALERIJU <<

Slede slike…

No, dok sam se na brzinu, posle izlaska, pakovao, našao sam Mirino tajno skladište čokolada za kuvanje i time olakšao pakovanje vezano za hranu.

Za pregled izabranih slika kliknite na FOTOGALERIJU

Dve do tri izabrane slede…

Magla - bohinjsko jezero

Eurokrem i Carnex pašteta

Dom pod Bogatinom

Bohinjsko jezero

Bili smo kod sestre u Bovcu sada za vikend. Prelep sunčan dan nas dočekao u alpskoj dolini – kao da smo vreme naručili. Nijednog oblačka, sunčanje na negde između 5°C in 10°C.

Sledi par slika… Dajem link sa Facebook-a

http://www.facebook.com/album.php?aid=220279&id=696610143

Prvo smo se izgubili, nije bila markirana staza, ali smo posle pola sata tumaranja došli na pravi put. Kondicija mi nije baš na zavidnom nivou i imao sam u ruksagu 3 majice, 3 sendvica i 3 flaše od 0,5l vode. Kada smo došli do doma ostao sam na pola flaše vode i na jednoj suvoj majici. Kupio dodatnu vodu, malo se odmorili i onda opet penjanje od oko 1,5 sat do vrha Bogatina (oko 500m visinske razlike). Lepo je bilo, mir i tišina, staza cela nije preterano strma.

ž

Na vrhu smo razgledali okolne vrhove, a pošto je Sunce krenulo da prži stavio sam preostalu suvu majicu preko glave. Napravio sam i jedna žulj na peti leve noge. U povratku smo opet malo lutali jer nismo hteli do doma da se vratimo istim putam pa smo obilazili. Put je idiličan, kroz travu visoku do kolena, borovu šumu, uz konstantan lagani vetrić, jedino što sam počeo da osećam žeđ, a 2l vode sam već popio. Dovukao sam se do doma i eksirao laško pivo, kupio još dve dodatne vode od pola litre. Spustili smo se do plaže ekspresno brzo, tako je valjda kada ideš u planine sa domaćinima, na tabli piše da je do doma 2,5 sata, a mi stignemo za 1:40…

Piše da je do dole 1,5 sat, a mi se spustili za sat… Hodali smo od 7:40 pa do 17:20, mislim da smo napravili krug od nekih 30km. Popio sam neverovatnih 3,5 litre vode, a da nisam išao nijednom na WC, dakle može se zamisliti kakvo je to bilo preznojavanje. Kada smo došli do plaže, Mira je bila crnja za dve nijanse, primilo joj se sunce. Shvatio sam da nisam poneo kupaći, a i zabrinuo sam se gde mi je razervni ključ od kola jer uvek nosimo oba kada idemo negde na put. Bio mi je u džepu koji je sada bio prazan. No, opet je strah bio neosnovan, ali se uopšte ne sećam kada sam ga dao u mali džep od ruksaga, jer mi se džep na šorcu stalno otkopčavao. Uglavnom, umesto kupaćeg sam uzeo taj svoj brzo sušeći šorc i ušao u čistu vodu. Kakva uživancija! Ne sećam se da mi je tako kupanje prijalo i godilo mojim umornim nogama, pre svega stopalima. O spiranju znoja i da ne govorim. Voda je idealno topla, oko 22°C pa se čovek super rashladi za razliku od mora koje meri punih 28°C ove godine. Kada smo krenuli put kuće, negde oko 19h, izgledali smo kao razbijena vojska, vukli smo se šepajući. Svratili smo do Bleda u povratku i pojeli već znane bledske krempite i tad ja počela i kiša, meteorolozi su predviđali nevreme… Bilo je dobro, mada naporno, gojzerice sam uništio, djon se bukvalno odvojio celom dužinom, opazio sam to danas ujutro kada sam hteo da ih spakujem. Dobro su služile preko 6 godina, istorijske Planika cipele koje se više ne mogu pronaći jer je firma propala. No, pokazali su mi u penjanju cvet Planike i onda sam pogledao logotip na cipeli. Identično….