Aleksandar Hajduković Blog

Prvi put na Cresu i dobili smo više nego što smo očekivali. Lepa priroda, veliko ostrvo, veoma zeleno sa izraženim mirisom borovine. Italijana je bilo najviše (feragosto), a potom Slovenaca i Austrijanaca. Auto je skoro neophodan jer je ostrvo dugačko (ako se ne varam) skoro 70km (da li sa Lošinjem ili bez njega – nisam siguran). Za bicikl nije prijatno jer su ceste uske, čamac ili nešto više je svakako dobrodošlo jer se može lako doći do prelepih plaža gde nema turista, puteva nema jako mnogo koji vode do skrivenih plaža – na par lepih se može peške doći uz odgovarajuću opremu.

Hrana je super (restoran Riva u mestu Cres sprema odličnu belu ribu), a plaža Lubenice nam je najlepša od svih na kojima smo bili na ostrvu. Ima oko 45 minuta hoda od starog kamenog mesta Lubenice i toliko nazad pa smo imali i određenu vrstu aktivnog odmora, s obzirom da smo četiri puta išli na tu plažu peške. No, poneli smo patike za planinarenje (kao što i priliči iskusnim žiteljima sa sunčane strane Alpa) i lako smo savladali kamene staze.

Sa trajektom nismo imali problema, uhvatili smo ga ujutro oko 6h u Brestovi, a u povratku oko 10:30, no oni koji su došli oko 12h su se nešto načekali. U povratku smo obišli Rovinj (ja sam bio prvi put), okupali se na gradskoj plaži levo od marine (shvatili da je bicikl skoro neophodan za smeštaj na boljoj poziciji plaže – što dalje to manje ljudi), prespavali i dočekali kraj leta uz vatromet i Paul Young-a (odnosno koncert je otkazan zbog jakog pljuska). Lutali smo ulicama Rovinja tražeći naš smeštaj za jednu noć uz dobijenu mapu i u mokrim sandalama i po hladnom vremenu uzrokovanim burom i kišom, no opet je planinarsko iskustvo pomoglo i puli nas je grejao (nigde bez njih)

Slede slike…

Cres - Lubenice

Cres - center

Brestova - trajekt

Cres - Miholaščica

Cres - čamac - zalazak Sunca

Plaža Lubenice

Plaža Lubenice

Drvo i Sunce

Pazin - Istra

Pazin - vrata i prozor

Bilo je super, Moby koncert je bio fenomenomenalan, skakao sam kao tinejdžer blizu glavne bine sa prijateljima iz Slovenije. Bilo je i vremena da napravimo i roštilj na vikendici u Rakovcu i evo jedna mini galerija (nije slikano tada, već ranije):

>> GALERIJA – VIKENDICA RAKOVAC <<

Kada smo dolazili provezli smo se delom Hrvatske kroz Vukovar i Vinkovce i evo par slika iz panonske nizije:

Panonska nizija

Dunav tiho teče

Bili smo za vikend na Brionima (hrvatski Brijunima) i proveli dva super lepa dana.

Kao mali sam bio u Puli mislim 1990-te godine, moje zadnje letovanje u Hrvatskoj do 2005-te godina i pomalo sam se prisećao, mada je sve to poprilično izbledelo.

Smestili smo se u Peroju. U subotu ujutro smo se videli sa drugaricom Ivanom, koja nas je odvela i u jedan super istarski restoran Gina gde smo super klopali. Posle ručka smo se kupali na Lungo Mare plaži u Puli.

Pošto je predstava počinjala u 19:30 spremili smo se i pravac do Fažane gde nas je čekao brodić do Briona.

Bilo je puno ljudi, vreme super, pre polaska smo prisustvovali i svadbi na svetioniku (ima video). Veliki Brijun je super, podseća na ostrvo iz Parka iz doba Jure – jako puno životinja – srna, jelena, ptica. To sam video iz daljine dok smo se vozili brodom do Malog Brijuna gde je bila predstava.

Priroda je fenomenalna, mir i tišina i definitivno ćemo tamo provesti jedan budući godišnji odmor – 7 dana u Robinzon Kruso varijanti. Šetati kroz prirodu svaki dan i kupati se na divljim plažama.

Čim smo se iskrcali krenula je i predstava Kralj Lir. Rade šerbedžija i svi ostali glumci su bili super, sama predstava je fascinantna jer se stalno pomera cela publika od scene do scene i šeta se po Malom Brijunu. Scenografija je minimalna, ambijent je prirodan, stare kamene tvrđave, kuće, brdašca, sasušena trava… Naravno, u svemu tome je glavnu ulogu imala i Radetova žena Lenka. Sve u svemu, odlično je bilo, trajalo je puna 4 sata, a jedini propust je bio to što mi nismo poneli vodu i voće tako da smo jedva dočekali vodu koja se služila posle neke četvrte pauze. Dakle, ponesite i vodu i voće ili nešto drugo.

Kada smo odlazili tamo posle ponoći iznad nas je bilo potpuno zvezdano nebo – neverovatno, mogu da zamislim kako je dobro kada nema ni tog broda koji brekeće svojim dizel motorom dok nas čeka da krenemo i kad nema reflektora od broda – dakle zvezdano nebo u potpunoj tami.

U nedelju smo se kupali na Kamenjaku, na rtu Istre. Fenomenomenalno! Priroda super, ogroman rt, sa jako puno uvala i usamljenih plaža. Makadamski put se račva u 100 manjih puteva pa se može ići ko u lavirintu autom. Ulaz je 25 kuna (sa autom). Mi smo ga rano ostavili i onda malo šetali i posle se kupali ceo dan i uveče se vratili u Ljubljanu.

