Slike iz Nice i Monte Carla u proleće…
Novaka Đokovića nismo videli…
Danas došli iz Pariza, malo umorni od puta, a bilo je divno, stvarno je grad svetlosti, sjaja, kulture, mode, umetnosti i centar sveta po tom pitanju… Sa periferijom ima 11.000.000 stanovnika. Skupo je sve u njemu kada uporedimo sa našim cenama, ali sa njihovim standardom je ok skroz.
Krenuli smo u petak uveče autobusom iz Ljubljane, gledao sam noću kako po Autobahn-u bukvalno proleću automobili u trećoj traci brzinom od 250km/h do 300km/h i u subotu ujutro smo bili u Strazburu, drugom najznačajnijem administrativnom gradu Evropske unije – tu se nalazi evropski parlament i centar za ljudska prava. Vreme je bilo divno sunčano i šetali smo se uskum ulicama Strazbura, predivna stara arhitektura, bili u centru do impozantne katedrale od nekih skoro 150m visine, četvrta najviša crkva na svetu, a bila je najveća građevina tamo negde oko 1450-te godine kada je izgrađena do kraja, viša i od piramida. Krenuli smo potom prema Šampanji, Remsu i Eperniju… U Eperniju smo svratili do jednog podruma koji proizvodi šampanjac mislim od 1800-te i neke godine, imaju inače 18 kilometara hodnika pod zemljom ispod svoje kuće i to je zapravo podrum kroz koji se vozite vozom, vrlo impozantno (kuća Mercier, poznat šampanjac, ali više za mase, to im je politika). Inače tamo svaka kuća ima svoj šampanjac, skoro… Šampanjsko grožđe je pino i šardoni. Uveče smo stigli u Pariz, smestili smo se u hotelu blizu CDG aerodroma, hotel solidan, jedino što se voziš 40 minuta RER-om do centra (to je metro koji vozi na periferiju).
U nedelju se odpravili do d’Orsay muzeja i uživali u delima Monea, Manea, Degasa, Van Goga, Gugena, Signaca i ostalih iz impresionističke ekipe, u Rodenovim skulpturama i ostalim umetninama. Posle smo krenuli u potragu za kroasanima, dosli na Ile de la Cite (ostrvo na Seni), a tamo nedeljna pijaca cveća i tropskih ptica, onda smo išli još malo napred do crkve Notre-Dame, Mira sela na sunce da se sunča, a ja sam malo fotkao. Potom je nastupio praznik za oči, na mostu pored su mladi Francuzi izvodili akrobacije na rolerima – slalom u punoj brzini između postavljenih plastičnih čaša. Seli smo pored u jedan simpatičan cafe i popili čaj i kafu i pojeli kroasan sa bademima… Posle toga smo otišli do Ajfela, tamo gužva, čekali smo oko 1 sat, ali taman je ispalo super da uhvatimo Pariz noću. Platili 11,5 evra po osobi i popeli se liftom najpre na drugu etažu, potom na treću, i pogled je fantastičan od gore… Mislim da imaju par miliona posetilaca na godinu samo na Ajfelu. Sledeći dan smo išli na Monmartr i do Sakrkora (pišem sve kako se izgovara jer me mrzi da proveravam kako se tačno piše), tamo sve samo turisti i uglavnom tamnoputo stanovništvo (oni koji žive tu), tu su pisali mnogi znani svetski pisci i boravili su elitni svetski umetnici. Posle smo napravili dnevnu šetnju Pigalom, razni sexy shopovi i ostale stvari povezane sa tim, za turiste, do Mulen Ruža… Onda šetali okolo, malo kupovali, pa otišli u poslovnu četvrt La Defense, pa onda do Sorbone i u latinsku cetvrt i shvatili smo zašto možemo da zavidimo onima koji su imali priliku da tu studiraju.
Sledeći dan je padala kiša, te smo otišli u novi muzej Quai Branly, odmah pored Ajfela, muzej je arhitektonsko čudo za sebe, a i po umetničkom blagu. Inače je to muzej umetnosti Azije, Afrike, Amerike i Okeanije (stalna postavka) i svega ostalog (aktualne moderne postavke)… Bili smo oduševljeni, jedino je bila velika gužva, verovatno zbog kiše… Posle toga smo otišli do Pompidua, pa potom na Jelisejska polja gde sam uživao u svim auto salonima sa najnovijim auto modelima… Pa opet malo shoppinga ali ne auta. Inače mislim da je Mercedes prodao celokupnu produkciju S-klase baš u Pariz, na svakom su koraku, kao i Mini Morisi – što ovi novi, tako i oni još lepši stari. Prepuno je malih Smart-ova i naravno novih fića – Fiata 500. Metro je ipak nabolji jer je ludilo za parkiranje, a metroa ima bogami oko 250km i stalno proširuju. Super funkcioniše i ultra je brz.
U sredu ujutro smo otišli opet do Monmartra, jer Mira nije na vreme kupila jednu narukvicu, pa onda trčeći (metroom naravno) nazad do Luvra, ali nismo išli unutra da gledamo Mona Lizu, nego u muzej dekorativne umetnosti, mode i advertajzinga, to toplo preporučujemo svima, a tek kakvu trgovinicu imaju na izlasku… Posle toga jos jedna šetnja i povratak u našu lepu malu Ljubljanu… Sutra je već akcija i pun pogon nazad u posao.
| Title: | Pariz |
| Description: | Pariz |
