Aleksandar Hajduković Blog

Prvi dan oktobra, a letnje temperature – u Štanjelu 28°C, a Trstu 33°C. Morao sam da kupim Nivea kremu za sunčanje pošto sam kapu zaboravio…
Super smo jeli u okrepčevalnici Ruj (Dol pri Vogljah) – super hladovina od vinove loze – idealna zaštita od Sunca, nije bilo gužve, odličan pršut sa sirom za predjelo, biftek sa tartufima i njihovo vino (Cabernet Souvignon i Malvazija). Ceo put od Štanjela do Trsta (36km) je izvanredan – uživancija za vožnju po Krasu – nama najlepši put za dolazak do Trsta. U Trstu nas dočekalo pravo letnje vreme i pripreme za Barcolana-u.

Juče je pao prvi sneg nadolazeće zime u Sloveniji i danas smo iskoristili subotu da odemo do Muggia-e i lanaca outleta u Italiji, ne bi li našli nešto zanimljivo, a i da napravimo prvi morski izlet sa Filipom.
Dok smo se vozili prema moru prolazili smo kroz lepe snežne predele, najviše oko Postojne i onda, kada se prođe Postojna, dolazi nagla promena i nema više snega (uticaj mediteranske klime).

Na moru je sunčano i prolećno vreme sa zubatim Suncem (bura nije duvala).

Našli smo lako Muggia-u, setio sam se da moram na drugi prelaz ući u Italiju a da nije Fernetiči i kada sam video tablu Škofije upalila mi se lampica u glavi i osvežilo sećanje. Dok su žena i sestra kupovale (oko sat i po vremena) sam vozao Filipa i pravio višestruke krugove oko outlet trgovina, tako da sam upoznao sve moguće puteve i kombinacije. Spavao je sve vreme a evo i jedan video iz vožnje:

Iskoristili smo Italiju i da kupimo ono što nema kod nas, a to je super dobro osvežavajuće penušavo belo vino Prosecco, njihov pelati i paradajz sok i omiljeni nam Affumicato dimljeni sir.
U povratku se parkirali kod Portoroža i napravili peške krug do Pirana, Filip je jeo, u povratku smo hteli još negde da odemo na večeru pošto smo ogladneli, ali to je bilo previše za Filipa. Izmorio sam se i ja što od sklapanja i rasklapanja kolica, višestrukih pakovanja, nameštanja Filipa u sedalicu, trčanja sa kolicima ne bi li se smirio kada je počeo da plače. U povratku se derao neverovatno – dosadilo mu je, prenaporan izlet za njega tako malog.
Još par slika (uslikamo mobilnim telefonom kao i video zapisi – ne da mi se više da nosim teški fotoaparat).

Krenuli smo rano ujutro, pred svitanje, autom iz Ljubljane na put od oko 500km do Firence. Ja sam proverio ulje u motoru, što se iskazalo kao velika greška, jer sam, onako pospan, zaboravio da vratim čep od ulja i zatvorim blok motora. Čep smo, naravno, izgubili odmah na početku, ali to nisam znao sve dok nije počelo da smrdi u kabini u Firenci i kada sam podigao haubu, video sam šta sam uradio. Ulje je bilo razliveno po celom motoru, tada sam mislio da sam izgubio puno ulja, da sam uništio motori i nisam imao ideje gde bih nabavio novi čep. Na kraju sam ga kupio kod ovlaščenog auto dilera, a ispostavilo se da nije bilo tako strašno, jer smo izgubili samo 1l ulja, no veoma me je brinulo, prva dva dana odmora, kako ćemo se vratiti nazad.
Pored tog, ne baš milog događaja, ostalo je sve bilo super. Imali smo i sreću sa vremenom, hotel u kom smo bili smešteni je veoma, veoma prijatan i lep, sa neverovatno visokim plafonima (mislim da imaju sigurno 4,5m a možda i celih 5m), trpezarija je veoma prijatna, veliki prozori kroz koje obasja sunce ujutro. Nalazi se blizu železničke stranice. Svakako ga preporučujemo: hotel Bed & Breakfast – Il Marzocco, vlasnik je super, veoma prijatan, pripremao nam je doručak, objašnjavao sve, preporučio mesta gde bi morali da jedemo (da nije previše turistički), pomogao nam da sredimo problem sa autom. Inače, Internet u hotelu se plaća 5 EUR / dan, ali ima par Wireless tačaka koje nude besplatan pristup tako da smo to koristili maksimalno da bi se snašli oko pronalaska čepa za ulje za auto, za preuzimanje Google mapa grada i ostale informacije (pošto je nezaštićena mreža ne pristupajte podacima za koje vam treba šifra).
Parkiranje u Firenci je problem, jer grad koji ima oko 500.000 stanovnika, naraste na 1.500.000 svaki dan (500.000 ih dođe da radi i još toliko turista). Cene parkiranja su oko 5 EUR/h, može da se nađe i za 3 EUR/h, mi smo pustili na aerodromu za 10 EUR/dan, a bolje bi bilo da smo ostavili auto u hotelu u kom smo odseli, jer je tu 18 EUR / dan (nisam hteo da lutam autom po Firenci pošto nemamo navigaciju). Inače transfer od aerodroma do centra je 5 EUR / osobu.

