Evo petak rano ujutro… Žena dežura, a ja u firmi dežurao – prebacio sam novu verziju programa na udaljene računare – nije baš ugodan rad kroz dupli remote software…
Elem, kada sam krenuo kući videh da sam zavejan. Pršti sneg, sve škripi pod nogama, kako sam se obradovao, dugo nisam video takav sneg. Onako polako pada, ali uporno i ne topi se. Negde oko 20cm je napadao i krenuo sam biciklom sa proklizavanjima levo desno. Bitno je samo da se ne stane, baš je bilo super, putari su inače veoma vredno radili u 01:30 ujutro, a naleteo sam na grupu od 15 mladih Španaca koji su urlali od sreće valjajući se po snegu – mogu misliti kako su ga tek oni željni ako su sa juga…
I kada sam došao u zgradu, nahvatalo mi se snega na točkove bicikla, blatobrane i slikao sam ga mobilnim – očajan kvalitet, moraću da menjam mobilni uskoro…
Sutra definitivno negde u dužu šetnju da razgazimo relativno nove Alpina gojzerice, dva puta nošene, a stare godinu dana…
