Danas sam kliknuo na internet stranicu od B92.net i stranica je verovatna bila u radu jer je bila potpuno razbijena – stilovi nisu bili učitani, gomila JQuery (Javascript grešaka) – slike su dole.
Moje mišljenje: u zadnje 2 godine je Blic potpuno pobedio B92
Više od toga vam ne treba.
Twiter.com podržava maksimalno 20 slova u punom imenu i prezimu.
Moje ime i prezime ima tačno 20 slova, a sa znakom razmaka između ima 21 tako da sam morao da upišem Saša, umesto Aleksandar.
Još samo danas… Zadnja prestava.
A sećam se kako sam kao klinac čekao u redu dugom 200m sa po 6 ljudi u širinu da kupim karte za Ajkula 3D. Koje je to samo bilo gnječenje da se dođe do karata…
Prenosim originalni tekst iz Dnevnika (www.dnevnik.co.yu):
ZBOG DUGOVA PRESTAJU DA RADE “ARENA” I “JADRAN”
Britanski film “Zrno utehe”, koji će danas u 22 sata biti prikazan u “Areni”, poslednja je bioskopska predstava u ovom gradu – bioskopi “Arena” i “Jadran” od četvrtka biće zatvoreni! Kako stoji u dopisu kolektiva “Zvezda filma” nemoguće je raditi u uslovima bez grejanja zbog dugovanja “Novosadskoj toplani”, a uskoro i bez vode i struje. Na vidiku su i blokade računa mnogih poverilaca, te su primorani da zatvore vrata bioskopa do daljnjeg.
- Deo odgovornosti za našu agoniju snosimo i mi sami, ali osnovni razlozi su u zanemarivanju i nezainteresovanosti države za bioskope kao bitan deo kinematografije i kulture uopšte. Nikakvu utehu nam ne predstavlja što je cela bioskopska mreža u Srbiji propala. Važna je napomena da je 99.9 odsto imovine “Zvezda filma” društvena svojina, ali da ni jedan dinar ne stiže do te društvene zajednice- mišljenje je kolektiva “Zvezda filma”.
Braća Limijer, pa Novi Sad
Prva filmska projekcija u Novom Sadu izvedena je u zgradi Dunđerskovog pozorišta 7. novembra 1896. godine, jedva godinu dana nakon izuma braće Limijer. Dvanaest godina kasnije u Dunavskoj ulici sagrađena je dvorana – Novosađani su tamo imali priliku da gledaju neme filmove – koja je srušena tokom Prvog svetskog rata.
U Novom Sadu, drugom gradu po veličini u Srbiji u 21. stoleću, zbog zatvaranja “Arene” i “Jadrana” te renoviranja Kulturnog centra Novog Sada, ljubiteljima sedme umetnosti preostala je samo sala SPC “Vojvodina”.-Činjenica je da je bioskop Arena izgrađen novcem radnika “Zvezda filma”, ali je po zakonu društvena svojina, a rešenjem Vlade pravo korišćenja preneto je na Grad Novi Sad, čiji predstavnici smatraju da se to može učiniti bez naknade. Nerešen status “Arene” doprineo je i nezainteresovanosti kupaca, tako da su tri aukcije za “Zvezda film” propale i sledi stečaj posle Nove godine – navodi se u dopisu.
Na pitanje koliko zaposlenih ima u “Zvezda filmu” i kakva je njihova budućnost, direktor “Zvezda filma” Boris Gigov izjavio je da “ne zna i nema šta da doda na to što piše u dopisu”, kao i da “ne zna koliko dugo će bioskopi biti zatvoreni i nada se da taj period neće dugo trajati”, te da su kada su plate u pitanju “u zakašnjenju su osam meseci”.Grad će sačuvati bioskope?
Član Gradskog veća zadužen za kulturu Andrej Bursać rekao je juče za Radio 021 da će gradske vlasti na kraju sačuvati bioskope. Prema njegovim rečima, Grad nije u mogućnosti da interveniše ovim povodom, budući da sudski spor oko izuzeća bioskopa “Arena’’ i Letnjeg bioskopa “Porta’’ i dalje traje.
- Novi Sad je imao i ima šansu da spasi bioskope. Mnogi kažu da sve zavisi od političke volje- do sada je ona bila na nivou izjava- piše u saopštenju, a pitanje saradnje “Zvezda filma” sa Gradom danas i kakva su obećanja gradskih vlasti, Gigov nije želeo da komentariše.
“Nakon snimanja filmova, oni vrate mali procenat novca, a bioskope producenti vrlo često ucenjuju većom najamninom. Novca ima, ali ide samo u jednom pravcu. Nelogično je da se pomaže samo proizvodnja, a ne i distribucija i prikazivanje filmova” dalje stoji u saopštenju.Zaključak saopštenja je da je apsurno da država daje velike pare, ponekad i milione eura za pojedine filmove, a da istovremeno bioskopi ne dobijaju ni jedan dinar, jer za robu (film) mora postojati i prodavnica (bioskop).
