Aleksandar Hajduković Blog

Taj deo Slovenije podseća me na Vojvodinu i na Frušku Goru kako po strukturi terena tako po dobroj hrani i piću. Jedino je taj prleški govor poprilično zakomplikovano narečje, niko drugi ih ne razume osim njih samih. Ukoliko neko voli stvarno dobru hranu i odlično belo vino onda ne sme da zaobiđe sledeći restoran: Gostilna Tramšek, Žerovinci 25B, 2259 Žerovinci
Jedna od najboljih hrana koje sam jeo u životu, doduše neće vam biti baš svejedno kada dođe račun, ali vredi svaku paru.

Sledi par slika sa izleta, uglavnom svuda su vinogradi žute boje koju su poprimili u jesen:

Napravili smo u nedelju izlet do Venecije – naša prva poseta jednom od najpoznatijih svetskih gradova. Ne znam zašto ranije nismo išli s obzirom da nam je blizu. Do Trsta smo otišli autom i parkirali u neku od uličica blizu železničke stanice, a onda smo kupili povratne karte za voz i za manje od dva sata smo bili u Veneciji.

Dočekala nas je kiša koja je vrlo brzo prestala i potom je bilo stalno sunčano. Prošpartali smo je pristojno, izbegavali turistički najposećenija mesta, naravno ne potpuno, jer smo obišli trg Svetog Marka. Posle celodnevnog uživanja u prelepom gradu vratili smo se do auta i onda sam shvatio da sam opravdano brinuo da li sam zaključao auto ili nisam. Auto je dakle bio ceo dan otključan, ali eto, pošten narod ti Italijani, niko ništa nije ni proveravao. Izgubili smo ceo sat u pokušaju da izađemo iz Trsta, odnosno da pronađemo izlaz do Opicine i nije nam uspelo. Sve same jednosmerne ulice i na kraju smo odustali i obilaznicom se vratili do granice – nekih 20km više čini mi se… Stvarno nije baš dobro obeleženo.

Evo slika a potom i galerija:

Evo i kompletne galerije ovde:

>> KLIKNI OVDE DA VIDIŠ KOMPLETNU GALERIJU IZ VENECIJE <<

Bili smo za vikend na Brionima (hrvatski Brijunima) i proveli dva super lepa dana.

Kao mali bio sam u Puli, mislim 1990-te godine, moje zadnje letovanje u Hrvatskoj do 2005-te godine i pomalo sam se prisećao, mada je sve to poprilično izbledelo.

Smestili smo se u Peroju. Našli brzo i direktno smeštaj za jednu noć, po povratku sa letovanja na Krku. U subotu ujutro videli smo se sa drugaricom Ivanom, koja nas je odvela u jedan super istarski restoran u puli pod nazivom Gina gde smo super klopali. Posle ručka kupali smo se na pulskoj gradskoj plaži “Lungo Mare”.

Pošto je predstava Kralj Lir sa Radetom Šerbedžijom počinjala u 19:30 spremili smo se i pravac do Fažane, gde nas je čekao brodić do Briona.

Bilo je puno ljudi, vreme super, pre polaska smo prisustvovali i svadbi na svetioniku (ima video). Veliki Brijun je super, podseća na ostrvo iz Parka iz doba Jure – jako puno životinja – srna, jelena, ptica. To sam video iz daljine dok smo se vozili brodom do Malog Brijuna gde je bila predstava.

Priroda je fenomenalna, mir i tišina i definitivno ćemo tamo provesti jedan budući godišnji odmor – 7 dana u Robinzon Kruso varijanti. Šetati kroz prirodu svaki dan i kupati se na divljim plažama.

Čim smo se iskrcali krenula je i predstava Kralj Lir. Rade Šerbedžija i svi ostali glumci bili su super, sama predstava je fascinantna jer se stalno pomera cela publika od scene do scene i šeta se po Malom Brijunu. Scenografija je minimalna, ambijent je prirodan, stare kamene tvrđave, kuće, brdašca, sasušena trava… Naravno, u svemu tome je glavnu ulogu imala i Radetova žena Lenka. Sve u svemu, odlično je bilo, trajalo je puna 4 sata, a jedini naš propust je bio to što nismo poneli vodu i voće tako da smo jedva dočekali vodu koja se služila posle neke četvrte pauze. Dakle, ponesite i vodu i voće (hranu) u dovoljnim količinama.

Kada smo posle ponoći odlazili iznad nas je bilo potpuno zvezdano nebo – mogu da zamislim kako je dobro kada nema ni tog broda koji brekeće svojim dizel motorom, dok nas čeka da krenemo, i kad nema reflektora od broda – dakle zvezdano nebo u potpunoj tami.

U nedelju smo se kupali na Kamenjaku, na rtu Istre. Fenomenomenalno! Priroda je super, ogroman rt, sa jako puno uvala i usamljenih plaža. Makadamski put se račva u 100 manjih puteva (prva brzina i laganeze), pa se može ići ko u lavirintu autom. Ulaz je 20 kuna (sa autom). Mi smo ga rano ostavili i onda malo šetali i posle se kupali ceo dan i uveče se vratili u Ljubljanu.

