Aleksandar Hajduković Blog

Juče sam bio u Opatiji, tačnije to je bio cilj jednodnevnog izleta koji je bio organizovan od strane jedne firme odavde. Ne sećam se šta sam tačno poslao i kada, ali dobio sam na nekoj nagradnoj igri jednodnevni izlet u Opatiju za 1 osobu i nagradno putovanje od 7 dana u nekoj evropskoj prestonici za 1 osobu (nisu rekli koja prestonica). Jednodnevni izlet je bio organizovan na radni dan (petak), a posle dobijene nagrade su me obavestili da nije 7 dana već 6 dana… Uglavnom, krenulo se u 7 ujutro ka granici Slovenije i Hrvatske u mesto koje se zove Rupa. Ime je nagoveštavalo ono što će uslediti. Smestili su nas u restoran koji se zove Evro Gril i tamo je neki tip iz marketinga sa isforsiranim zadovoljstvom, oduševljenjem i smehom govorio o proizvodima marke Singer, BergHoff itd… Uglavnom neki noževi, Singer pegle na presu, ala Zepter posude, specijalni dušeci za spavanje koji čuvaju kičmu i teraju grinje, specijalni prekrivači od kašmira i slično… Cene ogromne, ali kao “samo danas i samo ovde” možete sve to da kupite za upola cene… I na kraju su skoro svi kupili te čudovite proizvode i svi su “dobili na poklon” 20-delni set posuđa BergHoff koje “inače košta” neverovatnih 1600 EUR, ali samo danas oni to prodaju za 1017 EUR (ako neko kojim slučajem želi samo to da kupi, a neće da ga uzme na poklon). Ja naravno ništa nisam kupio, jer sam radio sličan posao jako, jako davno na Novosadskom sajmu kada sam prodavao “čudovite” Solingen noževe koji režu i eksere – ta scena sečenja mi je bila vrhunac demonstracije i ako je i neki kupac sumnjao da lažem tada je vadio pare i kupovao. Ono što nije znao je da sam ja i po deset tih noževa dnevno bacao jer su se uništavali naravno. Sve je to počeo neki Austrijanac sa prevarantskom facom. Čim neki čovek govori više od 4 jezika postoji 80% verovatnoće da je prevarant, a ako potiče iz germanskog područja i zna i jedan od jezika sa Balkana onda je 100% prevarant. Taj Austrijanac je to sve počeo još mnogo vremena pre Top Shop-a i ostalih TV varijanti koje su došle posle. I ja sam isto kupio te noževe (po privilegovanoj ceni jer sam ih direktno prodavao), a i gomila drugih ljudi koji su se sigurno posle osećali prevarenim. Imao sam ubedljivo najveći promet od svih jer ko neće verovati čoveku koji nosi naočare. Da se odmah izvučem i ogradim sada, ja sam samo radio posao onako kako su me naučili i kako sam morao to da demonstriram. To što ljudi u svašta veruju nije moj problem, a i njegov biznis nije ocenjen kao nelegalan već kao striktno legalan – platio je zakup štandova i osoblju sajma je to bilo dovoljno.

