Aleksandar Hajduković Blog

Juče je pao prvi sneg nadolazeće zime u Sloveniji i danas smo iskoristili subotu da odemo do Muggia-e i lanaca outleta u Italiji, ne bi li našli nešto zanimljivo, a i da napravimo prvi morski izlet sa Filipom.
Dok smo se vozili prema moru prolazili smo kroz lepe snežne predele, najviše oko Postojne i onda, kada se prođe Postojna, dolazi nagla promena i nema više snega (uticaj mediteranske klime).

Na moru je sunčano i prolećno vreme sa zubatim Suncem (bura nije duvala).

Našli smo lako Muggia-u, setio sam se da moram na drugi prelaz ući u Italiju a da nije Fernetiči i kada sam video tablu Škofije upalila mi se lampica u glavi i osvežilo sećanje. Dok su žena i sestra kupovale (oko sat i po vremena) sam vozao Filipa i pravio višestruke krugove oko outlet trgovina, tako da sam upoznao sve moguće puteve i kombinacije. Spavao je sve vreme a evo i jedan video iz vožnje:

Iskoristili smo Italiju i da kupimo ono što nema kod nas, a to je super dobro osvežavajuće penušavo belo vino Prosecco, njihov pelati i paradajz sok i omiljeni nam Affumicato dimljeni sir.
U povratku se parkirali kod Portoroža i napravili peške krug do Pirana, Filip je jeo, u povratku smo hteli još negde da odemo na večeru pošto smo ogladneli, ali to je bilo previše za Filipa. Izmorio sam se i ja što od sklapanja i rasklapanja kolica, višestrukih pakovanja, nameštanja Filipa u sedalicu, trčanja sa kolicima ne bi li se smirio kada je počeo da plače. U povratku se derao neverovatno – dosadilo mu je, prenaporan izlet za njega tako malog.
Još par slika (uslikamo mobilnim telefonom kao i video zapisi – ne da mi se više da nosim teški fotoaparat).

Lepo je u Rovinju – treba otići.
Mi smo bili u apartmanu na kopnu, ali najviše nam se svidelo ostrvo “Crveni otok” i išli smo brodićem na njega.
Prvo, čisto je more i lepe su plaže.
Drugo, samo ostrvo je jako lepo sređeno i firma koja drži hotel Istra (Maistra) je sve to super napravila – ima i spravica za vežbanje kao u milom mi Tivoliju. Definitivno, ako budemo išli sledeći put u Rovinj gledaćemo da uhvatimo boravak na Crvenom otoku u hotelu Istra:

• U cenu je uključeno korišćenje fitnesa, bazena
• Wellness centar
• Besplatan prevoz sa ostrva do Rovinja i nazad (inače je 40 kuna povratna karta – oko 6 EUR)
• Besplatan parking u Rovinju
• Nije baš jevtino i možda je idealno za predsezonu ili postsezonu kada se može dobiti za pola cene…

Imali smo super vreme za fotografisanje – prava mala mećava koja se dešavala na 1km od nas, a nas nije zakačila.
Zato je i većina sličnih slika.

Prvo galerija:
>> KLIKNI OVDE DA VIDIŠ CELU FOTOGALERIJU <<

Prethodni vikend je bio produženi pošto je u petak bio praznik – Dan državnosti i mnogi su iskoristili za kraći (ili duži) odmor na moru.
Mi smo se odlučili za odlazak u subotu i da pronađemo apartman na slepo u Ližnjanu ili Medulinu i spojimo sa nedeljom dva dana na moru.
Nije bilo teško, očigledno da sezona i nije baš tako popunjena kako je inače. Prvo nam je rekao 80 EUR, što je definitivno previše za apartman za 2 osobe i kada smo se okrenuli spustio je odmah na 50 EUR, što nam bilo približno isto kad kada bi išli preko agencije (sigurno se da pronaći i za 40 EUR na noć, odnosno 20 EUR po glavi).
Elem… Naučio sam dve stvari:

1. Nikad neću više rezervisati preko agencije privatni smeštaj u Hrvatskoj jer nije problem sam pronaći
2. Kada se budem dogovarao za cenu i odlučivao da li ću izabrati apartman ima prvo da testiram u kakvom je stanju dušek u krevetu za spavanje (ovaj je bio nov, ali katastrofalno mekan i propao – ništa nema gore kada federi od dušega bodu po celom telu i kada se ujutro probudiš slomljen)

Prvi dan smo se kupali na plaži u Ližnjanu, imali smo poslepodne i kišu, pa je bilo lepše biti u moru nego napolju.

