Aleksandar Hajduković Blog

Bili smo za vikend na Brionima (hrvatski Brijunima) i proveli dva super lepa dana.

Kao mali bio sam u Puli, mislim 1990-te godine, moje zadnje letovanje u Hrvatskoj do 2005-te godine i pomalo sam se prisećao, mada je sve to poprilično izbledelo.

Smestili smo se u Peroju. Našli brzo i direktno smeštaj za jednu noć, po povratku sa letovanja na Krku. U subotu ujutro videli smo se sa drugaricom Ivanom, koja nas je odvela u jedan super istarski restoran u puli pod nazivom Gina gde smo super klopali. Posle ručka kupali smo se na pulskoj gradskoj plaži “Lungo Mare”.

Pošto je predstava Kralj Lir sa Radetom Šerbedžijom počinjala u 19:30 spremili smo se i pravac do Fažane, gde nas je čekao brodić do Briona.

Bilo je puno ljudi, vreme super, pre polaska smo prisustvovali i svadbi na svetioniku (ima video). Veliki Brijun je super, podseća na ostrvo iz Parka iz doba Jure – jako puno životinja – srna, jelena, ptica. To sam video iz daljine dok smo se vozili brodom do Malog Brijuna gde je bila predstava.

Priroda je fenomenalna, mir i tišina i definitivno ćemo tamo provesti jedan budući godišnji odmor – 7 dana u Robinzon Kruso varijanti. Šetati kroz prirodu svaki dan i kupati se na divljim plažama.

Čim smo se iskrcali krenula je i predstava Kralj Lir. Rade Šerbedžija i svi ostali glumci bili su super, sama predstava je fascinantna jer se stalno pomera cela publika od scene do scene i šeta se po Malom Brijunu. Scenografija je minimalna, ambijent je prirodan, stare kamene tvrđave, kuće, brdašca, sasušena trava… Naravno, u svemu tome je glavnu ulogu imala i Radetova žena Lenka. Sve u svemu, odlično je bilo, trajalo je puna 4 sata, a jedini naš propust je bio to što nismo poneli vodu i voće tako da smo jedva dočekali vodu koja se služila posle neke četvrte pauze. Dakle, ponesite i vodu i voće (hranu) u dovoljnim količinama.

Kada smo posle ponoći odlazili iznad nas je bilo potpuno zvezdano nebo – mogu da zamislim kako je dobro kada nema ni tog broda koji brekeće svojim dizel motorom, dok nas čeka da krenemo, i kad nema reflektora od broda – dakle zvezdano nebo u potpunoj tami.

U nedelju smo se kupali na Kamenjaku, na rtu Istre. Fenomenomenalno! Priroda je super, ogroman rt, sa jako puno uvala i usamljenih plaža. Makadamski put se račva u 100 manjih puteva (prva brzina i laganeze), pa se može ići ko u lavirintu autom. Ulaz je 20 kuna (sa autom). Mi smo ga rano ostavili i onda malo šetali i posle se kupali ceo dan i uveče se vratili u Ljubljanu.

200 kilometara nas samo deli od Pule što je baš super!

Evo galerije a slede i video zapisi posle:

Svadba na svetioniku

Polazak brodom na Brione iz Fažane

Scenografija u prirodi

Rade Šerbedžija

Silazak sa stare tvrđave

Prođoše prvomajski praznici. Ovde je idealno pošto se ove godine super poklopilo jer su svi neradni dani pali za normalne radne dane. 28.04. se slavi kao dan ustanka protiv okupatora (NOB – pobuna protiv fašizma) i on je pao u petak, a 01. i 02. maj su pali sada na utorak i sredu i većina ljudi je uzela 2 dana godišnjeg (ponedeljak, dolazeći četvrtak i petak i dobili tako 10 dana odmora. U petak su već bile velike gužve i mi smo zato otišli za vikend prvo na Jadransko more, ovaj put u Hrvatsku i to u Istru. Prešli smo granicu kod Kopra i došli u Savudriju i onda otišli u Novigrad do mora. Tamo se sreli sa prijateljima iz Ljubljane koji tamo imaju stan i otišli u jedan kafe pored mora na doručak (domaći kroasani sa čokoladom) i na čaj (nešto smo kašljali i Mira i ja…). Potom smo se smestili svi u jedan auto i krenuli u unutrašnjost Istre. Bio je super sunčan dan, fin kraj za opuštenu vožnju (oni koji imaju kabriolet uživaju verovatno još nešto više). Prepuno je osunčanih vinograda, a na putu je i puno motorista. Krenuli smo prema Motovonu, veoma lepom kamenom gradiću na jednom brdašcu na kome se održava letnji poznati filmski festival. Evo kako izgleda:

Tamo smo sa kamenih zidina iz jednog kafea posmatrali pejzaž Istre (onako sa vrha). Evo i slike:

Kada smo se kretali po kamenom gradiću slikao sam par interesantnih kuća, a može se videti i kakav veš stanovnici nose

Pa par krovova:

Potom smo nastavili do još jednog kamenog mesta, još lepšeg koje se zove Grožnjan. Tamo smo ručali Istarske specijalitete, Istarske fuže i probali smo prvi put tartufe – poprilično intenzivnog mirisa ali ne i prejakog ukusa, nisam fasciniran. Evo i par slika iz Grožnjana:

Potom smo se vratili opet do mora i krenuli do jedne druge drugarice iz Ljubljane prema Umagu, jedno malo mesto Sveti Ivan. Ona tamo ima prekrasnu kućicu koja je sa tri strane okružena morem, kao svetionik, tako je i projektovana od strane njenog dede i njegovog brata arhitekte. Neverovatno dobra pozicija, kuća je u šumici visokih borova a na samo 10m od mora i legneš u ležaljku i slušaš šum talasa. Tamo bi se stvarno moglo veoma puno kreativnih stvari napraviti (ja bi recimo odlično programirao) Inače, deda joj je bio neka žešća faca u ono doba stare Juge, napisao je i pesmu Bilećanka koja je pevana veoma često, mislim da smo je i mi kao primorani pioniri učili Mnogo su ga nervirala deca koja su mu narušavala privatnost na okolnom kamenju – plaži ispred kuće pa je razneo sve dinamitom i od tada nema žive duše. Sa slika vidite šta je ostalo, a na slici sa čamcima možete u daljini videti borovu šumicu i obrise kuće. Inače puno je luksuznih vila na 50 do 100m od mora ali nijedna nema ni blizu tu poziciju niti atmosferu. Takvih mesta na svetu je stvarno malo i čak i oni koji ne znaju šta će od para teško mogu doći do toga…

Vratili smo se istog dana, pomalo umorni i onda sutradan krenuli do Idrije do mog poslovnog partnera gde smo imali lep ručak i pogledali njihov lep stan i onda nastavili prema Alpima u Bovec. Sestra mi je otišla za Barselonu pa smo imali praznu gajbu. Lepo vreme nas je poslužilo oba ova dana i prvi dan smo se popeli na nekih 1800m nadmorske do Krnskih jezera i umorili smo se jer smo išli oko 3 sata gore i oko 2,5 sata dole sa nekih 2 sata izležavanja i sunčanja pored jezera. Nisam nosio foto aparat u Bovec (za promenu) pa šaljem par arhivskih slika jezera i Soče…

Danas smo išli oko Soče i par puta prešli preko onih visećih mostova u stilu Indijane Džonsa (ljuljaju se maksimalno a dole voda teče brzo)…