E, ovaj tip na prezentaciji je isto nosio naočare, bio je i sav šatiran sa nekim plavim pramenovima i u odelcetu… Inače svi smo učestvovali i u borbi za glavnu nagradu – novog Passata, ali nije bilo šanse da se dobije jer krene da vrti od zadnjeg broja kao loto i treba pogoditi šestocifrenu kombinaciju… Potom je pitao ko je među prisutnima venčan i svima koji su digli prste je podelio “ekstra kvalitetne” Crown švajcarske satove “sa znanim SEIKO mehanizmom” (Japan, ali nema veze). Ja nisam dobio (ne bih ni uzeo) jer nisam poveo bračnog partnera (Mira je morala da radi, a i da je bila slobodna ne bi išla na to). Onda nas je obavestio da smo svi dobili putovanje u Pariz. Malo sam pogledao i ako bih hteo da idem sam moram da doplatim 35 EUR za jednokrevetnu sobu, tako da ciljaju da povedeš i partnera što je naravno normalno kad se ide u Pariz. Još ćemo da vidimo i da saberemo sve, jer ima gomila nekih doplata (sama prijava košta) i slično. Poučen iskustvom prvo ću da saznam u koji tačno hotel idemo, pa ću da ga potražim da vidim da li je to u Parizu stvarno ili na obali Normandije i onda ćemo da se odlučimo. Svakako nećemo prihvatiti da idemo po organizovanom programu, jer nema ništa gore od toga kada kao robot ideš za nekim čovekom iz turističke agencije, a on ima koplje za zastavicom i zvoncem od krave koje zvekeće non-stop i uliva radost onim nesretnim turistima koji su se eto odjednom izgubili 5 metara od centra grupe. Ti su u konstantnom stresu i kad su na godišnjem.

Ja sam nekako dočekao da se ceo program završi i da krenemo u Opatiju, jer je nikad nisam video. Kad smo stigli dali su nam voljno, da ne poveruješ i rekli kad je polazak. Tu je nastupilo uživanje i fotografisanje. Prelepa je, sa neverovatno dugačkim šetalištom, sa veoma lepim parkovima u kojima je sve neverovatno intenzivno mirisalo jer je padala kiša ceo dan do našeg dolaska. Verovatno se može doći šetalištem i do Rijeke, nisam imao vremena da probam. Slede slike…

Pozvali nas kumovi iz Subotice da dodjemo u njihovu kuću u Novom Vinodolskom tako da smo sa nestrpljenjem čekali petak. U četvrtak je Mira kupila par poklona (izabrali smo nekoliko, nama najboljih, slovenačkih proizvoda od vina, sira do pršuta). Ja sam radio do uveče kako bi završio sve što sam planirao. Uzeli smo petak slobodno i rano ujutro krenuli autoputem do Postojne, a onda regionalnom cestom prema Ilirskoj Bistrici i Rijeci i potom laganeze jadranskom magistralom do Crikvenice i Novog Vinodolskog. Trebalo nam je nešto malo više od 2 sata normalnom vožnjom. Dočekali su nas Vanja i Ana i pobacali smo stvari i odmah se uputili na plažu. Voda je super čista, milina za kupanje, plaža kamenita. Kako sam žurio u raspakivanju, nisam poneo taj dan ni suncobran, ni sunčane naočare, a ni vodu. Iako sam se namazao izgoreo sam propisno taj prvi dan, pa sam morao da se čuvam naredna dva dana. Goranu sam rekao da neću nositi laptop, ali eto slagao sam i super mi je došao da mi brže prođe vreme od 12 do 17 časova kada je jako sunce. Osim toga imao sam gužvu da završim jednu Internet stranicu, jer je rok isticao u dolazeću sredu. Super mi je išlo u hladovini i od nekih 10 popisanih stvari na kraju mi je ostala samo jedna za poneti kući.

Razbijali smo se od klope, Mira je pravila neke dobre špagete sa umakom od bazilike i paradajza, jedno veče ribu, no meni je posebnu radost doneo namazni sir ABC mlekare Belje iz Belog Manastira. Evocira uspomene na “Al’ se nekah dobro jelo baš”. Nema ga za kupiti ovde u Sloveniji, pa smo na vreme kupili za poneti u Ljubljanu i evo dva dana su prošla od kako smo se vratili sa odmora, a ostale su još samo dve kutijice. Inače kupili smo i buteljku odličnog korčulanskog zlatnog Pošipa iz područja Čare – zapamtio sam ga dok je o njemu u ekstazi govorio jedan gurman. Ako bi gledali samo cenu definitivno je najbolje vino. Nisam ga nikad probao i za sada je još neotvoren i čeka na pogodnu priliku (nećemo je dugo čekati).