200 kilometara nas samo deli od Pule što je baš super!

Evo galerije a slede i video zapisi posle:

Svadba na svetioniku

Polazak brodom na Brione iz Fažane

Scenografija u prirodi

Rade Šerbedžija

Silazak sa stare tvrđave

Dogovorili smo se da u nedelju ujutro odemo na jednodnevni izlet do malog mesta Selce pored Crikvenice, kako bi se našli sa našim drugarima iz Norveške koji su se, na svojoj Balkanskoj turi, tu zaustavili na još uvek neodređen broj dana.

I tako je i bilo. Ustali smo u 05:00, odradili osnovnu higijenu, spakovali stvari za kupanje za 1 dan, seli u auto i krenuli. Nije bilo nikakve gužve na putu i za dva sata i 10 minuta smo stigli do njih. Malo smo ih iznenadili tako ujutro pa smo seli u obližnjih kafić Pasha na obali mora (je li to onaj u kom puštaju narodnjake?) – iznenadili smo i kelnere koji su tek postavljali stolice.

Kod obližnjeg Albanca smo kupili doručak – ja pojeo burek, Mira neko listnato pecivo.

Došli su ubrzo i prijatelji, popili smo piće, ispričali se i krenuli lagano put plaže. Odabrali smo Kačjak, pa smo išli kolima. Nezgodno je bilo jedino to što nisam mogao nikako suncobran da namestim jer je bio svuda ravan kamen, pa sam nešto improvizovao sa kamenjem koje sam dovlačio, ali vetar mi ga je stalno rušio. Na kraju sam odustao i položio ga bočno i tamo se krio od Sunca kao pas. Nema se baš pigmenta na razbacivanje i duže izlaganje sunce mi škodi, a ne volim kad izgorim i kada mi se koža zategne pa krene da nesnosno svrbi kada krene takva odumrla koža da puca po svim šavovima. Ovako sam fino pročitao odličnu knjigu “Don’t make me think”, Steve Krug, www.sensible.com

Vetar je bio baš jak juče i pravio je ogromne talase, veoma opasne za izlazak iz vode jer su pretili da te razbiju i kamenu obalu. Neki talasi su bili i do 1m visoki. Palac sam malo oderao kada me je na izlasku izbacio iz ravnoteže i kada sam se prihvatio za kamen desnom rukom, ali šaka je samo proklizala. No, ništa strašno. Voda je bila super topla.

Posle smo otišli na večeru kod rođaka od Gagija – u kući u kojoj su i oni boravili. Njegova rođaka, njen momak i njegov kolega iz Zagreba su nam spremili super roštilj i lepo smo se ispričali – zanimljivi mladi ljudi.

Onda smo otišli još malo do rive tražeći kolače od čokolade, nešto nam se baš jelo, ali nismo uspeli naći, u ponudi je samo sladoled – svuda je isti jer su i vlasnici isti.

Krenuli smo oko 20:30 i došli posle 2,5 sata u Ljubljanu umorni. Nije baš preporučljivo napraviti dva puta po 175km zbog jednodnevnog kupanja, obično to i ne radimo, ali prijatelji su bili bitniji. Pričali su nam o super turi koju su napravili kroz Bosnu i baš nam se svidelo, tako da bi možda sledeće godine i mi ponovili slično. Gagi je inače rođeni Mostarac i poznaje Bosnu u dušu.

Slede slike i poneki video…

I na kraju evo smešne reklamne table za riblji restoran sa prasetom na ražnju… Ili, od sve ribe najviše volim svinju….

Danas je bio neverovatno lep i sunčan dan. Na nebu nijednog oblačka, a 1. novembar. Zubato sunce ipak značajno greje, temperatura negde oko 10 stepeni ili malo ispod. Uspon na Veliku Planinu pored Kamniške Bistrice je baš krupan zalogaj jer traje oko 3 sata u jednom smeru. Većinom se ide kroz šumu i u ovo doba godine je sve potpuno narandžasto i možeš se valjati po šuškavom debelom sloju lišća. Najlepše je kada se izađe iz senke u bukovu šumu obasjanu suncem. Potpuni antistres program, mir i tišina, nigde žive duše. Posle se izbije na jednu predivnu čistinu, jedan ogromni pašnjak na nekih 1400m nadmorske, sa prelepim drvenim planinskim kućama. Sve su pune, ljudi uživaju za praznike. Ovde su od juče praznici i potrajaće do ponedeljka. Ovaj deo godine je nešto kao 1. maj ili kao Nova godina. Mnogi su otišli kućama, neki otputovali negde, a veliki broj u prirodu.

Od poljane smo imali još oko 45 minuta i nešto smo se nadali da će gondola do dole raditi pa smo rizikovali i krenuli gore. Nažalost nije radila i morali smo nazad, dakle još 3 sata. Baš smo se umorili i stigli smo taman pre nego što je mrak potpuno pao.

Slede slike…