Aleksandar Hajduković Blog

Pogledao sam film Shrink i svideo mi se baš.

Dobra ekipa, odlična gluma, super radnja (Kevin Spacey je pravi jedi master)

Ovde je par podataka o filmu:  http://www.imdb.com/title/tt1247692/

Preporučujem!

Još samo danas… Zadnja prestava.

A sećam se kako sam kao klinac čekao u redu dugom 200m sa po 6 ljudi u širinu da kupim karte za Ajkula 3D. Koje je to samo bilo gnječenje da se dođe do karata…

Prenosim originalni tekst iz Dnevnika (www.dnevnik.co.yu):

ZBOG DUGOVA PRESTAJU DA RADE “ARENA” I “JADRAN”

Britanski film “Zrno utehe”, koji će danas u 22 sata biti prikazan u “Areni”, poslednja je bioskopska predstava u ovom gradu – bioskopi “Arena” i “Jadran” od četvrtka biće zatvoreni! Kako stoji u dopisu kolektiva “Zvezda filma” nemoguće je raditi u uslovima bez grejanja zbog dugovanja “Novosadskoj toplani”, a uskoro i bez vode i struje. Na vidiku su i blokade računa mnogih poverilaca, te su primorani da zatvore vrata bioskopa do daljnjeg.

- Deo odgovornosti za našu agoniju snosimo i mi sami, ali osnovni razlozi su u zanemarivanju i nezainteresovanosti države za bioskope kao bitan deo kinematografije i kulture uopšte. Nikakvu utehu nam ne predstavlja što je cela bioskopska mreža u Srbiji propala. Važna je napomena da je 99.9 odsto imovine “Zvezda filma” društvena svojina, ali da ni jedan dinar ne stiže do te društvene zajednice- mišljenje je kolektiva “Zvezda filma”.

Braća Limijer, pa Novi Sad

Prva filmska projekcija u Novom Sadu izvedena je u zgradi Dunđerskovog pozorišta 7. novembra 1896. godine, jedva godinu dana nakon izuma braće Limijer. Dvanaest godina kasnije u Dunavskoj ulici sagrađena je dvorana – Novosađani su tamo imali priliku da gledaju neme filmove – koja je srušena tokom Prvog svetskog rata.
U Novom Sadu, drugom gradu po veličini u Srbiji u 21. stoleću, zbog zatvaranja “Arene” i “Jadrana” te renoviranja Kulturnog centra Novog Sada, ljubiteljima sedme umetnosti preostala je samo sala SPC “Vojvodina”.

-Činjenica je da je bioskop Arena izgrađen novcem radnika “Zvezda filma”, ali je po zakonu društvena svojina, a rešenjem Vlade pravo korišćenja preneto je na Grad Novi Sad, čiji predstavnici smatraju da se to može učiniti bez naknade. Nerešen status “Arene” doprineo je i nezainteresovanosti kupaca, tako da su tri aukcije za “Zvezda film” propale i sledi stečaj posle Nove godine – navodi se u dopisu.
Na pitanje koliko zaposlenih ima u “Zvezda filmu” i kakva je njihova budućnost, direktor “Zvezda filma” Boris Gigov izjavio je da “ne zna i nema šta da doda na to što piše u dopisu”, kao i da “ne zna koliko dugo će bioskopi biti zatvoreni i nada se da taj period neće dugo trajati”, te da su kada su plate u pitanju “u zakašnjenju su osam meseci”.

Grad će sačuvati bioskope?

Član Gradskog veća zadužen za kulturu Andrej Bursać rekao je juče za Radio 021 da će gradske vlasti na kraju sačuvati bioskope. Prema njegovim rečima, Grad nije u mogućnosti da interveniše ovim povodom, budući da sudski spor oko izuzeća bioskopa “Arena’’ i Letnjeg bioskopa “Porta’’ i dalje traje.

- Novi Sad je imao i ima šansu da spasi bioskope. Mnogi kažu da sve zavisi od političke volje- do sada je ona bila na nivou izjava- piše u saopštenju, a pitanje saradnje “Zvezda filma” sa Gradom danas i kakva su obećanja gradskih vlasti, Gigov nije želeo da komentariše.
“Nakon snimanja filmova, oni vrate mali procenat novca, a bioskope producenti vrlo često ucenjuju većom najamninom. Novca ima, ali ide samo u jednom pravcu. Nelogično je da se pomaže samo proizvodnja, a ne i distribucija i prikazivanje filmova” dalje stoji u saopštenju.

Zaključak saopštenja je da je apsurno da država daje velike pare, ponekad i milione eura za pojedine filmove, a da istovremeno bioskopi ne dobijaju ni jedan dinar, jer za robu (film) mora postojati i prodavnica (bioskop).

A. Popov

Milivojev: Kult nestao s jogurtom

- Bioskopi su nekad bili najkultnija mesta za izlaske – seća se Pavle Milivojev, koji je dugi niz godina bio na čelu “Zvezda filma”. – To je bilo vreme kada je Novi Sad imao deset bioskopa i ogroman broj gledalaca. Godine 1983. godine kroz novosadske bioskope prošlo 1.800.000 gledalaca, a visoka gledanost postojala je do 1988. godine, kada je u Novom Sadu prodato 1.600.000 bioskopskih karata. Već naredne godine, situacija se drastično promenila i bioskopi su izgubili skoro milion posetilaca, tako da je te godine zabeležen broj od 650.000. Nastupilo je vreme kada je bilo pomodno imati video rekorder, ali ne mislim da ga je veliki broj ljudi posedovao. Mišljenja sam da je posle Jogurt revolucije, zavladala čudna atmosfera, ljudi su se povukli u kuće i nisu izlazili- ispričao nam je Milivojev.

Kada je Paja Milivojev ušao u “Zvezda film”, bioskopi su već bili u velikoj krizi, uvedene su sankcije, a američke filmske kuće, koje su tada jedine pravile hitove, prestale su da našoj zemlji prodaju filmove. Prema rečima Milivojeva, bioskopi su se ponovo napunili 1998. godine, kada je u Vojvodini zavladala prava mala renesansa i ponovo su počeli da se otvaraju bioskopi koji godinama nisu radili.

- Doživeli smo fantastičnu premijeru filma “Nož” 1999. godine, ali su nam već nakon tri dana prikazivanja, bombe padale na glavu, bioskopi su ostali prazni i nikad se nisu oporavili od gubitaka. Trenutna situacija je da je lane između sto i stopedeset hiljada Novosađana gledalo filmove u gradskim bioskopima. Omladina, najvernija bioskopska publika, danas je drugačija. Mrzi ih da dođu na vreme, kupe kartu, ćute dva sata i isključe mobilne telefone. Odlazak u bioskop nije više senzacija, a domaći filmovi, koji su nekad bili “pojam” izgubili su rejting. Festival domaćeg filma pretopio se u manifestaciju internacionalnog filma, a domaći glumci koji su nekad bili idoli, demistifikovani su – objasnio je Milivojev.

“DNEVNIK” POZIVA NOVOSADJANE
Gledajmo zajedno oproštajnu projekciju!

“Dnevnik” poziva Novosađane da zajedno gledamo poslednju filmsku projekciju u Novom Sadu, koja će se danas od 22 sata prikazati u “Areni”. Džejms Bond, u glavnoj ulozi filma “Zrno utehe”, igraće večeras samo za Novosađane.
Blagajna “Arene” otvorena je od 16 sati i prvih deset gledalaca filma agenta 007 dobiće na poklon od “Zvezda filma” po dve ulaznice za predstavu od 22 sata.

Naš poslednji film na LIFE festivalu je bio “Optimisti” od Gorana Paskaljevića. Pre filma smo se sreli sa jednom Mirinom koleginicom iz Novog Sada sa kojom se Mira dogovorila da se vide u četvrtak, ali ona je Miru sama prepoznala, jer smo slučajno išli svi da pogledamo isti film. Malo su popričale oko toga šta sve treba da se sredi da se uđe u proces nostrifikacije medicinske diplome i moram reći da mi je izgledala nekako zbunjeno i pomalo uplašeno i setio sam se tog sličnog osećaja koji sam imao kada sam prvi put došao u Ljubljanu i kada sam trebao da obavim intervjue za posao.

Film je skroz čudan, počinje sa onom poplavom u selu Jaša Tomić u Banatu i ceo film prikazuje jad i očajanje običnih ljudi u doba brze tranzicije koja se dešava u Srbiji (odnosno završava). Pomalo sam zbunjen gledajući jer ne znam da li je to stvarna slika ili preuveličana (nekako odbijam tokom celog filma da prihvatim to). Vrhunac ludila je kada lokalni bogataš, koji je kupio sve lokalne fabrike, siluje ćerku profesora, koji je izgubio posao i radi kod njega u njegovoj privatizovanoj livnici kao “poštovani” radnik fizikalac. Otac želi da ga ubije u očajanju, a on mu kaže da je ona sama sve to htela i da mu je odgrizla i pola uveta i otac proguta sve to da bi zadržao posao. Sutradan dođe sa ćerkom i oboje mu se izvinjavaju, profesor mu poklanja vino, a ćerka se izvinjava što ga je napala i što se loše ponašala.

Inače pre silovanja, kada stoje pored neke kuće koja se ruši, a ispred kuće je njegov najnoviji model ultra skupog džipa, on joj kaže: “Ne brini se ništa, imaćeš sve ono o čemu druge mogu samo da sanjaju. Evo, vodiću te i da vidiš more! Ovo su sve moji ribnjaci, a od jednog imam 1.000.000 EUR-a”.

U drugoj priči dečaku umre otac, a on prokocka svih 2.000 EUR namenjenih za sahranu dok pored njega jedna baba dobija svaki put. Smisli da ide sa njom u Las Vegas kako bi iskoristio njen talenat, no ona umire, a sa njom i njegova nada. Pa priča o lokalnom mesaru koji se obogatio radeći sa svinjama i o njegovom malo zaostalom sinu koji je postao šampion u brzom klanju svinja i posle zlatne medalje ne može da se smiri i kolje sve što vidi – od kokoške do svinje ili krave, a otac mora da plaća svu nastalu štetu…

Profesor kome su silovali ćerku je u međuvremenu poludeo, a inače je bio profesor psihologije i pre ludila je krenuo da se bavi alternativnim metodama izlečenja, vara očajne ljude i uzima im pare obećavajući im izlečenje ako se okupaju u izvoru mladosti… Generalno, u filmu su svi prikazani kao ludi, očajni i bez ikakve nade da će im se situacija promeniti i meni lično se nije svideo previše, a i ne mogu da prihvatim da je baš tako crno u zemlji Srbiji, jer potpuno imam drugačije slike kada se vidim sa mojim prijateljima, ako se ode na Štrand, u izlazak u Novom Sadu. U filmu je prikazana provincija i ako je film realan to je obeshrabrujuće. Najgore je to da je osnovna poruka filma da nema nade. Po filmu sam bio šokiran, Mirina koleginica je plakala.

Odličan film stvarno. Možda uvrede za Kazahstan i nisu u centru pažnje koliko ismevanje američkih zabluda i predrasuda. Od modernog New York-a do tradicionalne srednje Amerike, ratobornog Texasa i Pamele Anderson u L.A.

Ta scena sa Pamelom na kraju je dobra kada Borat konačno dođe i nađe se u masi obožavalaca koji čekaju na njen autogram. Dođe, podari joj na izvezenom platnu svoje ime i njeno i zaprosi je. Ona kaže “No way” a on samo “I don’t need your approval” i to platno je u stvari džak i on navlači to preko nje želeći da je odnese. Ova vrišti, beži, on za njom, no obezbeđenje ga sustiže. Ništa nije namešteno, mislim da ga je i tužila…

Počeo je LIFE filmski festival u Ljubljani. Uzeli smo karte za 6 filmova i zaređali smo od nedelje pa do četvrtka i još u ovu nedelju.

U nedelju uveče smo pogledali novi film Pedra Almodovara “Vrati se”. Ocena: odličan (5)
Juče smo gledali “Parfem” po istoimenoj knjizi. Ocena: odličan (5)
Danas smo pogledali “Put u Gvantanamo” u kome Buš na pitanje zašto drže ljude u Gvantanamu kaže:
- “Rekli su mi da su oni jako loši ljudi. I još nešto: nemaju isti sistem vrednosti kao mi.” Ocena: odličan (5).

Sutra gledamo: “Shortbus”, u četvrtak “Tigar i sneg” od Roberta Beninija i u nedelju “Optimiste” od Gorana Paskaljevića.

Shortbus sam gledao, meni je lično bezveze, onaj ko voli da gleda muška spolovila preko celog ekrana uživaće. Gay populacija takođe jer ima jedna scena koja prikazuje kako se treba organizovati ako tri muška žele seks u troje. Poprilično gadljivo za moj ukus. Ono što je interesantno je da je film snimljen bez ponavljanja i zato ocena dovoljan (2).

Tigar i sneg sam propustio, Mira kaže da je odličan.