Kada se završi radna nedelja i dođe petak svi su veseli zbog vikenda. U subotu je opušteno, a u nedelju već nastupa nervoza zbog dolazećeg ponedeljka. Kako bi subota što duže potrajala ustali smo u 5 ujutro (po dogovoru) kako bi krenuli u planine dok svi ostali idu na more. Naravno da se nismo sami probudili, čak štaviše razmišljali smo da pomerimo sat. Prijatelji Marko i Staša su bili tačni i došli su u 05:30 po nas i krenuli smo ka Bohinjskom jezeru. U Kranju pokupili Matjaža i pretovarili smo se svi u njegov novokupljeni auto. Kada smo krenuli palo mi je na pamet da možda nisam zaključao auto, ali se ispostavilo po povratku da je bila lažna uzbuna. Miru i Stašu (1 mesec do porođaja) smo ostavili na plaži na Bohinjskom jezeru, a mi krenuli lagano gore.
Prvo smo se izgubili, nije bila markirana staza, ali smo posle pola sata tumaranja došli na pravi put. Kondicija mi nije baš na zavidnom nivou i imao sam u ruksagu 3 majice, 3 sendvica i 3 flaše od 0,5l vode. Kada smo došli do doma ostao sam na pola flaše vode i na jednoj suvoj majici. Kupio dodatnu vodu, malo se odmorili i onda opet penjanje od oko 1,5 sat do vrha Bogatina (oko 500m visinske razlike). Lepo je bilo, mir i tišina, staza cela nije preterano strma.
ž
Na vrhu smo razgledali okolne vrhove, a pošto je Sunce krenulo da prži stavio sam preostalu suvu majicu preko glave. Napravio sam i jedna žulj na peti leve noge. U povratku smo opet malo lutali jer nismo hteli do doma da se vratimo istim putam pa smo obilazili. Put je idiličan, kroz travu visoku do kolena, borovu šumu, uz konstantan lagani vetrić, jedino što sam počeo da osećam žeđ, a 2l vode sam već popio. Dovukao sam se do doma i eksirao laško pivo, kupio još dve dodatne vode od pola litre. Spustili smo se do plaže ekspresno brzo, tako je valjda kada ideš u planine sa domaćinima, na tabli piše da je do doma 2,5 sata, a mi stignemo za 1:40…
Piše da je do dole 1,5 sat, a mi se spustili za sat… Hodali smo od 7:40 pa do 17:20, mislim da smo napravili krug od nekih 30km. Popio sam neverovatnih 3,5 litre vode, a da nisam išao nijednom na WC, dakle može se zamisliti kakvo je to bilo preznojavanje. Kada smo došli do plaže, Mira je bila crnja za dve nijanse, primilo joj se sunce. Shvatio sam da nisam poneo kupaći, a i zabrinuo sam se gde mi je razervni ključ od kola jer uvek nosimo oba kada idemo negde na put. Bio mi je u džepu koji je sada bio prazan. No, opet je strah bio neosnovan, ali se uopšte ne sećam kada sam ga dao u mali džep od ruksaga, jer mi se džep na šorcu stalno otkopčavao. Uglavnom, umesto kupaćeg sam uzeo taj svoj brzo sušeći šorc i ušao u čistu vodu. Kakva uživancija! Ne sećam se da mi je tako kupanje prijalo i godilo mojim umornim nogama, pre svega stopalima. O spiranju znoja i da ne govorim. Voda je idealno topla, oko 22°C pa se čovek super rashladi za razliku od mora koje meri punih 28°C ove godine. Kada smo krenuli put kuće, negde oko 19h, izgledali smo kao razbijena vojska, vukli smo se šepajući. Svratili smo do Bleda u povratku i pojeli već znane bledske krempite i tad ja počela i kiša, meteorolozi su predviđali nevreme… Bilo je dobro, mada naporno, gojzerice sam uništio, djon se bukvalno odvojio celom dužinom, opazio sam to danas ujutro kada sam hteo da ih spakujem. Dobro su služile preko 6 godina, istorijske Planika cipele koje se više ne mogu pronaći jer je firma propala. No, pokazali su mi u penjanju cvet Planike i onda sam pogledao logotip na cipeli. Identično….
