Pomalo neuobičajeno smo krenuli u nedelju na more i to poprilično kasno, oko 15 časova, posle ručka.
Krenuli smo tačnije u šetnju i obukli se u opremu za laganu šetnju, a onda kada smo videli kako je sunce upeklo, okrenuli smo auto, obukli kupaće, uzeli peškire i pravac more. Jedna od osnovnih prednosti života u Sloveniji je blizina Jadranskog mora koje nam je na samo sat vremena. Autoput nam je bip skoro potpuno prazan jer niko nije išao u 15:30 u nedelju na more. Uglavnom su se svi vraćali kućama, što prema Ljubljani i Mariboru, što prema Austriji.
Odlučili smo se da posetimo Strunjansku plažu jer tamo još nismo bili. Po našoj oceni to je najlepši deo za kupanje na slovenačkom primorju. Parkirali smo auto pored puta i krenuli napamet u laganu šetnju kroz borovu šumu po klifu, negde oko 100m nad obalom mora. Lagano smo se spuštali i evo jednog pogleda sa visine:
Slede dve slike jednog dela plaže:
Inače ceo klif je od sedimenata što se vidi sa slike:
Evo i jedne umetničke:
Posle potapanja nogu u more i izležavanja po kamenju otišli smo uveče u Piran na večeru. Sledi slika marine sa ulaska u Piran i skulptura čuvenog italijanskog majstora za violine Tartinija na glavnom trgu:
Tu je naravno i Piranska crkva:
