Odličan film stvarno. Možda uvrede za Kazahstan i nisu u centru pažnje koliko ismevanje američkih zabluda i predrasuda. Od modernog New York-a do tradicionalne srednje Amerike, ratobornog Texasa i Pamele Anderson u L.A. 
Ta scena sa Pamelom na kraju je dobra kada Borat konačno dođe i nađe se u masi obožavalaca koji čekaju na njen autogram. Dođe, podari joj na izvezenom platnu svoje ime i njeno i zaprosi je. Ona kaže “No way” a on samo “I don’t need your approval” i to platno je u stvari džak i on navlači to preko nje želeći da je odnese. Ova vrišti, beži, on za njom, no obezbeđenje ga sustiže. Ništa nije namešteno, mislim da ga je i tužila…
