Aleksandar Hajduković Blog

Juče je pao prvi sneg nadolazeće zime u Sloveniji i danas smo iskoristili subotu da odemo do Muggia-e i lanaca outleta u Italiji, ne bi li našli nešto zanimljivo, a i da napravimo prvi morski izlet sa Filipom.
Dok smo se vozili prema moru prolazili smo kroz lepe snežne predele, najviše oko Postojne i onda, kada se prođe Postojna, dolazi nagla promena i nema više snega (uticaj mediteranske klime).

Na moru je sunčano i prolećno vreme sa zubatim Suncem (bura nije duvala).

Našli smo lako Muggia-u, setio sam se da moram na drugi prelaz ući u Italiju a da nije Fernetiči i kada sam video tablu Škofije upalila mi se lampica u glavi i osvežilo sećanje. Dok su žena i sestra kupovale (oko sat i po vremena) sam vozao Filipa i pravio višestruke krugove oko outlet trgovina, tako da sam upoznao sve moguće puteve i kombinacije. Spavao je sve vreme a evo i jedan video iz vožnje:

Iskoristili smo Italiju i da kupimo ono što nema kod nas, a to je super dobro osvežavajuće penušavo belo vino Prosecco, njihov pelati i paradajz sok i omiljeni nam Affumicato dimljeni sir.
U povratku se parkirali kod Portoroža i napravili peške krug do Pirana, Filip je jeo, u povratku smo hteli još negde da odemo na večeru pošto smo ogladneli, ali to je bilo previše za Filipa. Izmorio sam se i ja što od sklapanja i rasklapanja kolica, višestrukih pakovanja, nameštanja Filipa u sedalicu, trčanja sa kolicima ne bi li se smirio kada je počeo da plače. U povratku se derao neverovatno – dosadilo mu je, prenaporan izlet za njega tako malog.
Još par slika (uslikamo mobilnim telefonom kao i video zapisi – ne da mi se više da nosim teški fotoaparat).

U petak je u Ljubljani pljuštala kiša ceo dan. U subotu smo se zato odlučili za more i proveli odličan dan. Našetali smo se od Pirana do Portoroža i nazad, a bili smo i zavaljeni u velike sofe na Tartinijevom trgu.

Uveče smo otišli na večeru u Okrepčevalnicu Ruj, Dol pri Vogljah, na Krasu, pored Sežane na granici između Italije i Slovenije. Bio je već mrak, primetili smo lep vrt (sigurno je lepo sedeti leti) i unutra je slatko sređeno sa starom stolarijom. Hrana je izvrsna. Kraški pršut je fenomenalan, kao i domaća jetrena pašteta. Jota, svinjski kotlet sa suvim šljivama u umaku od luka takođe. Što se tiče vina, pili smo super malvaziju od Ušaj-a iz 2006-te i Teran.

Sledi par slika:

Mira pored mora

Čempresi

Šetnja prema Piranu

Obala

Piran

Piranska marina

Udobe sofe na Tartinijevom trgu

Tartini

Čokoladnica

Ulazak u more

Hotel Palace

Hotel Palace

Obasjano more

Pomalo neuobičajeno smo krenuli u nedelju na more i to poprilično kasno, oko 15 časova, posle ručka.

Krenuli smo tačnije u šetnju i obukli se u opremu za laganu šetnju, a onda kada smo videli kako je sunce upeklo, okrenuli smo auto, obukli kupaće, uzeli peškire i pravac more. Jedna od osnovnih prednosti života u Sloveniji je blizina Jadranskog mora koje nam je na samo sat vremena. Autoput nam je bip skoro potpuno prazan jer niko nije išao u 15:30 u nedelju na more. Uglavnom su se svi vraćali kućama, što prema Ljubljani i Mariboru, što prema Austriji.

Odlučili smo se da posetimo Strunjansku plažu jer tamo još nismo bili. Po našoj oceni to je najlepši deo za kupanje na slovenačkom primorju. Parkirali smo auto pored puta i krenuli napamet u laganu šetnju kroz borovu šumu po klifu, negde oko 100m nad obalom mora. Lagano smo se spuštali i evo jednog pogleda sa visine:

Slede dve slike jednog dela plaže:

Inače ceo klif je od sedimenata što se vidi sa slike:

Evo i jedne umetničke:

Posle potapanja nogu u more i izležavanja po kamenju otišli smo uveče u Piran na večeru. Sledi slika marine sa ulaska u Piran i skulptura čuvenog italijanskog majstora za violine Tartinija na glavnom trgu:

Tu je naravno i Piranska crkva: