Naš poslednji film na LIFE festivalu je bio “Optimisti” od Gorana Paskaljevića. Pre filma smo se sreli sa jednom Mirinom koleginicom iz Novog Sada sa kojom se Mira dogovorila da se vide u četvrtak, ali ona je Miru sama prepoznala, jer smo slučajno išli svi da pogledamo isti film. Malo su popričale oko toga šta sve treba da se sredi da se uđe u proces nostrifikacije medicinske diplome i moram reći da mi je izgledala nekako zbunjeno i pomalo uplašeno i setio sam se tog sličnog osećaja koji sam imao kada sam prvi put došao u Ljubljanu i kada sam trebao da obavim intervjue za posao.
Film je skroz čudan, počinje sa onom poplavom u selu Jaša Tomić u Banatu i ceo film prikazuje jad i očajanje običnih ljudi u doba brze tranzicije koja se dešava u Srbiji (odnosno završava). Pomalo sam zbunjen gledajući jer ne znam da li je to stvarna slika ili preuveličana (nekako odbijam tokom celog filma da prihvatim to). Vrhunac ludila je kada lokalni bogataš, koji je kupio sve lokalne fabrike, siluje ćerku profesora, koji je izgubio posao i radi kod njega u njegovoj privatizovanoj livnici kao “poštovani” radnik fizikalac. Otac želi da ga ubije u očajanju, a on mu kaže da je ona sama sve to htela i da mu je odgrizla i pola uveta i otac proguta sve to da bi zadržao posao. Sutradan dođe sa ćerkom i oboje mu se izvinjavaju, profesor mu poklanja vino, a ćerka se izvinjava što ga je napala i što se loše ponašala.
Inače pre silovanja, kada stoje pored neke kuće koja se ruši, a ispred kuće je njegov najnoviji model ultra skupog džipa, on joj kaže: “Ne brini se ništa, imaćeš sve ono o čemu druge mogu samo da sanjaju. Evo, vodiću te i da vidiš more! Ovo su sve moji ribnjaci, a od jednog imam 1.000.000 EUR-a”.
U drugoj priči dečaku umre otac, a on prokocka svih 2.000 EUR namenjenih za sahranu dok pored njega jedna baba dobija svaki put. Smisli da ide sa njom u Las Vegas kako bi iskoristio njen talenat, no ona umire, a sa njom i njegova nada. Pa priča o lokalnom mesaru koji se obogatio radeći sa svinjama i o njegovom malo zaostalom sinu koji je postao šampion u brzom klanju svinja i posle zlatne medalje ne može da se smiri i kolje sve što vidi – od kokoške do svinje ili krave, a otac mora da plaća svu nastalu štetu…
Profesor kome su silovali ćerku je u međuvremenu poludeo, a inače je bio profesor psihologije i pre ludila je krenuo da se bavi alternativnim metodama izlečenja, vara očajne ljude i uzima im pare obećavajući im izlečenje ako se okupaju u izvoru mladosti… Generalno, u filmu su svi prikazani kao ludi, očajni i bez ikakve nade da će im se situacija promeniti i meni lično se nije svideo previše, a i ne mogu da prihvatim da je baš tako crno u zemlji Srbiji, jer potpuno imam drugačije slike kada se vidim sa mojim prijateljima, ako se ode na Štrand, u izlazak u Novom Sadu. U filmu je prikazana provincija i ako je film realan to je obeshrabrujuće. Najgore je to da je osnovna poruka filma da nema nade. Po filmu sam bio šokiran, Mirina koleginica je plakala.
