Subota je bila dinamična. Prvo na računaru nešto intelektualnog rada za firmu, zatim neuspeo tehnički pregled auta (ručna kočnia nažalost ne drži dovoljno dobro i sada imamo rok do srede da to popravimo), zatim montaža plafonjera. Na kraju, posle super ručka i odmora, otišli smo na veličanstveni uspon na neverovatno zahtevnu Šmarnu Goru. Šalim se malo, i nije baš zahtevna, 670m nadmorske visine, dakle nekih 320m više od nadmorske visine Ljubljane, ali je uspon neprekidan – nikako da ponesem onu pamučnu stezajuću traku za glavu koju sam dobio od drugarice, da ne moram da brišem znoj majicom. Krenuli smo oko 19h kada je vrućina oslabila, poneo sam aparat sa ciljem da napravim par panoramskih fotki, a činilo mi se da će biti dobra svetlost. Mnogo bi bilo bolje da je padala kiša i da je prestala (a da je teren i dalje suv) i da smo tada išli jer bi bila bolja vidljivost u daljini, ali nema veze.

Sledi par fotografija…

Alpi sa Šmarne Gore - panorama

Panorama sa Šmarne Gore

Panorama sa Šmarne Gore 02

Šmarna Gora 1

Šmarna Gora 2

Šmarna Gora 3

Šmarna Gora 4

Šmarna Gora 5

Šmarna Gora 7

Šmarna Gora 8

Šmarna Gora 9

Šmarna Gora 10

Šmarna Gora 11

Šmarna Gora 12

Šmarna Gora 13

Šmarna Gora 14

Šmarna Gora 15

Prethodni vikend je bio produženi pošto je u petak bio praznik – Dan državnosti i mnogi su iskoristili za kraći (ili duži) odmor na moru.
Mi smo se odlučili za odlazak u subotu i da pronađemo apartman na slepo u Ližnjanu ili Medulinu i spojimo sa nedeljom dva dana na moru.
Nije bilo teško, očigledno da sezona i nije baš tako popunjena kako je inače. Prvo nam je rekao 80 EUR, što je definitivno previše za apartman za 2 osobe i kada smo se okrenuli spustio je odmah na 50 EUR, što nam bilo približno isto kad kada bi išli preko agencije (sigurno se da pronaći i za 40 EUR na noć, odnosno 20 EUR po glavi).
Elem… Naučio sam dve stvari:

1. Nikad neću više rezervisati preko agencije privatni smeštaj u Hrvatskoj jer nije problem sam pronaći
2. Kada se budem dogovarao za cenu i odlučivao da li ću izabrati apartman ima prvo da testiram u kakvom je stanju dušek u krevetu za spavanje (ovaj je bio nov, ali katastrofalno mekan i propao – ništa nema gore kada federi od dušega bodu po celom telu i kada se ujutro probudiš slomljen)

Prvi dan smo se kupali na plaži u Ližnjanu, imali smo poslepodne i kišu, pa je bilo lepše biti u moru nego napolju.

Uveče smo bili u Medulini u jeli hobotnicu na žaru (nije bila baš nešto jer se pekla zajedno sa jagnjetinom i svinjetinom i taj miris je nekako povukla). Sam Medulin nam se nije svideo – vašarska atmosfera pre svega, nije nam lep – kako je građeno, uređeno, plaže (ono što smo videli u šetnji). Dok smo se predveče šetali, jedna turistkinja je doživela srčani napad i oživljavali su je (skupila se gomila ljudi – svi vole da gledaju smrt i kako neko umire, samo da se njima to ne dešava i da im nije neko blizak). Mi smo samo prošli mimo radoznale mase i na kraju, u povratku, videli da je telo bilo pokriveno belim čaršafom (nažalost oživljavanje nije uspelo i stariji muž od oko 60 godina bio je u teškom šoku snuždene glave između dva policajca).

Drugi dan, u povratku, otišli smodo proverene varijante i najbolje plaže u Istri, a to je Kamenjak pored Pule – prirodni rezervat, ujedno i najjužniji deo Istre koji ima i par ostrva.

Tamo je stvarno lepo, bili smo i pre i plati se 20 kuna da se kolima uđe u taj rezervat (ekološka taksa) i onda imate pravi lavirint puteva koji vode do puno različitih plaža, tako da se može dobiti mirno mesto pod Suncem (gde nema ljudi, ako volite samoću).

Odličan je i Safari bar, napravljen potpuno od prirodnih materijala, sa prirodnom ladovinom, baš zanimljivo kako je urađeno.

