Aleksandar Hajduković Blog

Za nestrpljive sledi odmah jedna slika sa obale dok čekamo trajekt za Mljet (luka Ston na Pelješcu)

A tu je odmah i cela fotogalerija: >> KLIKNI OVDE DA VIDIŠ GALERIJU <<

Kada sam bio mali čitao sam enciklopedije “Kaži gde” i tamo je pisalo “Mljet – biser Jadrana”. Ne sećam se mnogo osim naslova i toga da su naselili mungose da im očiste ostrvo od zmija i oni su to odlično odradili ali sada se treba rešiti i prevelikog broja mungosa (nismo videli nijednog doduše). Inače, ostrvo ima zelenila u izobilju, najzelenije jadransko ostrvo na kom sam bio i neverovatno kako lepo miriše i kako su glasni zrikavci (non-stop rade).

Put od Ljubljane nije bio lak. Krenuli smo u ponoć želeći da dođemo do podneva, međutim najpre smo čekali sat i po 30km južno od Zagreba zbog jedne saobraćajke, a onda i par navrata na završetku auto puta u dolini Neretve i putovali smo celih 12 do 13 sati sa pauzama. Inače je potrebno oko 8 sati jer je skoro non-stop autoput – maltene do Neuma. Čujem da se Hrvati žale na cenu slovenačke vinjete, kao skupo im… A kod njih (u jednom smeru prema Mljetu) plaća se za njihov autoput skoro 26,3 EUR (5 + 191 = 196 kuna). Mada, ako se pogleda realno, vlasnik autoputa (koncesije na 20 godina) je Amerikanac, tako da Hrvati, u stvari i nisu ništa krivi. Lep je svakako autoput, naročito deo od Splita dolinom Neretve prema Bosni, kao u Need For Speed dugačke ravnine koje se spuštaju nizbrdo.
Dolina Neretve je stvarno lepa i veoma rodna, voće Černobilskih dimenzija je svuda na dohvat ruke pored puta i mami da se zaustavite. Pravili smo pauze zbog malog Filipa, dobro je podneo, sviđa mu se sedalica Romer Cowmouflage.
Trajektom se vozi dugo, možda 40 minuta maksimalno, i iz Sobre na Mljetu smo otišli levo u Saplunaru. Mirno mestašce, odnosno par kuća koje izdaju apartmane. Mi smo bili u vili Hansal i lep je bio smeštaj, imali smo super pogled na more. Oni imaju mini trgovinicu koja nudi one najosnovnije namirnice – dakle, ponesite sve sa sobom i naravno keš jer ovde plastiku (kreditne kartice) niko ne prima. E da, spremite se i na to da racionalno vodu trošite pošto Mljet nema vodu već se skuplja kišnica, a i vatrogasci dovoze i prazne cisterne.
Konoba Starmasi možda prima kartice (piše na vratima), ali nismo bili. Bili smo kod njihovih suseda “Vila Mirosa” i jeli super jastoga na žaru sa špagetami.

Za hobotnicu ispod sača najbolje je u Tritonu u Babinom polju u centru delu ostrva (nema vezu sa morem).

A evo i kako izgleda unutra u konobi…

Saplunara je u jugoistočnom delu, a u zapadnom delu su dva slatko-slana jezera i to je deo nacionalnog parka (plaća se ulazak 90 kuna po osobi a to vam važi ceo odmor – možete više puta ići). U sredini jezera je malo ostrvce sa crkvicom – liči u neku ruku po tome na Bled ali tu se i sva sličnost završava. Imate i na jugu na sredini Odisejevu pećinu u kojoj je bio zarobljen dugo godina, plivajući ulazite.

Odlazak do Dubrovnika ne smete propustiti kada ste ovako blizu. Imate iz Sobre (jeste malo nezgodno) u 6 ujutro ili u 6:15 ujutro (zavisi od dana) katamaran koji vozi 1:10 do Dubrovnika. Povratak vam je u 19:15 (zna biti naporno ako niste poneli kupaće kao mi, ne ponovite tu grešku).

