Ovako iz daljine često čitam vesti iz bivše mi zemlje i iz Novog Sada. I prenerazim se čitajući vest da su srušili zaštitni zid na Petrovaradinskoj tvrđavi.
Čovek se stvarno zapita kakva je to struktura ličnosti koja je naredila da se sruši bedem koji je tu stajao 250 godina? Turci ga nisu rušili, preživeo je 2 svetska rata, bombardovanje 1999, sedam EXIT festivala i na kraju dođe neko sa bagerom i ruši dva dana, a “mirni” i “kulturni” (ja bih rekao nedopustivo rezignirani) Novosađani gledaju kako nepoznata firma i nepoznati radnici ruše puna dva dana taj zid. I kada je nestalo svih 100 i nešto metara tog zida, odjednom je neko reagovao i rekao: “Hej, srušili zid na tvrđavi!”.
Pa je li moguće da ste svi tek juče primetili da više nema ni onih ogromnih belih slova “Naš TITO”?
I dalje se ne zna ko je to naredio, svi ćute i podržavaju misao frenetično obožavanog ex-predsednika: “Izgradićemo mi i lepši i bolji”.
Tvrđava je pod zaštitom UNESCA… Međunarodna zajednica sve to pažljivo gleda, sve se piše, sve se pamti u ogromnim bazama podataka, čude se i oni, ali i njih malo šta više iznenađuje kada je Srbija u pitanju. U normalnoj državi samo za seču stabla u nacionalnom parku sledi neverovatno stroga kazna. Frušku goru, koja je nacionalni park, krče godinama i nikom ništa. Prvo je bilo ono “Hladno je ljudima, a nemaju para za grejanje”, a onda je sve preraslo u samo dobar biznis.
Neopisiva sramota za Novi Sad, za Novosađane (to nisu više oni ljudi koje znam iz detinjstva i koji su bili kulturni i ustajali u autobusu ustupajući mesto starijima), Vojvodinu i Srbiju i to sve nakon što je EXIT proglašem najboljim evropskim muzičkim festivalom u 2007-oj godini.
Dakle, ne ostaje nam ništa drugo nego da se prisetimo zida sa mojih ličnih fotografija kako je sve to nekad izgledalo…
Do sledećeg rušenja vas pozdravljam…
Osim prve dve fotografije, ostale su dosta lošije, prvi snimci sa prvim digitalnim fotoaparatom (nažalost ukradenim)…
A ovo je bio prvi veći udarac koji me je zaprepastio. Kako je neko mogao da poseče ovo divno drvo? Obožavao sam da ga fotografišem u svim godišnjim dobima. Tamo negde posle 2000-te su ga odsekli…
