Pratim situaciju i ova dešavanja u bivšoj mi zemlji i upravo sam dobio sliku u glavi na šta mi sve to liči…
Bivšu mi zemlju, možemo zamisliti kao jednog dečaka koji pokušava da prođe glavom kroz zid u punom trku.
Zaleti se iz sve snage, pokuša, odbije se trenutno na leđa unatrag i padne u nesvesno stanje.
U tom nesvesnom stanju se ništa ne dešava i to je stanje kada ništa ne zavisi od Srbije i kada čeka na presudu za svoje suludo ponašanje.
Onda se dečak probudi i boli ga užasno glava i to je jedina situacija kada je stanje u Srbiji normalno jer mu nije jasno šta se zapravo dogodilo.
Čim se malo sabere opet se zaleće i opet pokušava glavom kroz zid.
Trenutna situacija je upravo hvatanje zaleta za novo “proletanje”.
Svaki novi pokušaj ostavlja sve teže posledice i naravno dečak je sve manje normalan od silnih udaraca glavom.
Sve ima svoje granice i iako je organizam mlad i ima mogućnost regeneracije, takvo iživljavanje nad sopstvenim organizmom je ostavilo trajne posledice.