Duomo katedrala, Galleria degli Uffizi, Palazzo Pitti, Campanile Di Giotto, Boboli Gardens, Galleria dell’Academia, Palazzo Vecchio, Ponte Vechhio, Forte di Belvedere su stvari koje ne bi trebali propustiti kada ste u Firenci.
Izvan Firence obavezno obići deo Toskane (zato je super doći autom), srednjevekovni Manhattan – San Gimignano, naravno Chianti classico regiju i sela Greve in Chianti, Castellina in Chianti, Radda in Chianti,….
Ko ima vremena može i do krivog tornja u Pizi.
Kupili smo odlično vino direktno od proizvođača La Croce, F. Ili Zari, ovčiji sir Pekorino (Pecorino) i njegovo maslinovo ulje.

Ovde možete preuzeti mape.

Slede slike… Prvo galerija:
>> KLIKNI OVDE DA VIDIŠ CELU FOTOGALERIJU <<

Par oabranih fotografija:

Duomo

Sunčana strana

Ponte Vecchio

Iz palate Pitti

Sa brežuljka

Palazzo Vecchio

San Gimignano

Chianti Classico vinogradi

Došli Vikinzi (iz Norveške) čak do Jadranskog mora i zaustavili se u Trstu da predahnu. Pozvali nas na gozbu i mi došli. Pre same gozbe smo propisno ogladneli što zbog šetnje po Trstu što unutar zamka Duino. Za hodanje po Rilkeovoj stazi nije više bilo rezervnih kalorija pa smo očajnički tražili neki restoran u kom bi prezalogajili. Biki i Gagi su danas bili u Veneciji, Mira dežura, a ja radio. Bliži se sreda kada je praznik i kada se ne radi, pa mislim da ću iskoristiti taj dan da se propisno naspavam.

Zamak Duino kao i svi oni stari zamkovi… Ima sta i da se vidi, a već sam o njemu i pisao na ovom mom Blogu. Plemićka dinastija u njemu živi od 1050 godine. Imaju predivnu terasu sa pogledom na zaliv, a samu nadstresnicu prekrivaju puzavice i prave super hlad (veoma lepo) i baš smo zaključili da bi bilo dovoljno na tom komadu zemlje sa takvom lokacijom i takvim pogledom imati samo tu ekstra terasu na kojoj bi u vrećama spavali (o kupanju nismo razmišljali).

Kada smo se vratili pogledao sam vesti i video da jučerašnji dan bio jedan od najuspešnijih (po sportskim merilima) u bivšoj mi zemlji:

• Novak Đoković pobedio Federera i osvojio Montreal
• Ana Ivanović pobedila neku Ruskinju i osvojila Montreal
• Vaterpolisti osvojili svetsku ligu u Berlinu
• Juniorski košarkaši postali prvaci Evrope u Španiji
• Seniorski košarkaši razbili evropske prvake Grke sa 30 razlike
• Plivači osvojili 14 medalja

Još da krene tako u ekonomiji i nema zime. Dokaz da je sve moguće kada je prava motivacija (ako 400.000$ uopšte može nekog da motiviše na pobedu na teniskom turniru ili je sve čisti patriotizam). Evo jedan smešni video od Novaka:

Slede slike (do sledećeg viđenja):

Sredina aprila je, dakle pravi čas da se razbije zimski san i otvori letnja sezona odlaskom na more. April je neverovatno topao ove godine i nema onih čestih kiša koje padnu nekako uvek za vikend. Odlučili smo da posetimo stari zamak na obali Jadranskog mora u malom mestu Duino u Italiji, pored Trsta. Odvozali smo se autoputem i potom duž Goriških brda gde je sve puno vinograda. Zamak je na neverovatnoj poziiji, na vertikalnoj steni na samoj obali mora, nešto manje od 100m nadmorske visine. Evo kako izgleda:

Evo malo koordinata za orjentaciju:

Facsinantno je celo područje tih klifova i zaštićeno je kao poseban prirodni interes Italije, postoji i jedna staza kojom se može hodati duž celog pojasa po ivici a sve to kroz borovu šumu… Evo par slika:

Sam zamak je priča za sebe, star preko 1.000 godina i u njemu je oduvek živela aristokracija, jedno doba i Štraus i Šubert, austrijski Habsburgovci i dan danas živi tu italijanska plemićka porodica. U zamku je lep muzej starih predmeta kraljevske porodice kroz istoriju. Ispod samog zamka u steni je u vreme drugog svetskog rata napravljen veliki bunker u kome su bili Nemci ali kada su saveznici 1943-e oslobodili Italiju tu je bio štab savezničke mediteranske flote. Slede sada slike bunkera:

Posle smo otišli u Malu Vas, malo italijansko selo gde domaćini u ovo doba godine imaju mogućnost da prodaju svoje proizvode bez poreza i zato se fino ušetaš u dvorište neke kuće, sedneš i oni te služe domaćim đakonijama – kraški pršut i pančeta, sir, masline, rukola… Marija Terezija im je omogućila da prodaju u aprilu bez poreza zbog surovijeg kraškog predela gde ljudi teže žive u odnosu na one u gradovima.

U povratku smo se vozili po slovenačkom Krasu, mediteranskom delu Slovenije. Sve je bilo prepuno vinograda a evo slika i jednog zamka odatle:

Na kraju smo završili u jednom malom selu pod nazivom Šepulje u prelepom mediteranskom restoranu Šajna – stara kuca od kamena sa prostranim dvorištem, sve u kamenu. Služe mediteranske specijalitete, imaju sjajan rižoto.