Uveče smo bili u Medulini u jeli hobotnicu na žaru (nije bila baš nešto jer se pekla zajedno sa jagnjetinom i svinjetinom i taj miris je nekako povukla). Sam Medulin nam se nije svideo – vašarska atmosfera pre svega, nije nam lep – kako je građeno, uređeno, plaže (ono što smo videli u šetnji). Dok smo se predveče šetali, jedna turistkinja je doživela srčani napad i oživljavali su je (skupila se gomila ljudi – svi vole da gledaju smrt i kako neko umire, samo da se njima to ne dešava i da im nije neko blizak). Mi smo samo prošli mimo radoznale mase i na kraju, u povratku, videli da je telo bilo pokriveno belim čaršafom (nažalost oživljavanje nije uspelo i stariji muž od oko 60 godina bio je u teškom šoku snuždene glave između dva policajca).

Drugi dan, u povratku, otišli smodo proverene varijante i najbolje plaže u Istri, a to je Kamenjak pored Pule – prirodni rezervat, ujedno i najjužniji deo Istre koji ima i par ostrva.

Tamo je stvarno lepo, bili smo i pre i plati se 20 kuna da se kolima uđe u taj rezervat (ekološka taksa) i onda imate pravi lavirint puteva koji vode do puno različitih plaža, tako da se može dobiti mirno mesto pod Suncem (gde nema ljudi, ako volite samoću).

Odličan je i Safari bar, napravljen potpuno od prirodnih materijala, sa prirodnom ladovinom, baš zanimljivo kako je urađeno.

Sledi par slika:

U petak je u Ljubljani pljuštala kiša ceo dan. U subotu smo se zato odlučili za more i proveli odličan dan. Našetali smo se od Pirana do Portoroža i nazad, a bili smo i zavaljeni u velike sofe na Tartinijevom trgu.

Uveče smo otišli na večeru u Okrepčevalnicu Ruj, Dol pri Vogljah, na Krasu, pored Sežane na granici između Italije i Slovenije. Bio je već mrak, primetili smo lep vrt (sigurno je lepo sedeti leti) i unutra je slatko sređeno sa starom stolarijom. Hrana je izvrsna. Kraški pršut je fenomenalan, kao i domaća jetrena pašteta. Jota, svinjski kotlet sa suvim šljivama u umaku od luka takođe. Što se tiče vina, pili smo super malvaziju od Ušaj-a iz 2006-te i Teran.

Sledi par slika:

Mira pored mora

Čempresi

Šetnja prema Piranu

Obala

Piran

Piranska marina

Udobe sofe na Tartinijevom trgu

Tartini

Čokoladnica

Ulazak u more

Hotel Palace

Hotel Palace

Obasjano more

Prvi put na Cresu i dobili smo više nego što smo očekivali. Lepa priroda, veliko ostrvo, veoma zeleno sa izraženim mirisom borovine. Italijana je bilo najviše (feragosto), a potom Slovenaca i Austrijanaca. Auto je skoro neophodan jer je ostrvo dugačko (ako se ne varam) skoro 70km (da li sa Lošinjem ili bez njega – nisam siguran). Za bicikl nije prijatno jer su ceste uske, čamac ili nešto više je svakako dobrodošlo jer se može lako doći do prelepih plaža gde nema turista, puteva nema jako mnogo koji vode do skrivenih plaža – na par lepih se može peške doći uz odgovarajuću opremu.

Hrana je super (restoran Riva u mestu Cres sprema odličnu belu ribu), a plaža Lubenice nam je najlepša od svih na kojima smo bili na ostrvu. Ima oko 45 minuta hoda od starog kamenog mesta Lubenice i toliko nazad pa smo imali i određenu vrstu aktivnog odmora, s obzirom da smo četiri puta išli na tu plažu peške. No, poneli smo patike za planinarenje (kao što i priliči iskusnim žiteljima sa sunčane strane Alpa) i lako smo savladali kamene staze.

Sa trajektom nismo imali problema, uhvatili smo ga ujutro oko 6h u Brestovi, a u povratku oko 10:30, no oni koji su došli oko 12h su se nešto načekali. U povratku smo obišli Rovinj (ja sam bio prvi put), okupali se na gradskoj plaži levo od marine (shvatili da je bicikl skoro neophodan za smeštaj na boljoj poziciji plaže – što dalje to manje ljudi), prespavali i dočekali kraj leta uz vatromet i Paul Young-a (odnosno koncert je otkazan zbog jakog pljuska). Lutali smo ulicama Rovinja tražeći naš smeštaj za jednu noć uz dobijenu mapu i u mokrim sandalama i po hladnom vremenu uzrokovanim burom i kišom, no opet je planinarsko iskustvo pomoglo i puli nas je grejao (nigde bez njih)

Slede slike…

Cres - Lubenice

Cres - center

Brestova - trajekt

Cres - Miholaščica

Cres - čamac - zalazak Sunca

Plaža Lubenice

Plaža Lubenice

Drvo i Sunce

Pazin - Istra

Pazin - vrata i prozor