Sredina aprila je, dakle pravi čas da se razbije zimski san i otvori letnja sezona odlaskom na more. April je neverovatno topao ove godine i nema onih čestih kiša koje padnu nekako uvek za vikend. Odlučili smo da posetimo stari zamak na obali Jadranskog mora u malom mestu Duino u Italiji, pored Trsta. Odvozali smo se autoputem i potom duž Goriških brda gde je sve puno vinograda. Zamak je na neverovatnoj poziiji, na vertikalnoj steni na samoj obali mora, nešto manje od 100m nadmorske visine. Evo kako izgleda:
Evo malo koordinata za orjentaciju:
Facsinantno je celo područje tih klifova i zaštićeno je kao poseban prirodni interes Italije, postoji i jedna staza kojom se može hodati duž celog pojasa po ivici a sve to kroz borovu šumu… Evo par slika:
Sam zamak je priča za sebe, star preko 1.000 godina i u njemu je oduvek živela aristokracija, jedno doba i Štraus i Šubert, austrijski Habsburgovci i dan danas živi tu italijanska plemićka porodica. U zamku je lep muzej starih predmeta kraljevske porodice kroz istoriju. Ispod samog zamka u steni je u vreme drugog svetskog rata napravljen veliki bunker u kome su bili Nemci ali kada su saveznici 1943-e oslobodili Italiju tu je bio štab savezničke mediteranske flote. Slede sada slike bunkera:
Posle smo otišli u Malu Vas, malo italijansko selo gde domaćini u ovo doba godine imaju mogućnost da prodaju svoje proizvode bez poreza i zato se fino ušetaš u dvorište neke kuće, sedneš i oni te služe domaćim đakonijama – kraški pršut i pančeta, sir, masline, rukola… Marija Terezija im je omogućila da prodaju u aprilu bez poreza zbog surovijeg kraškog predela gde ljudi teže žive u odnosu na one u gradovima.
U povratku smo se vozili po slovenačkom Krasu, mediteranskom delu Slovenije. Sve je bilo prepuno vinograda a evo slika i jednog zamka odatle:
Na kraju smo završili u jednom malom selu pod nazivom Šepulje u prelepom mediteranskom restoranu Šajna – stara kuca od kamena sa prostranim dvorištem, sve u kamenu. Služe mediteranske specijalitete, imaju sjajan rižoto.
