Lepo je u Rovinju – treba otići.
Mi smo bili u apartmanu na kopnu, ali najviše nam se svidelo ostrvo “Crveni otok” i išli smo brodićem na njega.
Prvo, čisto je more i lepe su plaže.
Drugi, samo ostvro je jako lepo sređeno i firma koja drži hotel Istra (Maistra) je sve to super sredila – ima i spravica za vežbanje kao u milom mi Tivoliju. Definitivno, ako budemo išli sledeći put u Rovinj gledaćemo da uhvatimo boravak na Crvenom otoku u hotelu Istra:

• U cenu je uključeno korišćenje fitnesa, bazena
• Wellness centar
• Besplatan prevoz sa ostrva do Rovinja i nazad (inače je 40 kuna povratna karta – oko 6 EUR)
• Besplatan parking u Rovinju
• Nije baš jevtino i možda je idealno za predsezonu ili postsezonu

Imali smo super vreme za fotografisanje – prava mala mećava koja se dešavala na 1km od nas, a nas nije zakačila.
Zato je i većina sličnih slika.

Prvo galerija:
>> KLIKNI OVDE DA VIDIŠ CELU FOTOGALERIJU <<

Prethodni vikend je bio produženi pošto je u petak bio praznik – Dan državnosti i mnogi su iskoristili za kraći (ili duži) odmor na moru.
Mi smo se odlučili za odlazak u subotu i da pronađemo apartman na slepo u Ližnjanu ili Medulinu i spojimo sa nedeljom dva dana na moru.
Nije bilo teško, očigledno da sezona i nije baš tako popunjena kako je inače. Prvo nam je rekao 80 EUR, što je definitivno previše za apartman za 2 osobe i kada smo se okrenuli spustio je odmah na 50 EUR, što nam bilo približno isto kad kada bi išli preko agencije (sigurno se da pronaći i za 40 EUR na noć, odnosno 20 EUR po glavi).
Elem… Naučio sam dve stvari:

1. Nikad neću više rezervisati preko agencije privatni smeštaj u Hrvatskoj jer nije problem sam pronaći
2. Kada se budem dogovarao za cenu i odlučivao da li ću izabrati apartman ima prvo da testiram u kakvom je stanju dušek u krevetu za spavanje (ovaj je bio nov, ali katastrofalno mekan i propao – ništa nema gore kada federi od dušega bodu po celom telu i kada se ujutro probudiš slomljen)

Prvi dan smo se kupali na plaži u Ližnjanu, imali smo poslepodne i kišu, pa je bilo lepše biti u moru nego napolju.

Uveče smo bili u Medulini u jeli hobotnicu na žaru (nije bila baš nešto jer se pekla zajedno sa jagnjetinom i svinjetinom i taj miris je nekako povukla). Sam Medulin nam se nije svideo – vašarska atmosfera pre svega, nije nam lep – kako je građeno, uređeno, plaže (ono što smo videli u šetnji). Dok smo se predveče šetali, jedna turistkinja je doživela srčani napad i oživljavali su je (skupila se gomila ljudi – svi vole da gledaju smrt i kako neko umire, samo da se njima to ne dešava i da im nije neko blizak). Mi smo samo prošli mimo radoznale mase i na kraju, u povratku, videli da je telo bilo pokriveno belim čaršafom (nažalost oživljavanje nije uspelo i stariji muž od oko 60 godina bio je u teškom šoku snuždene glave između dva policajca).

Drugi dan, u povratku, otišli smodo proverene varijante i najbolje plaže u Istri, a to je Kamenjak pored Pule – prirodni rezervat, ujedno i najjužniji deo Istre koji ima i par ostrva.

Tamo je stvarno lepo, bili smo i pre i plati se 20 kuna da se kolima uđe u taj rezervat (ekološka taksa) i onda imate pravi lavirint puteva koji vode do puno različitih plaža, tako da se može dobiti mirno mesto pod Suncem (gde nema ljudi, ako volite samoću).

Odličan je i Safari bar, napravljen potpuno od prirodnih materijala, sa prirodnom ladovinom, baš zanimljivo kako je urađeno.

Sledi par slika:

Prednost nešto ranijeg odlaska na more je to da je autoput potpuno prazan do samog cilja. Većinom su vikendaši otišli u petak posle posla, a neki u subotu ujutro. Za nešto jače od sata bili smo na granici Hrvatske i Slovenije. Hteli smo nešto blizu, da nema previše ljudi i pošto smo sa žaljenjem konstatovali da smo zaboravili gumene zepe za bezbrižan ulazak u more (i preko ježeva) izabrali smo Lovrečicu. Dočekao nas je intenzivan miris borova, lovora i ostalog mediteranskog bilja. Apartmani su potpuno sakriveni u gustoj borovoj šumi i miriše neverovatno lepo, a nad glavom kriči jato galebova. More je super toplo, mislim da ima celih 25°C, smejao sam se knjizi koju sam čitao i kako se u njoj primenjuje pravilo “piši kao što govoriš”, pogotovo na fraze: “D nekst step” = “The next step”, zatim “Vilidž lerning plejs” = “Village learning place” i druge
U povratku smo se odlučili da ne idemo na Dragonju zbog gužve već smo otišli na Buje i Buzet, a hteli smo i da prođemo kroz Grožnjan i da slikamo Motovun. Iz Grožnjana smo se spustili dugačkim makadamskim putem na put prema Motovunu. Bilo je lepo, more opušta.

Samo par slika sam napravio…

Plaža, premoćno je bilo Sunce za lepše boje

Grožnjan dekoracija

Crkva u Grožnjanu

Motovun

Lep sunčan vikend na kraju oktobra – idealni uslovi za kvalitetan jesenji izlet. U Ljubljani je bilo nešto oko 10°C pa smo se odlučili za jug i slovenačku Istru kako bi pridobili dodatnih 5-7°C što je popriličan bonus s obzirom da je sredina jeseni.
Taman i prilika da provozamo zimske gume (moraju se po zakonu montirati do 15.11), a nadali smo se da nećemo morati da testiramo nove aerodinamične Champion brisače (počastili smo naš, ne više tako mlad, auto za predstojeću zimu).
Vreme je bilo božanstveno, Sunce obasjalo relativno gust saobraćaj na autoputu, vetar se je pojačavao kako smo se približavali Mediteranu (bura) i posle Črnog Kala smo se odvojili prema Buzetu i pred samu granicu sa Hrvatskom skrenuli desno u slovenačku Istru kroz puno malih kamenih sela. Seoce Belvedur dobro poznajemo jer smo bili barem tri puta na fužama sa tartufima. Cilj je bila, pre svega, duža šetnja gde možemo da uživamo u bojama jeseni, a staza koja vodi kroz taj predeo je baš stvorena za uživanje na lepom vremenu i temperaturi od 16°C. Sviđa nam se i to što ovaj deo još nije komercijalizovan i što duž celog puta nismo videli ni jednog čoveka – dakle nirvana – mir, tišina, boje i ptice. Ja sam malo fotografisao, i na kraju puta, posle nekih sat i po vremena, smo se izvrnuli na jakne na velikoj livadi i sunčali. Vratili smo se gladni u restoran i naručili narezanog prštuta, sira sa tartufima i domaće salame i potom su došle fuže sa tartufima a sve sa super domaćim hlebom sa hrskavom koricom (načekali smo doduše jer su imali gužvu, a sve sami rade porodično).
Čim je zašlo Sunce i temperatura je osetno pala, pa smo krenuli nazad da se nađemo sa prijateljima u jednom restoranu pored Vrhnike. Mi smo bili siti, a oni su se vraćali iz Trsta iz shopping-a gladni. Za jabučni sok smo našli mesta (ja i za kolač od kestena) i iscrpljeni došli kući

>> KLIKNITE OVDE ZA CELU FOTOGALERIJU <<

Slede slike:

Boje jeseni

Pogled na selo iz Belvedura

Jesenje boje

Kamuflaža

Moj novi okvir

Sveže uzorano

Putić

Kukuruz

Šuma u jesen

Kamena kuća u Istri

Istarski vinogradi

Prvi put na Cresu i dobili smo više nego što smo očekivali. Lepa priroda, veliko ostrvo, veoma zeleno sa izraženim mirisom borovine. Italijana je bilo najviše (feragosto), a potom Slovenaca i Austrijanaca. Auto je skoro neophodan jer je ostrvo dugačko (ako se ne varam) skoro 70km (da li sa Lošinjem ili bez njega – nisam siguran). Za bicikl nije prijatno jer su ceste uske, čamac ili nešto više je svakako dobrodošlo jer se može lako doći do prelepih plaža gde nema turista, puteva nema jako mnogo koji vode do skrivenih plaža – na par lepih se može peške doći uz odgovarajuću opremu.