Sledi par slika:

Lepo je obići roditelje, rodbinu, prijatelje i rodni grad. Imali smo i sreće sa vremenom mada smo uhvatili par provala oblaka, odnosno izliv kiše na ravnicu. Tvrđava je lepa kao i uvek, lampioni u gradu ukrašeni cvećem, kafići puni, Zmaj Jovina i Dunavska pune. Ravnica je dobro rodila, kiše je bilo dosta, roštilj je uvek standardno izvanredan

Prvo galerija:
>> KLIKNI OVDE DA VIDIŠ CELU FOTOGALERIJU <<

Sledi par odabranih fotografija:

Panorama Petrovaradina

Izlazak iz tunela na petrovaradinskoj tvrđavi

Širokougaona na petrovaradinskoj tvrđavi

Gimnazija Jovan Jovanović Zmaj

Jovan Jovanović Zmaj – bista ispred vladičinog dvora

Dunav oko stuba bivšeg mosta

Ljudi u vrsti ispred sata na petrovaradinskoj tvrđavi

Stepenice u nebo

Svetozar Miletić u centru Novog Sada

Visok vodostaj Dunava

Lepo drvo na ivici petrovaradinske tvrđave

Fontana u dunavskom parku

Plato na Đavi

Katedrala u centru i petunije

Prednost nešto ranijeg odlaska na more je to da je autoput potpuno prazan do samog cilja. Većinom su vikendaši otišli u petak posle posla, a neki u subotu ujutro. Za nešto jače od sata bili smo na granici Hrvatske i Slovenije. Hteli smo nešto blizu, da nema previše ljudi i pošto smo sa žaljenjem konstatovali da smo zaboravili gumene zepe za bezbrižan ulazak u more (i preko ježeva) izabrali smo Lovrečicu. Dočekao nas je intenzivan miris borova, lovora i ostalog mediteranskog bilja. Apartmani su potpuno sakriveni u gustoj borovoj šumi i miriše neverovatno lepo, a nad glavom kriči jato galebova. More je super toplo, mislim da ima celih 25°C, smejao sam se knjizi koju sam čitao i kako se u njoj primenjuje pravilo “piši kao što govoriš”, pogotovo na fraze: “D nekst step” = “The next step”, zatim “Vilidž lerning plejs” = “Village learning place” i druge
U povratku smo se odlučili da ne idemo na Dragonju zbog gužve već smo otišli na Buje i Buzet, a hteli smo i da prođemo kroz Grožnjan i da slikamo Motovun. Iz Grožnjana smo se spustili dugačkim makadamskim putem na put prema Motovunu. Bilo je lepo, more opušta.

Samo par slika sam napravio…

Plaža, premoćno je bilo Sunce za lepše boje

Grožnjan dekoracija

Crkva u Grožnjanu

Motovun

Drugo veće putovanje od preseljenja u Sloveniju, sa plavim SRJ pasošem i češkom vizom… Ovo je dakle staro putovanje iz maja 2006-te godine…

Prvi maj u Pragu, magnolije, lepo vreme, prelep grad. Stvarno ima šta da se vidi, uz Pariz, Berlin je tu odmah u mom srcu i verovatno ćemo ići ponovo.

Nisam imao tada previše iskustava sa fotografisanjem, izdvojio sam dole par fotografija, a tu je naravno i fotogalerija.

Sećam se da je kurs češke krune bio vrlo čudan i na svakom ćošku različit i da se dobijalo i do 20% manje od zvaničnog kursa – mega prevara pod pokroviteljstvom Češke države – da nisu umešani sigurno bi zatvorili te menjačnice. Pazite na ono što piše malim slovima, kurs koji piše obično važi ako menjate u gomili iznad 500 EUR-a…

Prvo galerija:
>> KLIKNI OVDE DA VIDIŠ CELU FOTOGALERIJU <<

A evo i par fotki:

Klupe

Magnolije

Soudek

Sat

Centar

Škoda

Freske – vitraž

Hradčany

Počeli uskršnji praznici, prognoza kaže da će samo danas biti lepo vreme i da nas očekuje kišna nedelja i ponedeljak i iskoristili smo subotu da skoknemo do Vremščice. Nismo tražili neki zahtevan izlet, a ovaj je baš to obećavao jer je potrebno 1,5h šetnje do vrha i 1h nazad.
Bilo je mestimično oblačno i veći deo se ide kroz mirišljavu borovu šumu i kada se izbije na proplanak pod vrhom je najlepše ako je sunčano vreme. Trava je mekana i ugiba se pod stopalima i mami te da se izvrneš i ležiš, međutim još uvek je hladno i vlažno.
Taj deo na granici primorske klime je vrlo zanimljiv, lepi brežuljci svuda okolo, veoma interesantno za vožnju bicikla.

Pogled na Nanos

Široki pogled

Okolo naokolo

Na proplanku

Travnik

Crkvica na vrhu

Silazak nadole

Oblaci

Adidas Trekking Shoes

Snežni vrh

Povratak po MadMax dugom ravnom putu

Predivan sunčani vikend u Ljubljani i ono pravo proleće “nije baš skroz za kratke rukave, a nije ni za kratke rukave sa nešto debljom jaknom”.
Otišli smo da posetimo botanički vrt i prvi put smo bili u njemu i oduševili se pre svega tim delom Trnova, jer jako retko zalazimo u taj deo Ljubljane. Za ovo doba godine možda i jedan od najlepših delova Ljubljane. Bicikli su zakon, sunce je grejalo, ovog puta nisam imao fotoaparat sa sobom, ali sam našao par lepih fotografije sa Internet stranice jedne blogerke pod imenom Svetlana: www.svetlana.si
Za ručak je bio šaran (potkovice), krompir salata i puno krastavaca.

