Aleksandar Hajduković Blog

Bilo je super, Moby koncert je bio fenomenomenalan, skakao sam kao tinejdžer blizu glavne bine sa prijateljima iz Slovenije. Bilo je i vremena da napravimo i roštilj na vikendici u Rakovcu i evo jedna mini galerija (nije slikano tada, već ranije):

>> GALERIJA – VIKENDICA RAKOVAC <<

Kada smo dolazili provezli smo se delom Hrvatske kroz Vukovar i Vinkovce i evo par slika iz panonske nizije:

Panonska nizija

Dunav tiho teče

Bili smo za vikend na Brionima (hrvatski Brijunima) i proveli dva super lepa dana.

Kao mali bio sam u Puli, mislim 1990-te godine, moje zadnje letovanje u Hrvatskoj do 2005-te godine i pomalo sam se prisećao, mada je sve to poprilično izbledelo.

Smestili smo se u Peroju. Našli brzo i direktno smeštaj za jednu noć, po povratku sa letovanja na Krku. U subotu ujutro videli smo se sa drugaricom Ivanom, koja nas je odvela u jedan super istarski restoran u puli pod nazivom Gina gde smo super klopali. Posle ručka kupali smo se na pulskoj gradskoj plaži “Lungo Mare”.

Pošto je predstava Kralj Lir sa Radetom Šerbedžijom počinjala u 19:30 spremili smo se i pravac do Fažane, gde nas je čekao brodić do Briona.

Bilo je puno ljudi, vreme super, pre polaska smo prisustvovali i svadbi na svetioniku (ima video). Veliki Brijun je super, podseća na ostrvo iz Parka iz doba Jure – jako puno životinja – srna, jelena, ptica. To sam video iz daljine dok smo se vozili brodom do Malog Brijuna gde je bila predstava.

Priroda je fenomenalna, mir i tišina i definitivno ćemo tamo provesti jedan budući godišnji odmor – 7 dana u Robinzon Kruso varijanti. Šetati kroz prirodu svaki dan i kupati se na divljim plažama.

Čim smo se iskrcali krenula je i predstava Kralj Lir. Rade Šerbedžija i svi ostali glumci bili su super, sama predstava je fascinantna jer se stalno pomera cela publika od scene do scene i šeta se po Malom Brijunu. Scenografija je minimalna, ambijent je prirodan, stare kamene tvrđave, kuće, brdašca, sasušena trava… Naravno, u svemu tome je glavnu ulogu imala i Radetova žena Lenka. Sve u svemu, odlično je bilo, trajalo je puna 4 sata, a jedini naš propust je bio to što nismo poneli vodu i voće tako da smo jedva dočekali vodu koja se služila posle neke četvrte pauze. Dakle, ponesite i vodu i voće (hranu) u dovoljnim količinama.

Kada smo posle ponoći odlazili iznad nas je bilo potpuno zvezdano nebo – mogu da zamislim kako je dobro kada nema ni tog broda koji brekeće svojim dizel motorom, dok nas čeka da krenemo, i kad nema reflektora od broda – dakle zvezdano nebo u potpunoj tami.

U nedelju smo se kupali na Kamenjaku, na rtu Istre. Fenomenomenalno! Priroda je super, ogroman rt, sa jako puno uvala i usamljenih plaža. Makadamski put se račva u 100 manjih puteva (prva brzina i laganeze), pa se može ići ko u lavirintu autom. Ulaz je 20 kuna (sa autom). Mi smo ga rano ostavili i onda malo šetali i posle se kupali ceo dan i uveče se vratili u Ljubljanu.

200 kilometara nas samo deli od Pule što je baš super!

Evo galerije a slede i video zapisi posle:

Title:	Pula
Description:

Svadba na svetioniku

Polazak brodom na Brione iz Fažane

Scenografija u prirodi

Rade Šerbedžija

Silazak sa stare tvrđave

Dogovorili smo se da u nedelju ujutro odemo na jednodnevni izlet do malog mesta Selce pored Crikvenice, kako bi se našli sa našim drugarima iz Norveške koji su se, na svojoj Balkanskoj turi, tu zaustavili na još uvek neodređen broj dana.

I tako je i bilo. Ustali smo u 05:00, odradili osnovnu higijenu, spakovali stvari za kupanje za 1 dan, seli u auto i krenuli. Nije bilo nikakve gužve na putu i za dva sata i 10 minuta smo stigli do njih. Malo smo ih iznenadili tako ujutro pa smo seli u obližnjih kafić Pasha na obali mora (je li to onaj u kom puštaju narodnjake?) – iznenadili smo i kelnere koji su tek postavljali stolice.

Kod obližnjeg Albanca smo kupili doručak – ja pojeo burek, Mira neko listnato pecivo.