Hrana je super (restoran Riva u mestu Cres sprema odličnu belu ribu), a plaža Lubenice nam je najlepša od svih na kojima smo bili na ostrvu. Ima oko 45 minuta hoda od starog kamenog mesta Lubenice i toliko nazad pa smo imali i određenu vrstu aktivnog odmora, s obzirom da smo četiri puta išli na tu plažu peške. No, poneli smo patike za planinarenje (kao što i priliči iskusnim žiteljima sa sunčane strane Alpa) i lako smo savladali kamene staze.

Sa trajektom nismo imali problema, uhvatili smo ga ujutro oko 6h u Brestovi, a u povratku oko 10:30, no oni koji su došli oko 12h su se nešto načekali. U povratku smo obišli Rovinj (ja sam bio prvi put), okupali se na gradskoj plaži levo od marine (shvatili da je bicikl skoro neophodan za smeštaj na boljoj poziciji plaže – što dalje to manje ljudi), prespavali i dočekali kraj leta uz vatromet i Paul Young-a (odnosno koncert je otkazan zbog jakog pljuska). Lutali smo ulicama Rovinja tražeći naš smeštaj za jednu noć uz dobijenu mapu i u mokrim sandalama i po hladnom vremenu uzrokovanim burom i kišom, no opet je planinarsko iskustvo pomoglo i puli nas je grejao (nigde bez njih)

Slede slike…

Cres - Lubenice

Cres - center

Brestova - trajekt

Cres - Miholaščica

Cres - čamac - zalazak Sunca

Plaža Lubenice

Plaža Lubenice

Drvo i Sunce

Pazin - Istra

Pazin - vrata i prozor

Bili smo za vikend na Brionima (hrvatski Brijunima) i proveli dva super lepa dana.

Kao mali bio sam u Puli, mislim 1990-te godine, moje zadnje letovanje u Hrvatskoj do 2005-te godine i pomalo sam se prisećao, mada je sve to poprilično izbledelo.

Smestili smo se u Peroju. Našli brzo i direktno smeštaj za jednu noć, po povratku sa letovanja na Krku. U subotu ujutro videli smo se sa drugaricom Ivanom, koja nas je odvela u jedan super istarski restoran u puli pod nazivom Gina gde smo super klopali. Posle ručka kupali smo se na pulskoj gradskoj plaži “Lungo Mare”.

Pošto je predstava Kralj Lir sa Radetom Šerbedžijom počinjala u 19:30 spremili smo se i pravac do Fažane, gde nas je čekao brodić do Briona.

Bilo je puno ljudi, vreme super, pre polaska smo prisustvovali i svadbi na svetioniku (ima video). Veliki Brijun je super, podseća na ostrvo iz Parka iz doba Jure – jako puno životinja – srna, jelena, ptica. To sam video iz daljine dok smo se vozili brodom do Malog Brijuna gde je bila predstava.

Priroda je fenomenalna, mir i tišina i definitivno ćemo tamo provesti jedan budući godišnji odmor – 7 dana u Robinzon Kruso varijanti. Šetati kroz prirodu svaki dan i kupati se na divljim plažama.

Čim smo se iskrcali krenula je i predstava Kralj Lir. Rade Šerbedžija i svi ostali glumci bili su super, sama predstava je fascinantna jer se stalno pomera cela publika od scene do scene i šeta se po Malom Brijunu. Scenografija je minimalna, ambijent je prirodan, stare kamene tvrđave, kuće, brdašca, sasušena trava… Naravno, u svemu tome je glavnu ulogu imala i Radetova žena Lenka. Sve u svemu, odlično je bilo, trajalo je puna 4 sata, a jedini naš propust je bio to što nismo poneli vodu i voće tako da smo jedva dočekali vodu koja se služila posle neke četvrte pauze. Dakle, ponesite i vodu i voće (hranu) u dovoljnim količinama.

Kada smo posle ponoći odlazili iznad nas je bilo potpuno zvezdano nebo – mogu da zamislim kako je dobro kada nema ni tog broda koji brekeće svojim dizel motorom, dok nas čeka da krenemo, i kad nema reflektora od broda – dakle zvezdano nebo u potpunoj tami.

U nedelju smo se kupali na Kamenjaku, na rtu Istre. Fenomenomenalno! Priroda je super, ogroman rt, sa jako puno uvala i usamljenih plaža. Makadamski put se račva u 100 manjih puteva (prva brzina i laganeze), pa se može ići ko u lavirintu autom. Ulaz je 20 kuna (sa autom). Mi smo ga rano ostavili i onda malo šetali i posle se kupali ceo dan i uveče se vratili u Ljubljanu.

