Za nestrpljive sledi odmah jedna slika sa obale dok čekamo trajekt za Mljet (luka Ston na Pelješcu)
Prapratno-Sobra trajekt do Mljeta
A tu je odmah i cela fotogalerija: >> KLIKNI OVDE DA VIDIŠ GALERIJU <<
Kada sam bio mali čitao sam enciklopedije “Kaži gde” i tamo je pisalo “Mljet – biser Jadrana”. Ne sećam se mnogo osim naslova i toga da su naselili mungose da im očiste ostrvo od zmija i oni su to odlično odradili ali sada se treba rešiti i prevelikog broja mungosa (nismo videli nijednog doduše). Inače, ostrvo ima zelenila u izobilju, najzelenije jadransko ostrvo na kom sam bio i neverovatno kako lepo miriše i kako su glasni zrikavci (non-stop rade).
Pogled iz apartmana
Put od Ljubljane nije bio lak. Krenuli smo u ponoć želeći da dođemo do podneva, međutim najpre smo čekali sat i po 30km južno od Zagreba zbog jedne saobraćajke, a onda i par navrata na završetku auto puta u dolini Neretve i putovali smo celih 12 do 13 sati sa pauzama. Inače je potrebno oko 8 sati jer je skoro non-stop autoput – maltene do Neuma. Čujem da se Hrvati žale na cenu slovenačke vinjete, kao skupo im… A kod njih (u jednom smeru prema Mljetu) plaća se za njihov autoput skoro 26,3 EUR (5 + 191 = 196 kuna). Mada, ako se pogleda realno, vlasnik autoputa (koncesije na 20 godina) je Amerikanac, tako da Hrvati, u stvari i nisu ništa krivi. Lep je svakako autoput, naročito deo od Splita dolinom Neretve prema Bosni, kao u Need For Speed dugačke ravnine koje se spuštaju nizbrdo.
Dolina Neretve je stvarno lepa i veoma rodna, voće Černobilskih dimenzija je svuda na dohvat ruke pored puta i mami da se zaustavite. Pravili smo pauze zbog malog Filipa, dobro je podneo, sviđa mu se sedalica Romer Cowmouflage.
Trajektom se vozi dugo, možda 40 minuta maksimalno, i iz Sobre na Mljetu smo otišli levo u Saplunaru. Mirno mestašce, odnosno par kuća koje izdaju apartmane. Mi smo bili u vili Hansal i lep je bio smeštaj, imali smo super pogled na more. Oni imaju mini trgovinicu koja nudi one najosnovnije namirnice – dakle, ponesite sve sa sobom i naravno keš jer ovde plastiku (kreditne kartice) niko ne prima. E da, spremite se i na to da racionalno vodu trošite pošto Mljet nema vodu već se skuplja kišnica, a i vatrogasci dovoze i prazne cisterne.
Konoba Starmasi možda prima kartice (piše na vratima), ali nismo bili. Bili smo kod njihovih suseda “Vila Mirosa” i jeli super jastoga na žaru sa špagetami.
Jastog sa špagetami
Za hobotnicu ispod sača najbolje je u Tritonu u Babinom polju u centru delu ostrva (nema vezu sa morem).
Hobotnica ispod sača
A evo i kako izgleda unutra u konobi…
Konoba Triton
Saplunara je u jugoistočnom delu, a u zapadnom delu su dva slatko-slana jezera i to je deo nacionalnog parka (plaća se ulazak 90 kuna po osobi a to vam važi ceo odmor – možete više puta ići). U sredini jezera je malo ostrvce sa crkvicom – liči u neku ruku po tome na Bled ali tu se i sva sličnost završava. Imate i na jugu na sredini Odisejevu pećinu u kojoj je bio zarobljen dugo godina, plivajući ulazite.
Saplunara - Mljet
Odlazak do Dubrovnika ne smete propustiti kada ste ovako blizu. Imate iz Sobre (jeste malo nezgodno) u 6 ujutro ili u 6:15 ujutro (zavisi od dana) katamaran koji vozi 1:10 do Dubrovnika. Povratak vam je u 19:15 (zna biti naporno ako niste poneli kupaće kao mi, ne ponovite tu grešku).
Dubrovnik - marina
U Saplunari je pesak, idealno za bebe, plitak je ulazak, a i sami apartmani su jako blizu plaže što je stvarno praktično.
Filip pliva
I na kraju zvuk zrikavaca sa Mljeta…