Inače Ana nam je služila redovno sladoled, a naravno i slatko primorsko grožđe je bilo nezaobilazno voće. Spremila nam je i peksimete – hercegovački uštipci…

Do kuće ima da se pešači od plaže uzbrdo po popriličnom nagibu pa se stekne iluzija da se ne može ugojiti bez obzira na količinu unešene hrane. Varka naravno, kao i većina drugih stvari.

Sa trospratne kuće se pruža super pogled na ceo zaliv i na ostvro Krk koje je odmah “prekoputa”. Pored samog grada je i jedno malo kružno ostrvo pod imenom San Marino na kome je jedan samostan, a po površini je uveliko manje od istoimenovane mini države.

U nedelju na dan odlaska su nam Vanjin rođak Zlatan i njegova porodica pripremili pravu gozbu. Roštilj na sve načine, pre toga domaća supa, raznih salata i pića od kojih je najbolje bilo njihovo domaće crno vino. Ja sam samo liznuo jer sam morao da vozim, jer je u Hrvatskoj dozvoljeno 0% alkohola u krvi što znači da verovatno i dugotrajno mirisanje alkohola može da utiče da se čovek odlepi od nule. Stvarno je fantastično vino. Posle došle još i krempite i tako smo se punih stomaka spustili do plaže na zadnje kupanje pred polazak. Voda je bila super, temperatura idealna, slanija je značajnije od slovenačkog dela Jadrana.

Krenuli smo put Ljubljane oko 20:30 i najpre smo pogrešili smer i krenuli preko Velebita, no srećom brzo smo shvatili i vratili se do mora. Onda smo nad Rijekom promašili traku (postoje tri, trebali smo u srednju, a otišli smo u desnu) i lutali smo Rijekom. Pomogao nam je jedan domaćin i vratili smo se na put. I sa tim gubljenjem stigli smo za 2,5 sata oko 23:00, mada sam pogrešno javio Vanji da nam je trebalo 3,5. Vanja i Ana su sutradan krenuli do Aninih u Hercegovinu. Nisam znao da je od Novog Vinodolskog do Dubrovnika čitavih 600km. I evo me nazad na poslu, no samo do petka kada idemo u Opatiju, jer sam dobio nagradnu igru – izlet za četvoro sa ručkom i obilazak Opatije. Inače sam dobio još jednu nagradu koja se zove “Boravak u evropskoj prestonici u trajanju od 6 dana – polupansion”. Nisu rekli koji je to grad, nadam se da nije Bukurešt ili Sofija. Videćemo.

Slede slike:

Prođoše prvomajski praznici. Ovde je idealno pošto se ove godine super poklopilo jer su svi neradni dani pali za normalne radne dane. 28.04. se slavi kao dan ustanka protiv okupatora (NOB – pobuna protiv fašizma) i on je pao u petak, a 01. i 02. maj su pali sada na utorak i sredu i većina ljudi je uzela 2 dana godišnjeg (ponedeljak, dolazeći četvrtak i petak i dobili tako 10 dana odmora. U petak su već bile velike gužve i mi smo zato otišli za vikend prvo na Jadransko more, ovaj put u Hrvatsku i to u Istru. Prešli smo granicu kod Kopra i došli u Savudriju i onda otišli u Novigrad do mora. Tamo se sreli sa prijateljima iz Ljubljane koji tamo imaju stan i otišli u jedan kafe pored mora na doručak (domaći kroasani sa čokoladom) i na čaj (nešto smo kašljali i Mira i ja…). Potom smo se smestili svi u jedan auto i krenuli u unutrašnjost Istre. Bio je super sunčan dan, fin kraj za opuštenu vožnju (oni koji imaju kabriolet uživaju verovatno još nešto više). Prepuno je osunčanih vinograda, a na putu je i puno motorista. Krenuli smo prema Motovonu, veoma lepom kamenom gradiću na jednom brdašcu na kome se održava letnji poznati filmski festival. Evo kako izgleda:

Tamo smo sa kamenih zidina iz jednog kafea posmatrali pejzaž Istre (onako sa vrha). Evo i slike:

Kada smo se kretali po kamenom gradiću slikao sam par interesantnih kuća, a može se videti i kakav veš stanovnici nose

Pa par krovova:

Potom smo nastavili do još jednog kamenog mesta, još lepšeg koje se zove Grožnjan. Tamo smo ručali Istarske specijalitete, Istarske fuže i probali smo prvi put tartufe – poprilično intenzivnog mirisa ali ne i prejakog ukusa, nisam fasciniran. Evo i par slika iz Grožnjana:

Potom smo se vratili opet do mora i krenuli do jedne druge drugarice iz Ljubljane prema Umagu, jedno malo mesto Sveti Ivan. Ona tamo ima prekrasnu kućicu koja je sa tri strane okružena morem, kao svetionik, tako je i projektovana od strane njenog dede i njegovog brata arhitekte. Neverovatno dobra pozicija, kuća je u šumici visokih borova a na samo 10m od mora i legneš u ležaljku i slušaš šum talasa. Tamo bi se stvarno moglo veoma puno kreativnih stvari napraviti (ja bi recimo odlično programirao) Inače, deda joj je bio neka žešća faca u ono doba stare Juge, napisao je i pesmu Bilećanka koja je pevana veoma često, mislim da smo je i mi kao primorani pioniri učili Mnogo su ga nervirala deca koja su mu narušavala privatnost na okolnom kamenju – plaži ispred kuće pa je razneo sve dinamitom i od tada nema žive duše. Sa slika vidite šta je ostalo, a na slici sa čamcima možete u daljini videti borovu šumicu i obrise kuće. Inače puno je luksuznih vila na 50 do 100m od mora ali nijedna nema ni blizu tu poziciju niti atmosferu. Takvih mesta na svetu je stvarno malo i čak i oni koji ne znaju šta će od para teško mogu doći do toga…

Vratili smo se istog dana, pomalo umorni i onda sutradan krenuli do Idrije do mog poslovnog partnera gde smo imali lep ručak i pogledali njihov lep stan i onda nastavili prema Alpima u Bovec. Sestra mi je otišla za Barselonu pa smo imali praznu gajbu. Lepo vreme nas je poslužilo oba ova dana i prvi dan smo se popeli na nekih 1800m nadmorske do Krnskih jezera i umorili smo se jer smo išli oko 3 sata gore i oko 2,5 sata dole sa nekih 2 sata izležavanja i sunčanja pored jezera. Nisam nosio foto aparat u Bovec (za promenu) pa šaljem par arhivskih slika jezera i Soče…

Danas smo išli oko Soče i par puta prešli preko onih visećih mostova u stilu Indijane Džonsa (ljuljaju se maksimalno a dole voda teče brzo)…