Došli su ubrzo i prijatelji, popili smo piće, ispričali se i krenuli lagano put plaže. Odabrali smo Kačjak, pa smo išli kolima. Nezgodno je bilo jedino to što nisam mogao nikako suncobran da namestim jer je bio svuda ravan kamen, pa sam nešto improvizovao sa kamenjem koje sam dovlačio, ali vetar mi ga je stalno rušio. Na kraju sam odustao i položio ga bočno i tamo se krio od Sunca kao pas. Nema se baš pigmenta na razbacivanje i duže izlaganje sunce mi škodi, a ne volim kad izgorim i kada mi se koža zategne pa krene da nesnosno svrbi kada krene takva odumrla koža da puca po svim šavovima. Ovako sam fino pročitao odličnu knjigu “Don’t make me think”, Steve Krug, www.sensible.com

Vetar je bio baš jak juče i pravio je ogromne talase, veoma opasne za izlazak iz vode jer su pretili da te razbiju i kamenu obalu. Neki talasi su bili i do 1m visoki. Palac sam malo oderao kada me je na izlasku izbacio iz ravnoteže i kada sam se prihvatio za kamen desnom rukom, ali šaka je samo proklizala. No, ništa strašno. Voda je bila super topla.

Posle smo otišli na večeru kod rođaka od Gagija – u kući u kojoj su i oni boravili. Njegova rođaka, njen momak i njegov kolega iz Zagreba su nam spremili super roštilj i lepo smo se ispričali – zanimljivi mladi ljudi.

Onda smo otišli još malo do rive tražeći kolače od čokolade, nešto nam se baš jelo, ali nismo uspeli naći, u ponudi je samo sladoled – svuda je isti jer su i vlasnici isti.

Krenuli smo oko 20:30 i došli posle 2,5 sata u Ljubljanu umorni. Nije baš preporučljivo napraviti dva puta po 175km zbog jednodnevnog kupanja, obično to i ne radimo, ali prijatelji su bili bitniji. Pričali su nam o super turi koju su napravili kroz Bosnu i baš nam se svidelo, tako da bi možda sledeće godine i mi ponovili slično. Gagi je inače rođeni Mostarac i poznaje Bosnu u dušu.

Slede slike i poneki video…

I na kraju evo smešne reklamne table za riblji restoran sa prasetom na ražnju… Ili, od sve ribe najviše volim svinju….

Dogovorili smo se sa Snežom i Frančeskom da idemo na Krk kod Snežine prijateljice Mateje. Krenuli smo u subotu rano ujutro autom i bila je poveća gužva na putu pa nam je trebalo 3,5 sata umesto nešto jače od 2 sata. Našli smo se u Klimnu na Krku u restoranu Oleander i ispalo je kao da smo se dogovorili jer su Sneža i Frančesko došli 10 minuta posle nas – oni iz Trsta, mi iz Ljubljane. Tu smo se našli sa našim domaćinima Matejom i Janijem koji su nas stvarno fenooomenalno ugostili. Jani nam je spremao hobotnicu ispod sača, piletinu na žaru sa krompirima skuvanim i ispečenim na različite fantastične načine, Frančesko je spremao italijanske paste – prvo veče sa morskim ježevima (neverovatno dobro) a drugo veče sa inćunima. Bio je to pravi gurmanski praznik.

Vreme nas je super poslužilo iako su govorili da će biti oblačno i kiše, ali ništa od toga, sunce non-stop i oko 35°C svaki dan. Na Krku je stvarno potpuno opuštanje, a zujanje cvrčaka je neverovatno moćno i potpuno opušta. U ponedeljak nije bilo žive duše na plaži i bilo je baš kao u raju.

Evo i videa sa jedne jako lepe plaže…

Bio je to lep odmor od 3 dana, a ja sam pročitao cele dve knjige u jednom dahu i par stručnih časopisa što i nije bilo teško jer po tom jakom suncu provodim vreme ispod suncobrana namazan faktorom 30.

U odlasku smo super jeli u restoranu Oleander – Mira morsku riblju čorbu, a ja super rižoto.

Slede slike i multimedija…

I na kraju slikao sam i sliku iz Glorije koju sam prelistao kada smo došli i na toj fotografiji su Nataša Bekvalac i Danilo Ikodinović koji je doživeo saobraćajnu nesreću i sada se polako oporavlja… Sa željom u uspešan oporavak objavljujem i tu sliku…