Najnoviji most preko Ljubljanice

Uživancija pored reke

Šetnjica kroz Trnovo

Stazica

U petak je u Ljubljani pljuštala kiša ceo dan. U subotu smo se zato odlučili za more i proveli odličan dan. Našetali smo se od Pirana do Portoroža i nazad, a bili smo i zavaljeni u velike sofe na Tartinijevom trgu.

Uveče smo otišli na večeru u Okrepčevalnicu Ruj, Dol pri Vogljah, na Krasu, pored Sežane na granici između Italije i Slovenije. Bio je već mrak, primetili smo lep vrt (sigurno je lepo sedeti leti) i unutra je slatko sređeno sa starom stolarijom. Hrana je izvrsna. Kraški pršut je fenomenalan, kao i domaća jetrena pašteta. Jota, svinjski kotlet sa suvim šljivama u umaku od luka takođe. Što se tiče vina, pili smo super malvaziju od Ušaj-a iz 2006-te i Teran.

Sledi par slika:

Mira pored mora

Čempresi

Šetnja prema Piranu

Obala

Piran

Piranska marina

Udobe sofe na Tartinijevom trgu

Tartini

Čokoladnica

Ulazak u more

Hotel Palace

Hotel Palace

Obasjano more

Subota ujutro. Vozim se iz Ljubljane do Logarske doline da pokupim ženu koja je bila od petka na jednoj delavnici, ili radionici. Nekih 110 km od Ljubljana, autoputem prema Celju, a onda odvajanje i vijuganje prema granici sa Austrijom. Neverovatno lepa pokrajina, prava uživancija za vožnju po praznoj cesti. Čak se je i Sunce pojavilo, dok je u Ljubljani padala sitna kiša.
Hotel Plesnik je baš lep i prijatan – mali topli hotel od četiri zvezdice sa super udobnim crvenim kožnim foteljama u mini kafeu desno od ulaza u koje se potpuno zavalite dok pijuckate topao čaj. Odlučili smo se na šetnju do slapa, odnosno vodopada Rinka – nešto preko jednog sata hoda do impresivnog Orlovog gnezda. Hodali smo i po prvom snegu. Jedina loša stvar je što sam dobio temperaturu posle svega toga – da li od vlažnih stopala ili sam fasovao svinjski grip – vreme će da pokaže.

>> KLIKNI OVDE DA VIDIŠ CELU FOTOGALERIJU <<

Sledi par fotografija:

Pozicija

Ivica i Marica

Orlovo gnezdo i slap Rinka

Drvo u Logarskoj dolini

Slap Palenk

Lep sunčan vikend na kraju oktobra – idealni uslovi za kvalitetan jesenji izlet. U Ljubljani je bilo nešto oko 10°C pa smo se odlučili za jug i slovenačku Istru kako bi pridobili dodatnih 5-7°C što je popriličan bonus s obzirom da je sredina jeseni.
Taman i prilika da provozamo zimske gume (moraju se po zakonu montirati do 15.11), a nadali smo se da nećemo morati da testiramo nove aerodinamične Champion brisače (počastili smo naš, ne više tako mlad, auto za predstojeću zimu).
Vreme je bilo božanstveno, Sunce obasjalo relativno gust saobraćaj na autoputu, vetar se je pojačavao kako smo se približavali Mediteranu (bura) i posle Črnog Kala smo se odvojili prema Buzetu i pred samu granicu sa Hrvatskom skrenuli desno u slovenačku Istru kroz puno malih kamenih sela. Seoce Belvedur dobro poznajemo jer smo bili barem tri puta na fužama sa tartufima. Cilj je bila, pre svega, duža šetnja gde možemo da uživamo u bojama jeseni, a staza koja vodi kroz taj predeo je baš stvorena za uživanje na lepom vremenu i temperaturi od 16°C. Sviđa nam se i to što ovaj deo još nije komercijalizovan i što duž celog puta nismo videli ni jednog čoveka – dakle nirvana – mir, tišina, boje i ptice. Ja sam malo fotografisao, i na kraju puta, posle nekih sat i po vremena, smo se izvrnuli na jakne na velikoj livadi i sunčali. Vratili smo se gladni u restoran i naručili narezanog prštuta, sira sa tartufima i domaće salame i potom su došle fuže sa tartufima a sve sa super domaćim hlebom sa hrskavom koricom (načekali smo doduše jer su imali gužvu, a sve sami rade porodično).
Čim je zašlo Sunce i temperatura je osetno pala, pa smo krenuli nazad da se nađemo sa prijateljima u jednom restoranu pored Vrhnike. Mi smo bili siti, a oni su se vraćali iz Trsta iz shopping-a gladni. Za jabučni sok smo našli mesta (ja i za kolač od kestena) i iscrpljeni došli kući

>> KLIKNITE OVDE ZA CELU FOTOGALERIJU <<

Slede slike:

Boje jeseni

Pogled na selo iz Belvedura

Jesenje boje

Kamuflaža

Moj novi okvir

Sveže uzorano

Putić

Kukuruz

Šuma u jesen

Kamena kuća u Istri

Istarski vinogradi