Prednost nešto ranijeg odlaska na more je to da je autoput potpuno prazan do samog cilja. Većinom su vikendaši otišli u petak posle posla, a neki u subotu ujutro. Za nešto jače od sata bili smo na granici Hrvatske i Slovenije. Hteli smo nešto blizu, da nema previše ljudi i pošto smo sa žaljenjem konstatovali da smo zaboravili gumene zepe za bezbrižan ulazak u more (i preko ježeva) izabrali smo Lovrečicu. Dočekao nas je intenzivan miris borova, lovora i ostalog mediteranskog bilja. Apartmani su potpuno sakriveni u gustoj borovoj šumi i miriše neverovatno lepo, a nad glavom kriči jato galebova. More je super toplo, mislim da ima celih 25°C, smejao sam se knjizi koju sam čitao i kako se u njoj primenjuje pravilo “piši kao što govoriš”, pogotovo na fraze: “D nekst step” = “The next step”, zatim “Vilidž lerning plejs” = “Village learning place” i druge 
U povratku smo se odlučili da ne idemo na Dragonju zbog gužve već smo otišli na Buje i Buzet, a hteli smo i da prođemo kroz Grožnjan i da slikamo Motovun. Iz Grožnjana smo se spustili dugačkim makadamskim putem na put prema Motovunu. Bilo je lepo, more opušta.
Samo par slika sam napravio…
Na toj terasi sam svako jutro pila prvu jutarnju kafu, gledajuci u more preko zelenih brda. Bila sam smestena u apartmanu preko puta crkve, vrlo pristojnom. Mesto koje cu uvek rado posecivati..
Comment by Marijana — 13/06/2010 @ 23:49
Super je, idealno mesto za vikendicu
Comment by admin — 14/06/2010 @ 00:10