U Saplunari je pesak, idealno za bebe, plitak je ulazak, a i sami apartmani su jako blizu plaže što je stvarno praktično.

I na kraju zvuk zrikavaca sa Mljeta…

Lepo je u Rovinju – treba otići.
Mi smo bili u apartmanu na kopnu, ali najviše nam se svidelo ostrvo “Crveni otok” i išli smo brodićem na njega.
Prvo, čisto je more i lepe su plaže.
Drugo, samo ostrvo je jako lepo sređeno i firma koja drži hotel Istra (Maistra) je sve to super napravila – ima i spravica za vežbanje kao u milom mi Tivoliju. Definitivno, ako budemo išli sledeći put u Rovinj gledaćemo da uhvatimo boravak na Crvenom otoku u hotelu Istra:

• U cenu je uključeno korišćenje fitnesa, bazena
• Wellness centar
• Besplatan prevoz sa ostrva do Rovinja i nazad (inače je 40 kuna povratna karta – oko 6 EUR)
• Besplatan parking u Rovinju
• Nije baš jevtino i možda je idealno za predsezonu ili postsezonu kada se može dobiti za pola cene…

Imali smo super vreme za fotografisanje – prava mala mećava koja se dešavala na 1km od nas, a nas nije zakačila.
Zato je i većina sličnih slika.

Prvo galerija:
>> KLIKNI OVDE DA VIDIŠ CELU FOTOGALERIJU <<

Prethodni vikend je bio produženi pošto je u petak bio praznik – Dan državnosti i mnogi su iskoristili za kraći (ili duži) odmor na moru.
Mi smo se odlučili za odlazak u subotu i da pronađemo apartman na slepo u Ližnjanu ili Medulinu i spojimo sa nedeljom dva dana na moru.
Nije bilo teško, očigledno da sezona i nije baš tako popunjena kako je inače. Prvo nam je rekao 80 EUR, što je definitivno previše za apartman za 2 osobe i kada smo se okrenuli spustio je odmah na 50 EUR, što nam bilo približno isto kad kada bi išli preko agencije (sigurno se da pronaći i za 40 EUR na noć, odnosno 20 EUR po glavi).
Elem… Naučio sam dve stvari:

1. Nikad neću više rezervisati preko agencije privatni smeštaj u Hrvatskoj jer nije problem sam pronaći
2. Kada se budem dogovarao za cenu i odlučivao da li ću izabrati apartman ima prvo da testiram u kakvom je stanju dušek u krevetu za spavanje (ovaj je bio nov, ali katastrofalno mekan i propao – ništa nema gore kada federi od dušega bodu po celom telu i kada se ujutro probudiš slomljen)

Prvi dan smo se kupali na plaži u Ližnjanu, imali smo poslepodne i kišu, pa je bilo lepše biti u moru nego napolju.

Uveče smo bili u Medulini u jeli hobotnicu na žaru (nije bila baš nešto jer se pekla zajedno sa jagnjetinom i svinjetinom i taj miris je nekako povukla). Sam Medulin nam se nije svideo – vašarska atmosfera pre svega, nije nam lep – kako je građeno, uređeno, plaže (ono što smo videli u šetnji). Dok smo se predveče šetali, jedna turistkinja je doživela srčani napad i oživljavali su je (skupila se gomila ljudi – svi vole da gledaju smrt i kako neko umire, samo da se njima to ne dešava i da im nije neko blizak). Mi smo samo prošli mimo radoznale mase i na kraju, u povratku, videli da je telo bilo pokriveno belim čaršafom (nažalost oživljavanje nije uspelo i stariji muž od oko 60 godina bio je u teškom šoku snuždene glave između dva policajca).

Drugi dan, u povratku, otišli smodo proverene varijante i najbolje plaže u Istri, a to je Kamenjak pored Pule – prirodni rezervat, ujedno i najjužniji deo Istre koji ima i par ostrva.