200 kilometara nas deli od Pule što je baš super!

Evo galerije a slede i video zapisi posle:

Title:	Pula
Description:

Svadba na svetioniku

Polazak brodom na Brione iz Fažane

Scenografija u prirodi

Rade Šerbedžija

Silazak sa stare tvrđave

Dogovorili smo se da u nedelju ujutro odemo na jednodnevni izlet do malog mesta Selce pored Crikvenice, kako bi se našli sa našim drugarima iz Norveške koji su se, na svojoj Balkanskoj turi, tu zaustavili na još uvek neodređen broj dana.

I tako je i bilo. Ustali smo u 05:00, odradili osnovnu higijenu, spakovali stvari za kupanje za 1 dan, seli u auto i krenuli. Nije bilo nikakve gužve na putu i za dva sata i 10 minuta smo stigli do njih. Malo smo ih iznenadili tako ujutro pa smo seli u obližnjih kafić Pasha na obali mora (je li to onaj u kom puštaju narodnjake?) – iznenadili smo i kelnere koji su tek postavljali stolice.

Kod obližnjeg Albanca smo kupili doručak – ja pojeo burek, Mira neko listnato pecivo.

Došli su ubrzo i prijatelji, popili smo piće, ispričali se i krenuli lagano put plaže. Odabrali smo Kačjak, pa smo išli kolima. Nezgodno je bilo jedino to što nisam mogao nikako suncobran da namestim jer je bio svuda ravan kamen, pa sam nešto improvizovao sa kamenjem koje sam dovlačio, ali vetar mi ga je stalno rušio. Na kraju sam odustao i položio ga bočno i tamo se krio od Sunca kao pas. Nema se baš pigmenta na razbacivanje i duže izlaganje sunce mi škodi, a ne volim kad izgorim i kada mi se koža zategne pa krene da nesnosno svrbi kada krene takva odumrla koža da puca po svim šavovima. Ovako sam fino pročitao odličnu knjigu “Don’t make me think”, Steve Krug, www.sensible.com

Vetar je bio baš jak juče i pravio je ogromne talase, veoma opasne za izlazak iz vode jer su pretili da te razbiju i kamenu obalu. Neki talasi su bili i do 1m visoki. Palac sam malo oderao kada me je na izlasku izbacio iz ravnoteže i kada sam se prihvatio za kamen desnom rukom, ali šaka je samo proklizala. No, ništa strašno. Voda je bila super topla.

Posle smo otišli na večeru kod rođaka od Gagija – u kući u kojoj su i oni boravili. Njegova rođaka, njen momak i njegov kolega iz Zagreba su nam spremili super roštilj i lepo smo se ispričali – zanimljivi mladi ljudi.

Onda smo otišli još malo do rive tražeći kolače od čokolade, nešto nam se baš jelo, ali nismo uspeli naći, u ponudi je samo sladoled – svuda je isti jer su i vlasnici isti.

Krenuli smo oko 20:30 i došli posle 2,5 sata u Ljubljanu umorni. Nije baš preporučljivo napraviti dva puta po 175km zbog jednodnevnog kupanja, obično to i ne radimo, ali prijatelji su bili bitniji. Pričali su nam o super turi koju su napravili kroz Bosnu i baš nam se svidelo, tako da bi možda sledeće godine i mi ponovili slično. Gagi je inače rođeni Mostarac i poznaje Bosnu u dušu.

Slede slike i poneki video…

I na kraju evo smešne reklamne table za riblji restoran sa prasetom na ražnju… Ili, od sve ribe najviše volim svinju….

Dogovorili smo se sa Snežom i Frančeskom da idemo na Krk kod Snežine prijateljice Mateje. Krenuli smo u subotu rano ujutro autom i bila je poveća gužva na putu pa nam je trebalo 3,5 sata umesto nešto jače od 2 sata. Našli smo se u Klimnu na Krku u restoranu Oleander i ispalo je kao da smo se dogovorili jer su Sneža i Frančesko došli 10 minuta posle nas – oni iz Trsta, mi iz Ljubljane. Tu smo se našli sa našim domaćinima Matejom i Janijem koji su nas stvarno fenooomenalno ugostili. Jani nam je spremao hobotnicu ispod sača, piletinu na žaru sa krompirima skuvanim i ispečenim na različite fantastične načine, Frančesko je spremao italijanske paste – prvo veče sa morskim ježevima (neverovatno dobro) a drugo veče sa inćunima. Bio je to pravi gurmanski praznik.

Vreme nas je super poslužilo iako su govorili da će biti oblačno i kiše, ali ništa od toga, sunce non-stop i oko 35°C svaki dan. Na Krku je stvarno potpuno opuštanje, a zujanje cvrčaka je neverovatno moćno i potpuno opušta. U ponedeljak nije bilo žive duše na plaži i bilo je baš kao u raju.

Evo i videa sa jedne jako lepe plaže…

Bio je to lep odmor od 3 dana, a ja sam pročitao cele dve knjige u jednom dahu i par stručnih časopisa što i nije bilo teško jer po tom jakom suncu provodim vreme ispod suncobrana namazan faktorom 30.

U odlasku smo super jeli u restoranu Oleander – Mira morsku riblju čorbu, a ja super rižoto.

Slede slike i multimedija…

I na kraju slikao sam i sliku iz Glorije koju sam prelistao kada smo došli i na toj fotografiji su Nataša Bekvalac i Danilo Ikodinović koji je doživeo saobraćajnu nesreću i sada se polako oporavlja… Sa željom u uspešan oporavak objavljujem i tu sliku…