A. Popov
Milivojev: Kult nestao s jogurtom
- Bioskopi su nekad bili najkultnija mesta za izlaske – seća se Pavle Milivojev, koji je dugi niz godina bio na čelu “Zvezda filma”. – To je bilo vreme kada je Novi Sad imao deset bioskopa i ogroman broj gledalaca. Godine 1983. godine kroz novosadske bioskope prošlo 1.800.000 gledalaca, a visoka gledanost postojala je do 1988. godine, kada je u Novom Sadu prodato 1.600.000 bioskopskih karata. Već naredne godine, situacija se drastično promenila i bioskopi su izgubili skoro milion posetilaca, tako da je te godine zabeležen broj od 650.000. Nastupilo je vreme kada je bilo pomodno imati video rekorder, ali ne mislim da ga je veliki broj ljudi posedovao. Mišljenja sam da je posle Jogurt revolucije, zavladala čudna atmosfera, ljudi su se povukli u kuće i nisu izlazili- ispričao nam je Milivojev.
Kada je Paja Milivojev ušao u “Zvezda film”, bioskopi su već bili u velikoj krizi, uvedene su sankcije, a američke filmske kuće, koje su tada jedine pravile hitove, prestale su da našoj zemlji prodaju filmove. Prema rečima Milivojeva, bioskopi su se ponovo napunili 1998. godine, kada je u Vojvodini zavladala prava mala renesansa i ponovo su počeli da se otvaraju bioskopi koji godinama nisu radili.
- Doživeli smo fantastičnu premijeru filma “Nož” 1999. godine, ali su nam već nakon tri dana prikazivanja, bombe padale na glavu, bioskopi su ostali prazni i nikad se nisu oporavili od gubitaka. Trenutna situacija je da je lane između sto i stopedeset hiljada Novosađana gledalo filmove u gradskim bioskopima. Omladina, najvernija bioskopska publika, danas je drugačija. Mrzi ih da dođu na vreme, kupe kartu, ćute dva sata i isključe mobilne telefone. Odlazak u bioskop nije više senzacija, a domaći filmovi, koji su nekad bili “pojam” izgubili su rejting. Festival domaćeg filma pretopio se u manifestaciju internacionalnog filma, a domaći glumci koji su nekad bili idoli, demistifikovani su – objasnio je Milivojev.
“DNEVNIK” POZIVA NOVOSADJANE
Gledajmo zajedno oproštajnu projekciju!“Dnevnik” poziva Novosađane da zajedno gledamo poslednju filmsku projekciju u Novom Sadu, koja će se danas od 22 sata prikazati u “Areni”. Džejms Bond, u glavnoj ulozi filma “Zrno utehe”, igraće večeras samo za Novosađane.
Blagajna “Arene” otvorena je od 16 sati i prvih deset gledalaca filma agenta 007 dobiće na poklon od “Zvezda filma” po dve ulaznice za predstavu od 22 sata.
Neki koji me poznaju znaju da je fotografija jedan od mojih hobija. Pošto sam i prilično racionalna osoba, gledao sam kako bi od svog hobija ponešto i zaradio, pa makar to bilo i simbolički, čisto da umirim ženu i da joj unapred izbijem argumente kada bude krenula da me kritikuje zbog trošenja para na foto opremu. Motivisan time, otkrio sam da postoje Stock agencije na kojima se može ponešto i zaraditi prodajom sopstvenih fotografija. Jedna od njih je i ShutterStock.
Krenuo sam da šaljem slike koje sam napravio, mnoge su mi odbili, neke i prihvatili i ubrzo su krenuli da stižu prvi centi – dobija se 25 centi za svaki download objavljene fotografije. Sve je to postalo veoma interesantno i prva stvar koja je bila kada bih ustao, jeste da se povežem na ShutterStock da vidim koliko sam zaradio dok sam spavao. Nekad ništa, nekad 25 centi, a u ekstra profitnim noćima i po 2$. Posle nekih 5 meseci konačno sam skupio 100$ što je uslovilo slanjem prvog čeka. Tačan iznos je bio 102,65$. I ponosno uzmem ja ček i krenem u banku da unovčim – izabrao sam Hypo-Alpe-Adria banku, jer u njoj imam račun. Odmah po predaji čeka uzeše mi 10$ kao troškove provizije i rekli mi da moraju sada taj ček da pošalju u inostranstvo da ga unovče i da ću dobiti novac posle mesec dana. U redu, rekoh, računajući već u glavi na tih 90$… Pre neki dan dobijem obaveštenje da mi se stanje na računu povećalo za neverovatnih 28,55$ što znači da sam u procesu čekanja izgubio još negde preko 60$ na račun bankarskih provizija. Sveukupno, od zarađenih 102,5$ ostalo mi 28,5$, a banke su mi uzele 74$ na ime provizija. Prvo moja banka, pa druga banka u koju su poslali, pa onda treća banka u Americi u Nevadi, a onda su se ređale provizije za slanje nazad… I fino su se oni svi izređali, jedan klik iz kožne fotelje je svakoj od tih banaka doneo preko 20$. Ili je sve uzela banka iz Nevade da sanira posledice čestih nuklearnih proba u toj državi.