200 kilometara nas samo deli od Pule što je baš super!

Evo galerije a slede i video zapisi posle:

Title:	Pula
Description:

Svadba na svetioniku

Polazak brodom na Brione iz Fažane

Scenografija u prirodi

Rade Šerbedžija

Silazak sa stare tvrđave

Prođoše prvomajski praznici. Ovde je idealno pošto se ove godine super poklopilo jer su svi neradni dani pali za normalne radne dane. 28.04. se slavi kao dan ustanka protiv okupatora (NOB – pobuna protiv fašizma) i on je pao u petak, a 01. i 02. maj su pali sada na utorak i sredu i većina ljudi je uzela 2 dana godišnjeg (ponedeljak, dolazeći četvrtak i petak i dobili tako 10 dana odmora. U petak su već bile velike gužve i mi smo zato otišli za vikend prvo na Jadransko more, ovaj put u Hrvatsku i to u Istru. Prešli smo granicu kod Kopra i došli u Savudriju i onda otišli u Novigrad do mora. Tamo se sreli sa prijateljima iz Ljubljane koji tamo imaju stan i otišli u jedan kafe pored mora na doručak (domaći kroasani sa čokoladom) i na čaj (nešto smo kašljali i Mira i ja…). Potom smo se smestili svi u jedan auto i krenuli u unutrašnjost Istre. Bio je super sunčan dan, fin kraj za opuštenu vožnju (oni koji imaju kabriolet uživaju verovatno još nešto više). Prepuno je osunčanih vinograda, a na putu je i puno motorista. Krenuli smo prema Motovonu, veoma lepom kamenom gradiću na jednom brdašcu na kome se održava letnji poznati filmski festival. Evo kako izgleda:

Tamo smo sa kamenih zidina iz jednog kafea posmatrali pejzaž Istre (onako sa vrha). Evo i slike:

Kada smo se kretali po kamenom gradiću slikao sam par interesantnih kuća, a može se videti i kakav veš stanovnici nose

Pa par krovova:

Potom smo nastavili do još jednog kamenog mesta, još lepšeg koje se zove Grožnjan. Tamo smo ručali Istarske specijalitete, Istarske fuže i probali smo prvi put tartufe – poprilično intenzivnog mirisa ali ne i prejakog ukusa, nisam fasciniran. Evo i par slika iz Grožnjana:

Potom smo se vratili opet do mora i krenuli do jedne druge drugarice iz Ljubljane prema Umagu, jedno malo mesto Sveti Ivan. Ona tamo ima prekrasnu kućicu koja je sa tri strane okružena morem, kao svetionik, tako je i projektovana od strane njenog dede i njegovog brata arhitekte. Neverovatno dobra pozicija, kuća je u šumici visokih borova a na samo 10m od mora i legneš u ležaljku i slušaš šum talasa. Tamo bi se stvarno moglo veoma puno kreativnih stvari napraviti (ja bi recimo odlično programirao) Inače, deda joj je bio neka žešća faca u ono doba stare Juge, napisao je i pesmu Bilećanka koja je pevana veoma često, mislim da smo je i mi kao primorani pioniri učili Mnogo su ga nervirala deca koja su mu narušavala privatnost na okolnom kamenju – plaži ispred kuće pa je razneo sve dinamitom i od tada nema žive duše. Sa slika vidite šta je ostalo, a na slici sa čamcima možete u daljini videti borovu šumicu i obrise kuće. Inače puno je luksuznih vila na 50 do 100m od mora ali nijedna nema ni blizu tu poziciju niti atmosferu. Takvih mesta na svetu je stvarno malo i čak i oni koji ne znaju šta će od para teško mogu doći do toga…

Vratili smo se istog dana, pomalo umorni i onda sutradan krenuli do Idrije do mog poslovnog partnera gde smo imali lep ručak i pogledali njihov lep stan i onda nastavili prema Alpima u Bovec. Sestra mi je otišla za Barselonu pa smo imali praznu gajbu. Lepo vreme nas je poslužilo oba ova dana i prvi dan smo se popeli na nekih 1800m nadmorske do Krnskih jezera i umorili smo se jer smo išli oko 3 sata gore i oko 2,5 sata dole sa nekih 2 sata izležavanja i sunčanja pored jezera. Nisam nosio foto aparat u Bovec (za promenu) pa šaljem par arhivskih slika jezera i Soče…

Danas smo išli oko Soče i par puta prešli preko onih visećih mostova u stilu Indijane Džonsa (ljuljaju se maksimalno a dole voda teče brzo)…