Prođoše prvomajski praznici. Ovde je idealno pošto se ove godine super poklopilo jer su svi neradni dani pali za normalne radne dane. 28.04. se slavi kao dan ustanka protiv okupatora (NOB – pobuna protiv fašizma) i on je pao u petak, a 01. i 02. maj su pali sada na utorak i sredu i većina ljudi je uzela 2 dana godišnjeg (ponedeljak, dolazeći četvrtak i petak i dobili tako 10 dana odmora. U petak su već bile velike gužve i mi smo zato otišli za vikend prvo na Jadransko more, ovaj put u Hrvatsku i to u Istru. Prešli smo granicu kod Kopra i došli u Savudriju i onda otišli u Novigrad do mora. Tamo se sreli sa prijateljima iz Ljubljane koji tamo imaju stan i otišli u jedan kafe pored mora na doručak (domaći kroasani sa čokoladom) i na čaj (nešto smo kašljali i Mira i ja…). Potom smo se smestili svi u jedan auto i krenuli u unutrašnjost Istre. Bio je super sunčan dan, fin kraj za opuštenu vožnju (oni koji imaju kabriolet uživaju verovatno još nešto više). Prepuno je osunčanih vinograda, a na putu je i puno motorista. Krenuli smo prema Motovonu, veoma lepom kamenom gradiću na jednom brdašcu na kome se održava letnji poznati filmski festival. Evo kako izgleda:
Tamo smo sa kamenih zidina iz jednog kafea posmatrali pejzaž Istre (onako sa vrha). Evo i slike:
Kada smo se kretali po kamenom gradiću slikao sam par interesantnih kuća, a može se videti i kakav veš stanovnici nose 
Pa par krovova:
Potom smo nastavili do još jednog kamenog mesta, još lepšeg koje se zove Grožnjan. Tamo smo ručali Istarske specijalitete, Istarske fuže i probali smo prvi put tartufe – poprilično intenzivnog mirisa ali ne i prejakog ukusa, nisam fasciniran. Evo i par slika iz Grožnjana:
Potom smo se vratili opet do mora i krenuli do jedne druge drugarice iz Ljubljane prema Umagu, jedno malo mesto Sveti Ivan. Ona tamo ima prekrasnu kućicu koja je sa tri strane okružena morem, kao svetionik, tako je i projektovana od strane njenog dede i njegovog brata arhitekte. Neverovatno dobra pozicija, kuća je u šumici visokih borova a na samo 10m od mora i legneš u ležaljku i slušaš šum talasa. Tamo bi se stvarno moglo veoma puno kreativnih stvari napraviti (ja bi recimo odlično programirao) Inače, deda joj je bio neka žešća faca u ono doba stare Juge, napisao je i pesmu Bilećanka koja je pevana veoma često, mislim da smo je i mi kao primorani pioniri učili Mnogo su ga nervirala deca koja su mu narušavala privatnost na okolnom kamenju – plaži ispred kuće pa je razneo sve dinamitom i od tada nema žive duše. Sa slika vidite šta je ostalo, a na slici sa čamcima možete u daljini videti borovu šumicu i obrise kuće. Inače puno je luksuznih vila na 50 do 100m od mora ali nijedna nema ni blizu tu poziciju niti atmosferu. Takvih mesta na svetu je stvarno malo i čak i oni koji ne znaju šta će od para teško mogu doći do toga…
Vratili smo se istog dana, pomalo umorni i onda sutradan krenuli do Idrije do mog poslovnog partnera gde smo imali lep ručak i pogledali njihov lep stan i onda nastavili prema Alpima u Bovec. Sestra mi je otišla za Barselonu pa smo imali praznu gajbu. Lepo vreme nas je poslužilo oba ova dana i prvi dan smo se popeli na nekih 1800m nadmorske do Krnskih jezera i umorili smo se jer smo išli oko 3 sata gore i oko 2,5 sata dole sa nekih 2 sata izležavanja i sunčanja pored jezera. Nisam nosio foto aparat u Bovec (za promenu) pa šaljem par arhivskih slika jezera i Soče…
Danas smo išli oko Soče i par puta prešli preko onih visećih mostova u stilu Indijane Džonsa (ljuljaju se maksimalno a dole voda teče brzo)…
