Mira je danas dežurna pa sam odlučio da skoknem do “dvorišta” i uživam u jeseni. Ko je rođen u jesen ne može bez nje. “Dvorište”, odnosno park Tivoli mi je pred nosom i to me uvek oduševi – u glavnom sam gradu, a takvu prirodu imam pored sebe. Stavio sam u ruksag nešto mandarina, pola litre vode, mobilni, novčanik, rezervnu majicu,  mini prenosni HDD, kišobran za svaki slučaj i naravno fotoaparat. Odlučio sam da napravim veliki krug (koji mi je usput zaobilazni put do firme) kako bi svratio do kancelarije i nešto presnimio na mini prenosni disk, a pre toga sam hteo da uživam u dvosatnoj šetnji (čisti bonus bi bio i ako bi koji gram telesne mase izgubio).

Nije bilo puno svetlosti, danas je skoro prvi dan bez kiše u zadnjih pet dana – lepi uslovi za fotografisanje i šetnju, a na kraju šetnje i Sunce je provirilo na kratko.

Prvo cela fotogalerija…

>> KLIKNI OVDE DA VIDIŠ CELU FOTOGALERIJU <<

A potom par odabranih fotografija…

Lišće svuda oko mene

Sveća u spomen sprave za vežbanje

Drvored

Crkvica

Spuštanje

Nisko granje

Žuto drvo

Klupe

Desetak kilometara od Ljubljane nalazi se super izletnička tačka – Katarina.
Kreće se od Slavkovog doma i za sat i po vremena se dođe do vrha. Prolazi se kroz šumu i sam predeo je prelep za fotografisanje i uživanje u prirodi. Od gore se pruža i pogled na Ljubljanu.
Tako blizu i tako lepo.

>> KLIKNI OVDE ZA CELU FOTOGALERIJU <<

Sledi par slika:

Katarina

Kroz šumu posle kiše

Seoce

Pogled na Ljubljanu

Mira je imala dinamičnu nedelju sa dva dežurstva, a između toga stručne stvari u Mariboru iz kog je morala ići u Kranjsku Goru na neko novo predavanje. Tu sam uskočio kao pomoćni vozač od Ljubljane do Kranjske Gore i nazad, a bonus toga je bio i taj mini izlet i šetnja okolo-naokolo dok je ona bila na predavanju. I meni je prijala pauza jer previše radimo u zadnje vreme…

Taj deo Slovenije podseća me na Vojvodinu i na Frušku Goru kako po strukturi terena tako po dobroj hrani i piću. Jedino je taj prleški govor poprilično zakomplikovano narečje, niko drugi ih ne razume osim njih samih. Ukoliko neko voli stvarno dobru hranu i odlično belo vino onda ne sme da zaobiđe sledeći restoran: Gostilna Tramšek, Žerovinci 25B, 2259 Žerovinci
Jedna od najboljih hrana koje sam jeo u životu, doduše neće vam biti baš svejedno kada dođe račun, ali vredi svaku paru.

Sledi par slika sa izleta, uglavnom svuda su vinogradi žute boje koju su poprimili u jesen:

Tivoli u oktobarsku jesen…

Mošt, pečeno kestenje, pehtranova i orehova potica (štrudla) i lagana šetnjica po Tivoliju obasjanim Suncem.