Ustajanje sa zadrškom u 5:30 ujutro jer sam imao više vremena dok su se kolege vozile prema dogovorenom mestu na kom smo se dogovorili da me pokupe i pravac Triglavski nacionalni park u dolinu Vrata.
Pisalo je na tabli 6 sati do gore, no akcija je uspela za 5 sati, mada nije to tempo koji meni baš odgovara, a osim toga ja se i nisam popeo do vrha. Tamo negde iznad 2.000m kada sam naišao na strmu strenu i na prvu sajlu nekako sam je i prošao, a onda kada sam video da je i ostatak do vrha približno isti okrenuo sam se i odlučio da ne rizikujem – već je krenulo da mi se vrti u glavi od straha od visine i desna provalije me je vukla kao magnet dole. Svakako bolje nego da završim kao rubrika u dnevnim vestima.
Uživanje je boravak na samom vazduhu i u fotografisanju, pečati me nisu nikad mnogo zanimali (uvek me podsećalo na srpski pasoš, vize i provere na granicama).
Dakle, evo slika sa mog neuspešnog uspona na Škrlaticu.
Sušenje stvari
Škrlatica 2740m
Pronađite ljude na slici
Jedan vrh magli