Naravoučenije:
Ako možeš, preferiraj solarno plaćanje (pare na sunce). Ako ne možeš, izaberi pravu banku, a ne Hypo-Alpe-Adria. A najbolje ti je da sve obaviš preko Interneta i otvoriš fino sebi račun na MoneyBookers-u i dobiješ elektronski novac koji trošiš elektronski – recimo kupovina preko eBay-a…
Dakle, Mira i ja smo, posle problema sa registracijom oko kola, konačno došli u Vojvodinu negde u drugoj polovini avgusta. Prvo smo u subotu otišli u Sombor do Mirinih i u nedelju smo se uputili do naše venčane kume Mire u Karanac, pored Osijeka u Hrvatskoj. Mira je inače iz Sombora, ako nije jasno. Krenemo i pratimo putokaz “Državna granica” i ja stalno pitam Miru da li idemo u pravom smeru i ona stalno potvrđuje. Dođemo na granični prelaz Bački breg i kažem Miri da smo stigli i pitam još jednom da proverim da li je to to. Ona kaže: “Naravno, to je granični prelaz”. Prođemo naše carinike i dođemo do druge carine. Gledam ja one uniforme, čudno mi nešto. Još i Mira kaže: “Vidi piše nešto i na mađarskom”. Pa nije valjda? Mađarska carina, nego šta. I kako to da se ulazi prvo u Mađarsku, pa tek onda u Hrvatsku? Da bude još malo komplikovanije, Mira nema ni mađarsku vizu, dok ja imam svog džokera – slovenački pasoš. Objasnimo nekako mađarskim carinicima da smo pogrešili i zamolimo ih da nas puste da okrenemo samo auto. Pregledaju nas i puste nas. Okrenemo auto i sada smo već na drugom mađarskom šalteru, ovaj put na izlasku iz zemlje. Mađarska carinica gleda Mirin pasoš i nije joj jasno kako je Mira ušla u Mađarsku bez vize (ne zna da smo samo okrenuli). Dugo joj objašnjavamo na engeskom situaciju, ali joj ništa nije jasno. Na kraju joj kolega objasni da nas pusti, odnosno naredi joj jer ona je stalno htela neka objašnjenja. Dočeka nas naša carina i vidi da smo malopre izašli iz zemlje i da se odmah vraćamo. Sumnjivo im. Misle da smo otišli da preuzmemo neki sumnjivi tovar(možda drogu). Objasnimo da smo pogrešili no svejedno nas detaljno pregledaju. Iz ove situacije smo izašli bogatiji za 4 pečata u pasošu. Nađemo srpsko-hrvatski prelaz konačno (nema nikakvog obeležja – situacija kao stvorena za Mirka Alvirovića, urednika emisije SAT da ukaže na propust putarima). Opet je cariniku našem sumnjivo zašto se vraćamo iz Mađarske tako brzo i opet idemo napolje. Objašnjavamo opet. Dođemo do hrvatskog carinika i on vidi gomilu pečata i pita nas isto. Objasnimo. Pita nas gde smo se uputili. Mi kažemo da idemo u Kopački rit na šta se on zaprepasti i ponovi par puta to kao da idemo tamo gde niko ne ide. Prođemo konačno, dođemo na vreme na brodić i obiđemo sa kumom Nacionalni park Kopački rit. Kuma Mira nas odvela na super riblji ručak u restoran pored zamka Tikveš u kojem su (po nekim navodima) Milošević i Tuđman dogovarali podelu Bosne. Prilično je oronuo zamak, a mogao bi biti sjajno mesto da je sređen. Kada kažemo Karanac ne smemo zaboraviti a da ne spomenemo Denisa Sklepića koji je organizovao jednu interesantnu vrstu seoskog turizma gde gosti borave i jedu u uslovima kao što se to radilo nekad pre 100 do 200 godina unazad. Tu je i konkurencija Bajo koji nudi istu vrstu turizma kao i Denis. A gde je zdrava konkurencija tu turisti mogu samo da profitiraju.
Par fotografija:
Powered by WordPress
