Aleksandar Hajduković Blog

Počeli uskršnji praznici, prognoza kaže da će samo danas biti lepo vreme i da nas očekuje kišna nedelja i ponedeljak i iskoristili smo subotu da skoknemo do Vremščice. Nismo tražili neki zahtevan izlet, a ovaj je baš to obećavao jer je potrebno 1,5h šetnje do vrha i 1h nazad.
Bilo je mestimično oblačno i veći deo se ide kroz mirišljavu borovu šumu i kada se izbije na proplanak pod vrhom je najlepše ako je sunčano vreme. Trava je mekana i ugiba se pod stopalima i mami te da se izvrneš i ležiš, međutim još uvek je hladno i vlažno.
Taj deo na granici primorske klime je vrlo zanimljiv, lepi brežuljci svuda okolo, veoma interesantno za vožnju bicikla.

Pogled na Nanos

Široki pogled

Okolo naokolo

Na proplanku

Travnik

Crkvica na vrhu

Silazak nadole

Oblaci

Adidas Trekking Shoes

Snežni vrh

Povratak po MadMax dugom ravnom putu

Predivan sunčani vikend u Ljubljani i ono pravo proleće “nije baš skroz za kratke rukave, a nije ni za kratke rukave sa nešto debljom jaknom”.
Otišli smo da posetimo botanički vrt i prvi put smo bili u njemu i oduševili se pre svega tim delom Trnova, jer jako retko zalazimo u taj deo Ljubljane. Za ovo doba godine možda i jedan od najlepših delova Ljubljane. Bicikli su zakon, sunce je grejalo, ovog puta nisam imao fotoaparat sa sobom, ali sam našao par lepih fotografije sa Internet stranice jedne blogerke pod imenom Svetlana: www.svetlana.si
Za ručak je bio šaran (potkovice), krompir salata i puno krastavaca.

Najnoviji most preko Ljubljanice

Uživancija pored reke

Šetnjica kroz Trnovo

Stazica

U petak je u Ljubljani pljuštala kiša ceo dan. U subotu smo se zato odlučili za more i proveli odličan dan. Našetali smo se od Pirana do Portoroža i nazad, a bili smo i zavaljeni u velike sofe na Tartinijevom trgu.

Uveče smo otišli na večeru u Okrepčevalnicu Ruj, Dol pri Vogljah, na Krasu, pored Sežane na granici između Italije i Slovenije. Bio je već mrak, primetili smo lep vrt (sigurno je lepo sedeti leti) i unutra je slatko sređeno sa starom stolarijom. Hrana je izvrsna. Kraški pršut je fenomenalan, kao i domaća jetrena pašteta. Jota, svinjski kotlet sa suvim šljivama u umaku od luka takođe. Što se tiče vina, pili smo super malvaziju od Ušaj-a iz 2006-te i Teran.

Sledi par slika:

Mira pored mora

Čempresi

Šetnja prema Piranu

Obala

Piran

Piranska marina

Udobe sofe na Tartinijevom trgu

Tartini

Čokoladnica

Ulazak u more

Hotel Palace

Hotel Palace

Obasjano more

Subota ujutro. Vozim se iz Ljubljane do Logarske doline da pokupim ženu koja je bila od petka na jednoj delavnici, ili radionici. Nekih 110 km od Ljubljana, autoputem prema Celju, a onda odvajanje i vijuganje prema granici sa Austrijom. Neverovatno lepa pokrajina, prava uživancija za vožnju po praznoj cesti. Čak se je i Sunce pojavilo, dok je u Ljubljani padala sitna kiša.
Hotel Plesnik je baš lep i prijatan – mali topli hotel od četiri zvezdice sa super udobnim crvenim kožnim foteljama u mini kafeu desno od ulaza u koje se potpuno zavalite dok pijuckate topao čaj. Odlučili smo se na šetnju do slapa, odnosno vodopada Rinka – nešto preko jednog sata hoda do impresivnog Orlovog gnezda. Hodali smo i po prvom snegu. Jedina loša stvar je što sam dobio temperaturu posle svega toga – da li od vlažnih stopala ili sam fasovao svinjski grip – vreme će da pokaže.

>> KLIKNI OVDE DA VIDIŠ CELU FOTOGALERIJU <<

Sledi par fotografija:

Pozicija

Ivica i Marica

Orlovo gnezdo i slap Rinka

Drvo u Logarskoj dolini

Slap Palenk

Lep sunčan vikend na kraju oktobra – idealni uslovi za kvalitetan jesenji izlet. U Ljubljani je bilo nešto oko 10°C pa smo se odlučili za jug i slovenačku Istru kako bi pridobili dodatnih 5-7°C što je popriličan bonus s obzirom da je sredina jeseni.
Taman i prilika da provozamo zimske gume (moraju se po zakonu montirati do 15.11), a nadali smo se da nećemo morati da testiramo nove aerodinamične Champion brisače (počastili smo naš, ne više tako mlad, auto za predstojeću zimu).
Vreme je bilo božanstveno, Sunce obasjalo relativno gust saobraćaj na autoputu, vetar se je pojačavao kako smo se približavali Mediteranu (bura) i posle Črnog Kala smo se odvojili prema Buzetu i pred samu granicu sa Hrvatskom skrenuli desno u slovenačku Istru kroz puno malih kamenih sela. Seoce Belvedur dobro poznajemo jer smo bili barem tri puta na fužama sa tartufima. Cilj je bila, pre svega, duža šetnja gde možemo da uživamo u bojama jeseni, a staza koja vodi kroz taj predeo je baš stvorena za uživanje na lepom vremenu i temperaturi od 16°C. Sviđa nam se i to što ovaj deo još nije komercijalizovan i što duž celog puta nismo videli ni jednog čoveka – dakle nirvana – mir, tišina, boje i ptice. Ja sam malo fotografisao, i na kraju puta, posle nekih sat i po vremena, smo se izvrnuli na jakne na velikoj livadi i sunčali. Vratili smo se gladni u restoran i naručili narezanog prštuta, sira sa tartufima i domaće salame i potom su došle fuže sa tartufima a sve sa super domaćim hlebom sa hrskavom koricom (načekali smo doduše jer su imali gužvu, a sve sami rade porodično).
Čim je zašlo Sunce i temperatura je osetno pala, pa smo krenuli nazad da se nađemo sa prijateljima u jednom restoranu pored Vrhnike. Mi smo bili siti, a oni su se vraćali iz Trsta iz shopping-a gladni. Za jabučni sok smo našli mesta (ja i za kolač od kestena) i iscrpljeni došli kući

>> KLIKNITE OVDE ZA CELU FOTOGALERIJU <<

Slede slike:

Boje jeseni

Pogled na selo iz Belvedura

Jesenje boje

Kamuflaža

Moj novi okvir

Sveže uzorano

Putić

Kukuruz

Šuma u jesen

Kamena kuća u Istri

Istarski vinogradi