Slovenija ima odličan geografski položaj koji vam omogućava da na sat vremena vožnje u pravcu juga zaboravite da je trenutno zima i pomislite da je proleće.
Super sunčan dan i naravno more…
Saturday, February 9, 2008
Friday, February 8, 2008
Danas je dan kulture / Prešernov dan i državni praznik pa se ne radi.
Ništa lepše kada se na taj dan poklopi i neverovano lep sunčan dan. Predivno sunce, kao da je počelo proleće, Alpi pod snegom, kristalno jasno nebo i sve je kao za razglednicu. Definitivno najlepše doba godine u zemlji sa sunčane strane Alpa. Ljubljana je poslednje dve nedelje bila poprilično izvan dometa sunčanih zraka.
Ustali smo dosta kasno jer smo sinoć bili na nezaboravnoj rođendanskoj žurci naše drugarice koja je napunila 30 godina – poseban jubilej ovde.
Bilo je prisutno puno likova iz kulturnog života i miljea – rediteljii, pozorišni i filmski glumci, muzički menadžeri, pisci i svi okupljeni u jednom dalekom zabačenom bifeu koji je zadnje renoviranje izgleda doživeo tamo negde posle drugog svetskog rata (možda). Unutra sve zadimljeno, vrata zabarikadirana jer ne sme nigde da se puši po zakonu, no ovo je bila čisto privatna zabava i lokal nije radio, tako da je isto kao da se puši u stanu, a sve vreme je treštala punk muzika sa bivših prostora. Nisam pušač pa sam se skroz odvikao zadimljenih prostorija, trebalo mi je vremena da mi se oči naviknu. Na ulasku do naše velike sale prolazi se kroz jednu manju gde je izgleda prisutna jedna stalna ekipa tog bifea – 5 matoraca za jednim stolom pijanih potpuno sa depresivnim pogledima prema čaši, bez ikakve komunikacije, a za susednim stolom još usamljenija starija žena sa još tužnijim pogledom. Na kraju slavlja su doživeli i oni jedan od srećnijih dana što se jasno videlu u penjanju na sto i igranje uz najnepoznatije narodnjake (uvek je izgleda mala razlika od punk-a do narodnjaka, uslovljeno je samo nešto većom količinom alkohola). Razbili su im svakodnevnu koncepciju, pa će o tome još dugo pričati narednih dana, a možda i meseci. Bilo mi je lično sve to tužno jer su ti ljudi zaista delovali kao da su im sve lađe potonule, okupe se za istim stolom, svako pije svoje piće i samo ćute. Za usamljenu ženu za susednim stolom je pa još izgleda tužnija priča. No, eto, na kraju sam opazio kako se i oni polako aktiviraju u skladu sa veselom atmosferom. Počeli su da plešu, da izvode najrazličitije vretolomije od plesanja po podu i na stolovima. Na kraju sam opazio iskren i veseo sjaj u poluvlažnim očima starije usamljene žene.
Brat mi je uspeo dobiti slovenačku vizu, malo smo se namučili svi sa papirima, srećom on nije svaki put išao za Beograd, jer bi išao četiri puta, ovako je otišao samo dva puta, a prijatelj njegov koji svaki dan putuje još dva puta. Dobio je izgleda u pet do dvanaest vizu, jer su danas baš neki nervozni likovi svojim ličnim bombicama malo uzdrmali Merkator centar u Beogradu i sve to pored policijske stanice koja je na 15 metara. Kao ljuti su što će Kosovo da proglasi nezavisnost pa iskalili bes na Slovencima koja, eto u ovom nesrećnom trenutku, mora da predsedava evropskom unijom. Kao da se Slovenija tu nešto pita oko Kosova…
Sutra prognoziraju isto potpuno sunčan dan pa treba otići na more, izvrnuti se i sunčati ceo dan i pročitati koju knjigu.