Juče sam bio u Opatiji, tačnije to je bio cilj jednodnevnog izleta koji je bio organizovan od strane jedne firme odavde. Ne sećam se šta sam tačno poslao i kada, ali dobio sam na nekoj nagradnoj igri jednodnevni izlet u Opatiju za 1 osobu i nagradno putovanje od 7 dana u nekoj evropskoj prestonici za 1 osobu (nisu rekli koja prestonica). Jednodnevni izlet je bio organizovan na radni dan (petak), a posle dobijene nagrade su me obavestili da nije 7 dana već 6 dana… Uglavnom, krenulo se u 7 ujutro ka granici Slovenije i Hrvatske u mesto koje se zove Rupa. Ime je nagoveštavalo ono što će uslediti. Smestili su nas u restoran koji se zove Evro Gril i tamo je neki tip iz marketinga sa isforsiranim zadovoljstvom, oduševljenjem i smehom govorio o proizvodima marke Singer, BergHoff itd… Uglavnom neki noževi, Singer pegle na presu, ala Zepter posude, specijalni dušeci za spavanje koji čuvaju kičmu i teraju grinje, specijalni prekrivači od kašmira i slično… Cene ogromne, ali kao “samo danas i samo ovde” možete sve to da kupite za upola cene… I na kraju su skoro svi kupili te čudovite proizvode i svi su “dobili na poklon” 20-delni set posuđa BergHoff koje “inače košta” neverovatnih 1600 EUR, ali samo danas oni to prodaju za 1017 EUR (ako neko kojim slučajem želi samo to da kupi, a neće da ga uzme na poklon). Ja naravno ništa nisam kupio, jer sam radio sličan posao jako, jako davno na Novosadskom sajmu kada sam prodavao “čudovite” Solingen noževe koji režu i eksere – ta scena sečenja mi je bila vrhunac demonstracije i ako je i neki kupac sumnjao da lažem tada je vadio pare i kupovao. Ono što nije znao je da sam ja i po deset tih noževa dnevno bacao jer su se uništavali naravno. Sve je to počeo neki Austrijanac sa prevarantskom facom. Čim neki čovek govori više od 4 jezika postoji 80% verovatnoće da je prevarant, a ako potiče iz germanskog područja i zna i jedan od jezika sa Balkana onda je 100% prevarant. Taj Austrijanac je to sve počeo još mnogo vremena pre Top Shop-a i ostalih TV varijanti koje su došle posle. I ja sam isto kupio te noževe (po privilegovanoj ceni jer sam ih direktno prodavao), a i gomila drugih ljudi koji su se sigurno posle osećali prevarenim. Imao sam ubedljivo najveći promet od svih jer ko neće verovati čoveku koji nosi naočare. Da se odmah izvučem i ogradim sada, ja sam samo radio posao onako kako su me naučili i kako sam morao to da demonstriram. To što ljudi u svašta veruju nije moj problem, a i njegov biznis nije ocenjen kao nelegalan već kao striktno legalan – platio je zakup štandova i osoblju sajma je to bilo dovoljno.

E, ovaj tip na prezentaciji je isto nosio naočare, bio je i sav šatiran sa nekim plavim pramenovima i u odelcetu… Inače svi smo učestvovali i u borbi za glavnu nagradu – novog Passata, ali nije bilo šanse da se dobije jer krene da vrti od zadnjeg broja kao loto i treba pogoditi šestocifrenu kombinaciju… Potom je pitao ko je među prisutnima venčan i svima koji su digli prste je podelio “ekstra kvalitetne” Crown švajcarske satove “sa znanim SEIKO mehanizmom” (Japan, ali nema veze). Ja nisam dobio (ne bih ni uzeo) jer nisam poveo bračnog partnera (Mira je morala da radi, a i da je bila slobodna ne bi išla na to). Onda nas je obavestio da smo svi dobili putovanje u Pariz. Malo sam pogledao i ako bih hteo da idem sam moram da doplatim 35 EUR za jednokrevetnu sobu, tako da ciljaju da povedeš i partnera što je naravno normalno kad se ide u Pariz. Još ćemo da vidimo i da saberemo sve, jer ima gomila nekih doplata (sama prijava košta) i slično. Poučen iskustvom prvo ću da saznam u koji tačno hotel idemo, pa ću da ga potražim da vidim da li je to u Parizu stvarno ili na obali Normandije i onda ćemo da se odlučimo. Svakako nećemo prihvatiti da idemo po organizovanom programu, jer nema ništa gore od toga kada kao robot ideš za nekim čovekom iz turističke agencije, a on ima koplje za zastavicom i zvoncem od krave koje zvekeće non-stop i uliva radost onim nesretnim turistima koji su se eto odjednom izgubili 5 metara od centra grupe. Ti su u konstantnom stresu i kad su na godišnjem.

Ja sam nekako dočekao da se ceo program završi i da krenemo u Opatiju, jer je nikad nisam video. Kad smo stigli dali su nam voljno, da ne poveruješ i rekli kad je polazak. Tu je nastupilo uživanje i fotografisanje. Prelepa je, sa neverovatno dugačkim šetalištom, sa veoma lepim parkovima u kojima je sve neverovatno intenzivno mirisalo jer je padala kiša ceo dan do našeg dolaska. Verovatno se može doći šetalištem i do Rijeke, nisam imao vremena da probam. Slede slike…

Title:	Opatija
Description: