12.12.2006 treba da krenem da radim privatno pa kako bude…
Sledeća priča može da natera i druge da se odluče za taj put….
Ne tako davno živeo je srećan i vredan mrav koji je svaki dan dolazio rano ujutro na posao. Svaki radni dan je bio veseo i dobre volje i veoma često je pevušio vesele pesmice. Bio je srećan da može da radi i njegovi rezultati su bili odlični, međutim radio je bez usmerenja jer uopšte nije imao nadređenog šefa. Zato se je gospodin stršljen, direktor firme, odlučio da takva situacija ne sme dugo da potraje i zaposlio je bubamaru koja je imala velika iskustva sa vođenjem ljudi.
Prva briga bubamare je bila da organizuje praćenje dolazaka mrava na posao kao i beleženje njegovih odlazaka. Uspostavila je sistem upisivanja dolazaka i odlazaka i dobila pohvalu direktora. Kao nagrada, doneta je odluka da se zaposli sekretarica koja će pomoći u pripremanju dosijea radnika i u kreiranju izveštaja. Zaposlili su pauka i on je odmah uspostavio sistem arhiviranja i postao je odgovoran za preuzimanje telefonskih poziva.
Vredni mrav je i dalje samo radio, radio i radio. Direktor stršljen je bio oduševljen sa izveštajima koje mu je pripremala bubamara i počeo je da zahteva uporedne studije sa grafikonima, pokazateljima i analizama trenda razvoja. Zbog toga je trebalo zaposliti hrčka kao pomoć direktoru i kupiti nov računar sa kvalitetnim kolor štampačem.
Veoma brzo je srećni i vredni mrav počeo da se žali da ne može da dođe do daha, jer je pored celog posla, koji je inače obavljao, morao da se bavi i sa svom tom papirologijom pošto su uvedena nova pravila.
Direktor je odmah uvideo da mora brzo da deluje. Kreirao je novo radno mesto šefa službe koji je imao zadatak da nadzire srećnog i vrednog mrava. Na radno mesto su zaposlili cvrčka koji je prvo zamenio ceo nameštaj u svojoj kancelariji i dobio novu ergonomski oblikovanu stolicu kao i najnoviji laptop.
Naravno, pošto je već bilo dovoljno računara, trebalo je kupiti i postaviti mrežni server. Novi vođa službe je trebao pomoćnika (koji je ujedno bio i njegov pomoćnik u prethodnoj firmi) za pripremanje strateškog nacrta vođenja, kako ljudi, tako i proračuna nove službe. U celom tom okruženju mrav je bio sve manje srećan i sve manje vredan.
“Moraćemo naručiti izradu studije o socijalnom raspoloženju i zadovoljstvu zaposlenih u firmi”, stručno je primetio cvrčak.
Kada je jednog dana direktor stršljen pogledao brojeve i shvatio da firma u kojoj radi srećni i vredni mrav nije više tako produktivna kao pre, zamolio je za pomoć najelitnijeg savetodavca, gospođu sovu, da mu napravi dijagnostiku stanja u firmi i da predloži rešenja za poboljšanje stanja. Gospođa sova je po tromesečnom analiziranju odnosa u firmi predala sledeći izveštaj: “U firmi je previše zaposlenih!”.
Direktor stršljen je poštovao saopštenje i odmah je otpustio mrava.
Pouka priče:
Nikad ne budi srećan i vredni mrav. Više ti se isplati biti nesposoban i da ne radiš ništa. Nesposobni ne trebaju nadzornika. Ako si uprkos tome produktivan, nikad ne pokaži da si veseo dok radiš jer za tako nešto nema opravdanja.
Ako hoćeš na svaki način biti kao mrav otvori svoju sopstvenu firmu.
Tako ti neće biti potrebno da radiš za stršljena, bubamaru, pauka, cvrčka (i njegovog pomoćnika), sovu i hrčka.
Nažalost, cela ova priča se oslanja na univerzitetska istraživanja koja kažu da većina ljudskih bića teži ka parazitskom životu.
