Aleksandar Hajduković Blog

Prvi dan oktobra, a letnje temperature – u Štanjelu 28°C, a Trstu 33°C. Morao sam da kupim Nivea kremu za sunčanje pošto sam kapu zaboravio…
Super smo jeli u okrepčevalnici Ruj (Dol pri Vogljah) – super hladovina od vinove loze – idealna zaštita od Sunca, nije bilo gužve, odličan pršut sa sirom za predjelo, biftek sa tartufima i njihovo vino (Cabernet Souvignon i Malvazija). Ceo put od Štanjela do Trsta (36km) je izvanredan – uživancija za vožnju po Krasu – nama najlepši put za dolazak do Trsta. U Trstu nas dočekalo pravo letnje vreme i pripreme za Barcolana-u.

Za nestrpljive sledi odmah jedna slika sa obale dok čekamo trajekt za Mljet (luka Ston na Pelješcu)

A tu je odmah i cela fotogalerija: >> KLIKNI OVDE DA VIDIŠ GALERIJU <<

Kada sam bio mali čitao sam enciklopedije “Kaži gde” i tamo je pisalo “Mljet – biser Jadrana”. Ne sećam se mnogo osim naslova i toga da su naselili mungose da im očiste ostrvo od zmija i oni su to odlično odradili ali sada se treba rešiti i prevelikog broja mungosa (nismo videli nijednog doduše). Inače, ostrvo ima zelenila u izobilju, najzelenije jadransko ostrvo na kom sam bio i neverovatno kako lepo miriše i kako su glasni zrikavci (non-stop rade).

Put od Ljubljane nije bio lak. Krenuli smo u ponoć želeći da dođemo do podneva, međutim najpre smo čekali sat i po 30km južno od Zagreba zbog jedne saobraćajke, a onda i par navrata na završetku auto puta u dolini Neretve i putovali smo celih 12 do 13 sati sa pauzama. Inače je potrebno oko 8 sati jer je skoro non-stop autoput – maltene do Neuma. Čujem da se Hrvati žale na cenu slovenačke vinjete, kao skupo im… A kod njih (u jednom smeru prema Mljetu) plaća se za njihov autoput skoro 26,3 EUR (5 + 191 = 196 kuna). Mada, ako se pogleda realno, vlasnik autoputa (koncesije na 20 godina) je Amerikanac, tako da Hrvati, u stvari i nisu ništa krivi. Lep je svakako autoput, naročito deo od Splita dolinom Neretve prema Bosni, kao u Need For Speed dugačke ravnine koje se spuštaju nizbrdo.
Dolina Neretve je stvarno lepa i veoma rodna, voće Černobilskih dimenzija je svuda na dohvat ruke pored puta i mami da se zaustavite. Pravili smo pauze zbog malog Filipa, dobro je podneo, sviđa mu se sedalica Romer Cowmouflage.
Trajektom se vozi dugo, možda 40 minuta maksimalno, i iz Sobre na Mljetu smo otišli levo u Saplunaru. Mirno mestašce, odnosno par kuća koje izdaju apartmane. Mi smo bili u vili Hansal i lep je bio smeštaj, imali smo super pogled na more. Oni imaju mini trgovinicu koja nudi one najosnovnije namirnice – dakle, ponesite sve sa sobom i naravno keš jer ovde plastiku (kreditne kartice) niko ne prima. E da, spremite se i na to da racionalno vodu trošite pošto Mljet nema vodu već se skuplja kišnica, a i vatrogasci dovoze i prazne cisterne.
Konoba Starmasi možda prima kartice (piše na vratima), ali nismo bili. Bili smo kod njihovih suseda “Vila Mirosa” i jeli super jastoga na žaru sa špagetami.

Za hobotnicu ispod sača najbolje je u Tritonu u Babinom polju u centru delu ostrva (nema vezu sa morem).