Dakle, Mira i ja smo, posle problema sa registracijom oko kola, konačno došli u Vojvodinu negde u drugoj polovini avgusta. Prvo smo u subotu otišli u Sombor do Mirinih i u nedelju smo se uputili do naše venčane kume Mire u Karanac, pored Osijeka u Hrvatskoj. Mira je inače iz Sombora, ako nije jasno. Krenemo i pratimo putokaz “Državna granica” i ja stalno pitam Miru da li idemo u pravom smeru i ona stalno potvrđuje. Dođemo na granični prelaz Bački breg i kažem Miri da smo stigli i pitam još jednom da proverim da li je to to. Ona kaže: “Naravno, to je granični prelaz”. Prođemo naše carinike i dođemo do druge carine. Gledam ja one uniforme, čudno mi nešto. Još i Mira kaže: “Vidi piše nešto i na mađarskom”. Pa nije valjda? Mađarska carina, nego šta. I kako to da se ulazi prvo u Mađarsku, pa tek onda u Hrvatsku? Da bude još malo komplikovanije, Mira nema ni mađarsku vizu, dok ja imam svog džokera – slovenački pasoš. Objasnimo nekako mađarskim carinicima da smo pogrešili i zamolimo ih da nas puste da okrenemo samo auto. Pregledaju nas i puste nas. Okrenemo auto i sada smo već na drugom mađarskom šalteru, ovaj put na izlasku iz zemlje. Mađarska carinica gleda Mirin pasoš i nije joj jasno kako je Mira ušla u Mađarsku bez vize (ne zna da smo samo okrenuli). Dugo joj objašnjavamo na engeskom situaciju, ali joj ništa nije jasno. Na kraju joj kolega objasni da nas pusti, odnosno naredi joj jer ona je stalno htela neka objašnjenja. Dočeka nas naša carina i vidi da smo malopre izašli iz zemlje i da se odmah vraćamo. Sumnjivo im. Misle da smo otišli da preuzmemo neki sumnjivi tovar(možda drogu). Objasnimo da smo pogrešili no svejedno nas detaljno pregledaju. Iz ove situacije smo izašli bogatiji za 4 pečata u pasošu. Nađemo srpsko-hrvatski prelaz konačno (nema nikakvog obeležja – situacija kao stvorena za Mirka Alvirovića, urednika emisije SAT da ukaže na propust putarima). Opet je cariniku našem sumnjivo zašto se vraćamo iz Mađarske tako brzo i opet idemo napolje. Objašnjavamo opet. Dođemo do hrvatskog carinika i on vidi gomilu pečata i pita nas isto. Objasnimo. Pita nas gde smo se uputili. Mi kažemo da idemo u Kopački rit na šta se on zaprepasti i ponovi par puta to kao da idemo tamo gde niko ne ide. Prođemo konačno, dođemo na vreme na brodić i obiđemo sa kumom Nacionalni park Kopački rit. Kuma Mira nas odvela na super riblji ručak u restoran pored zamka Tikveš u kojem su (po nekim navodima) Milošević i Tuđman dogovarali podelu Bosne. Prilično je oronuo zamak, a mogao bi biti sjajno mesto da je sređen. Kada kažemo Karanac ne smemo zaboraviti a da ne spomenemo Denisa Sklepića koji je organizovao jednu interesantnu vrstu seoskog turizma gde gosti borave i jedu u uslovima kao što se to radilo nekad pre 100 do 200 godina unazad. Tu je i konkurencija Bajo koji nudi istu vrstu turizma kao i Denis. A gde je zdrava konkurencija tu turisti mogu samo da profitiraju.

Par fotografija:

I was in a visit to my father’s homeland at Plitvice lakes in Croatia. This is the unique gem of nature and our family is privileged to own an extremely big land area in the hearth of National park Plitvička jezera (Plitvice lakes) near the river Plitvica (it is the border of our property).

Here is (not 100% accurate) scheme:

Land at Plitvice lakes suitable for investmenet (zemljište na Plitvičkim jezerima pogodno za investiranje), size 100,000 sq.m (veličine 100.000 m2)

This large area of land is bordered by river Plitvica, near signed spot is large waterfall (25-30m wide and 3m height) and it was used as a working force (hydro energy) for moving mill and sawmill. Some 50m from the river was a big 2-floors house (with mansard it was 3 floors) and everything is destroyed in war during 1991-1994 by Croatian military force. They also deleted cadastre evidence that there were these three objects in order to stop us to return there. But, every good lawyer would easy find his way to regain all these rights.
This property was given to my family from The Austro-Hungarian monarch Maria Theresia as reward for protecting his empire from Turkish invasion.
So, if you are a possible investor and willing to deal with this contact me on my Contact page or Facebook profile.

This is exact position on GoogleMap:
>> CLICK HERE TO SEE EXACT LOCATION <<

>> CLICK HERE FOR A GALLERY <<

Here are some pictures:

Place for rest

A lot of fishes

Wide waterfalls