Aleksandar Hajduković Blog

U petak je u Ljubljani pljuštala kiša ceo dan. U subotu smo se zato odlučili za more i proveli odličan dan. Našetali smo se od Pirana do Portoroža i nazad, a bili smo i zavaljeni u velike sofe na Tartinijevom trgu.

Uveče smo otišli na večeru u Okrepčevalnicu Ruj, Dol pri Vogljah, na Krasu, pored Sežane na granici između Italije i Slovenije. Bio je već mrak, primetili smo lep vrt (sigurno je lepo sedeti leti) i unutra je slatko sređeno sa starom stolarijom. Hrana je izvrsna. Kraški pršut je fenomenalan, kao i domaća jetrena pašteta. Jota, svinjski kotlet sa suvim šljivama u umaku od luka takođe. Što se tiče vina, pili smo super malvaziju od Ušaj-a iz 2006-te i Teran.

Sledi par slika:

Mira pored mora

Čempresi

Šetnja prema Piranu

Obala

Piran

Piranska marina

Udobe sofe na Tartinijevom trgu

Tartini

Čokoladnica

Ulazak u more

Hotel Palace

Hotel Palace

Obasjano more

Ni zapad nije više ono što je nekad bio.

Bili smo prošle nedelje na izletu na Krasu i evo ne stižem ni slike da pogledam, niti da nešto napišem. Radi se izgleda više nego pre.

To je naravno šala, sam sebi sam svesno podigao tempo kako bi stigao da odradim sve obaveze u poslu koje su trenutno aktuelne.

No, da se vratim izletu…

Šta najviše fascinira u ovo doba godine (oktobarska jesen), pored kraške pokrajine koja je prelepa?

To su naravno nepregledni redovi vinograda jarko crvene boje pošto se lišće priprema na otpadanje. Još kada je sunčan dan, pravo je uživanje voziti se autom lagano i zaustavljati se često na lepim vidikovcima. Prolasci kroz male kamene gradove posebna su čar, ili obilazak slatke pijace u Štanjelu gde je najaktualnija prodaja kestenja koje se sada prži na sve strane. Pre kestenja otići negde na sveže jurčke (vrganje) i zaliti odličnim belim vinom. Pečurke su super, al’ meso je meso Kraški pršut, furlanska salama, domaći sir… I naravno vino…

Evo i par slika:

Sredina aprila je, dakle pravi čas da se razbije zimski san i otvori letnja sezona odlaskom na more. April je neverovatno topao ove godine i nema onih čestih kiša koje padnu nekako uvek za vikend. Odlučili smo da posetimo stari zamak na obali Jadranskog mora u malom mestu Duino u Italiji, pored Trsta. Odvozali smo se autoputem i potom duž Goriških brda gde je sve puno vinograda. Zamak je na neverovatnoj poziiji, na vertikalnoj steni na samoj obali mora, nešto manje od 100m nadmorske visine. Evo kako izgleda:

Evo malo koordinata za orjentaciju:

Facsinantno je celo područje tih klifova i zaštićeno je kao poseban prirodni interes Italije, postoji i jedna staza kojom se može hodati duž celog pojasa po ivici a sve to kroz borovu šumu… Evo par slika:

Sam zamak je priča za sebe, star preko 1.000 godina i u njemu je oduvek živela aristokracija, jedno doba i Štraus i Šubert, austrijski Habsburgovci i dan danas živi tu italijanska plemićka porodica. U zamku je lep muzej starih predmeta kraljevske porodice kroz istoriju. Ispod samog zamka u steni je u vreme drugog svetskog rata napravljen veliki bunker u kome su bili Nemci ali kada su saveznici 1943-e oslobodili Italiju tu je bio štab savezničke mediteranske flote. Slede sada slike bunkera:

Posle smo otišli u Malu Vas, malo italijansko selo gde domaćini u ovo doba godine imaju mogućnost da prodaju svoje proizvode bez poreza i zato se fino ušetaš u dvorište neke kuće, sedneš i oni te služe domaćim đakonijama – kraški pršut i pančeta, sir, masline, rukola… Marija Terezija im je omogućila da prodaju u aprilu bez poreza zbog surovijeg kraškog predela gde ljudi teže žive u odnosu na one u gradovima.

U povratku smo se vozili po slovenačkom Krasu, mediteranskom delu Slovenije. Sve je bilo prepuno vinograda a evo slika i jednog zamka odatle:

Na kraju smo završili u jednom malom selu pod nazivom Šepulje u prelepom mediteranskom restoranu Šajna – stara kuca od kamena sa prostranim dvorištem, sve u kamenu. Služe mediteranske specijalitete, imaju sjajan rižoto.