Prokomentarisao sam nešto u smislu da je “Hondi konačno uspelo da dostigne Renault Thalia-u po ružnoći, a da je za zadnji deo uzor bio SSangYong Kyron”
Slika govori više od 1000 reči.
O ukusima ne vredi raspravljati, no, moje mišljenje je: “Kuda ide ova Honda?”, “Kuda ide Toyota” i “Kuda ide Mazda”? Sva japanska vozila su u dizajnu radikalno nazadovala od prethodnih generacija.
Zanimljiv vikend je bio. U petak smo ugostili drugara iz Norveške koji je došao na intenzivni petodnevni kurs engleskog jezika (alfa učenje uz pomoć mind mašine i aktiviranjem regije za dugotrajno pamćenje), a u subotu su nam došli prijatelji iz Novog Sada dok su išli prema Francuskoj.
Neuobičajeno je toplo za ovo doba godine – skoro 10°C i bili smo u šetnji, našli se sa prijateljima i otišli na ručak.
Posle ručka pogledali izložbu fotografija od Lee Miller.
Krenuli smo u šetnju pre ručka i uhvatio nas je sneg koji se sve vreme pojačavao.
Mali je u kolicima spavao, a polovinu puta i gledao šta to tako gusto pada i zašto je hladnije.
Bio je to pravi snežni rally po parku Tivoli. Lepo je – volim zimu.
Prvo da se malo pohvalimo – ovo je jubilarna 200-ta objava (tekst). Hvala, hvala
Danas je pao prvi sneg u Ljubljani i baš je lepo, jedino me je malo brinulo kako ću se biciklom vratiti sa posla, ali i to je rešeno – bitno je da se vratite pre nego što sneg smrzne, mada se da i po ledu voziti sasvim lepo na dva točka. Jedina prepreka za bicikl je duboki sneg do kolena.
A evo i noćne vožnje:
Moj stav:
Zadovoljan sam u Sloveniji. Normalan život u normalnoj državi, to je dovoljno kao početna osnova za sve ostalo, a to ostalo je stvar lične ambicije, ko šta već želi da postigne u životu. Podržavam i one koji su ostali i oni koji su otišli (svako traži svoju sreću).
Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, smatra da je vreme za akciju na najvišem nivou. On navodi da su obrazovani mladi ljudi koji su nakon završenog školovanja napustili zemlju koštali Srbiju više od 12 milijardi evra.
Veoma bitan kuriozitet:
Kada su uvideli koliko je negativnih komentara došlo brzo su promenili naslov iz “Mladi otišli i “odneli” 12 mlrd. €” u “Naša deca potrebna našoj zemlji“.
Ovo je komentar koji oslikava tok cele rasprave:
Čudno li je što pismen čovek ne vidi perspektivu u svinjcu ?!
(Radojica, 25. novembar 2010 20:16)
Puno komentara je došlo na ovaj tekst, uglavnom od obrazovanih ljudi iz dijaspore koji su otišli i svi su uglavnom ogorčeni na sadržaj te poruke i mnogo ih je iznosilo stavove zašto su otišli, zašto im je bolje i zašto se nikad neće vratiti.
Ono što je meni zapalo za oko je to da je između redova prisutna velika želja da se pokaže lični stav komentatora iz dijaspore: “Ja sam bio u pravu, a vi koji ste ostali niste”, i želja za ispoljavanjem lične sreće i opravdavanja svog odlaska od strane većine komentatora: “Stvarno sam bio pametan što sam otišao jer vidim da ta Srbija ne da nije napredovala, nego svakim danom sve više nazaduje i hvala bogu da ne moram da radim za te bedne pare za koje ljudi dole rade.”
Odnosno, oni koji su otišli žele da se pohvale pred matičnim jatom sa svojim ličnim uspehom (koji je uglavnom izražen kroz mesečne novčane jedinice, kroz materijalne stvari koje su nabavili, ili ušteđevinu koju su prikupili) ne bi li im neko od domaćina iz rođene im zemlje barem kroz neki komentar izrekao javnu pohvalu.
Dijaspora kroz komentare na sve načine pokušava “da ocrni ono tamo dole”, a “uzdigne ovo ovde” i znajući da time nervira “one tamo dole”, što druga strana nikad neće priznati već će im vraćati kroz komentare “i ne vraćaj se, ne trebaš nam” ili “ćuti i radi za tvog kapitalistu, samo radiš, a čezneš za provodom u Srbiji”. Zaključak je da je dijaspora (većina komentatora), ma kako paradoksalno zvučalo, srećnija “ne zato što je njima bolje”, već “zato što je onim dole lošije”.
Pouka svega je: “Ne gledaj u tuđe dvorište, već uredi svoje”.