Tamo je stvarno lepo, bili smo i pre i plati se 20 kuna da se kolima uđe u taj rezervat (ekološka taksa) i onda imate pravi lavirint puteva koji vode do puno različitih plaža, tako da se može dobiti mirno mesto pod Suncem (gde nema ljudi, ako volite samoću).

Odličan je i Safari bar, napravljen potpuno od prirodnih materijala, sa prirodnom ladovinom, baš zanimljivo kako je urađeno.

Sledi par slika:

Prednost nešto ranijeg odlaska na more je to da je autoput potpuno prazan do samog cilja. Većinom su vikendaši otišli u petak posle posla, a neki u subotu ujutro. Za nešto jače od sata bili smo na granici Hrvatske i Slovenije. Hteli smo nešto blizu, da nema previše ljudi i pošto smo sa žaljenjem konstatovali da smo zaboravili gumene zepe za bezbrižan ulazak u more (i preko ježeva) izabrali smo Lovrečicu. Dočekao nas je intenzivan miris borova, lovora i ostalog mediteranskog bilja. Apartmani su potpuno sakriveni u gustoj borovoj šumi i miriše neverovatno lepo, a nad glavom kriči jato galebova. More je super toplo, mislim da ima celih 25°C, smejao sam se knjizi koju sam čitao i kako se u njoj primenjuje pravilo “piši kao što govoriš”, pogotovo na fraze: “D nekst step” = “The next step”, zatim “Vilidž lerning plejs” = “Village learning place” i druge
U povratku smo se odlučili da ne idemo na Dragonju zbog gužve već smo otišli na Buje i Buzet, a hteli smo i da prođemo kroz Grožnjan i da slikamo Motovun. Iz Grožnjana smo se spustili dugačkim makadamskim putem na put prema Motovunu. Bilo je lepo, more opušta.

Samo par slika sam napravio…

Prvi put na Cresu i dobili smo više nego što smo očekivali. Lepa priroda, veliko ostrvo, veoma zeleno sa izraženim mirisom borovine. Italijana je bilo najviše (feragosto), a potom Slovenaca i Austrijanaca. Auto je skoro neophodan jer je ostrvo dugačko (ako se ne varam) skoro 70km (da li sa Lošinjem ili bez njega – nisam siguran). Za bicikl nije prijatno jer su ceste uske, čamac ili nešto više je svakako dobrodošlo jer se može lako doći do prelepih plaža gde nema turista, puteva nema jako mnogo koji vode do skrivenih plaža – na par lepih se može peške doći uz odgovarajuću opremu.

Hrana je super (restoran Riva u mestu Cres sprema odličnu belu ribu), a plaža Lubenice nam je najlepša od svih na kojima smo bili na ostrvu. Ima oko 45 minuta hoda od starog kamenog mesta Lubenice i toliko nazad pa smo imali i određenu vrstu aktivnog odmora, s obzirom da smo četiri puta išli na tu plažu peške. No, poneli smo patike za planinarenje (kao što i priliči iskusnim žiteljima sa sunčane strane Alpa) i lako smo savladali kamene staze.

Sa trajektom nismo imali problema, uhvatili smo ga ujutro oko 6h u Brestovi, a u povratku oko 10:30, no oni koji su došli oko 12h su se nešto načekali. U povratku smo obišli Rovinj (ja sam bio prvi put), okupali se na gradskoj plaži levo od marine (shvatili da je bicikl skoro neophodan za smeštaj na boljoj poziciji plaže – što dalje to manje ljudi), prespavali i dočekali kraj leta uz vatromet i Paul Young-a (odnosno koncert je otkazan zbog jakog pljuska). Lutali smo ulicama Rovinja tražeći naš smeštaj za jednu noć uz dobijenu mapu i u mokrim sandalama i po hladnom vremenu uzrokovanim burom i kišom, no opet je planinarsko iskustvo pomoglo i puli nas je grejao (nigde bez njih)

Slede slike…