A evo i kako izgleda unutra u konobi…

Saplunara je u jugoistočnom delu, a u zapadnom delu su dva slatko-slana jezera i to je deo nacionalnog parka (plaća se ulazak 90 kuna po osobi a to vam važi ceo odmor – možete više puta ići). U sredini jezera je malo ostrvce sa crkvicom – liči u neku ruku po tome na Bled ali tu se i sva sličnost završava. Imate i na jugu na sredini Odisejevu pećinu u kojoj je bio zarobljen dugo godina, plivajući ulazite.

Odlazak do Dubrovnika ne smete propustiti kada ste ovako blizu. Imate iz Sobre (jeste malo nezgodno) u 6 ujutro ili u 6:15 ujutro (zavisi od dana) katamaran koji vozi 1:10 do Dubrovnika. Povratak vam je u 19:15 (zna biti naporno ako niste poneli kupaće kao mi, ne ponovite tu grešku).

U Saplunari je pesak, idealno za bebe, plitak je ulazak, a i sami apartmani su jako blizu plaže što je stvarno praktično.

I na kraju zvuk zrikavaca sa Mljeta…

Juče je pao prvi sneg nadolazeće zime u Sloveniji i danas smo iskoristili subotu da odemo do Muggia-e i lanaca outleta u Italiji, ne bi li našli nešto zanimljivo, a i da napravimo prvi morski izlet sa Filipom.
Dok smo se vozili prema moru prolazili smo kroz lepe snežne predele, najviše oko Postojne i onda, kada se prođe Postojna, dolazi nagla promena i nema više snega (uticaj mediteranske klime).

Na moru je sunčano i prolećno vreme sa zubatim Suncem (bura nije duvala).

Našli smo lako Muggia-u, setio sam se da moram na drugi prelaz ući u Italiju a da nije Fernetiči i kada sam video tablu Škofije upalila mi se lampica u glavi i osvežilo sećanje. Dok su žena i sestra kupovale (oko sat i po vremena) sam vozao Filipa i pravio višestruke krugove oko outlet trgovina, tako da sam upoznao sve moguće puteve i kombinacije. Spavao je sve vreme a evo i jedan video iz vožnje:

Iskoristili smo Italiju i da kupimo ono što nema kod nas, a to je super dobro osvežavajuće penušavo belo vino Prosecco, njihov pelati i paradajz sok i omiljeni nam Affumicato dimljeni sir.
U povratku se parkirali kod Portoroža i napravili peške krug do Pirana, Filip je jeo, u povratku smo hteli još negde da odemo na večeru pošto smo ogladneli, ali to je bilo previše za Filipa. Izmorio sam se i ja što od sklapanja i rasklapanja kolica, višestrukih pakovanja, nameštanja Filipa u sedalicu, trčanja sa kolicima ne bi li se smirio kada je počeo da plače. U povratku se derao neverovatno – dosadilo mu je, prenaporan izlet za njega tako malog.
Još par slika (uslikamo mobilnim telefonom kao i video zapisi – ne da mi se više da nosim teški fotoaparat).

Najavili su juče sunčani vikend, međutim danas nas je dočekalo oblačno vreme u Ljubljani. Planirali smo da subotu provedemo na suncu u Ljubljani, a u nedelju da odemo do Bleda. Pošto subota u Ljubljani nije obećavala, spakovali smo se za prevremenu posetu Bledu. Prvi put smo autom vozili Filipa posle izlaska iz porodilišta i bio je miran i odmah je zaspao – slično kao u kolicima. Kolica nam taman stanu u prtljažnik auta, ali jasno je već sada treba razmišljati o većem autu.

Malo sam se napatio dok nisam shvatio kako se podešava dužina pojasa u auto sedalici, ali na kraju je i to rešeno.

Napustili smo oblačnu Ljubljanu i krenuli prema Bledu i tamo nas je dočekao neverovatno lep sunčani dan. Pravo miholjsko leto, oko 15°C, prava uživancija. Napravili smo ceo krug oko jezera, Filip je sve vreme spavao u kolicima i na kraju seli u Vilu Prešeren da pojedemo krempite i da se osvežimo. Meni lično, su najbolje iz Parka, ove su jedino veće.

Na kraju smo se vratili u oblačnu Ljubljanu.

Evo i slika: