Bio je to juli mesec 2006 i to nedelja posle EXIT-a… Sve smo isplanirali sestra, drugar i ja da idemo baš onaj vikend kada je bio EXIT, ali ja sam baš te nedelje u ponedeljak dobio slovenačko državljanstvo i odmah su mi poništili radnu dozvolu i stavili na stanje čekanja za pasoš. Rekli su mi da se čeka i do 14 dana, ali da će napisati da je hitno i morao sam zbog toga da otkažem odlazak na EXIT u petak. Odložili smo put za sledeću nedelju. U četvrtak, dan pred početak EXIT-a, ja dobijem pasoš – sve nas je iznenadila brzina birokratije, ali već sam otkazao sestri i drugaru. Loš znak.
Krenuli smo sledeće nedelje, bile su gužve na autoputu odmah na izlasku iz Ljubljane jer su zatvorili jednu stranu zbog renoviranja. Došli smo na granicu i po rutinskoj kontroli (prvi put sam pokazao nekom zvaničnom organu slovenački pasoš kao dokument) i odmah su me izdvojili na poseban parking. Saznao sam da mi je istekla saobraćajna dozvola za auto i to da mi ne važi skoro dva meseca. Dok mi je policajac to objašnjavao prilazi jedan vrlo ljut kamiondžija i pita onako ljutito: “Pa dokle ćemo više da čekamo?”. Policajac, ga pogleda i uzvrati kontrapitanjem: “Da li ste vi videli znak na ulasku u carinu?”. Ovaj zbunjen: “Kakav znak?”. Policajac pogledavši ga u ruku: “Piše da je zabranjeno pušenje. Javite se kolegi na susednom puntu i pripremite 250 EUR-a za kaznu.” Ljutiti šofer je toliko bio zbunjen da se samo okrenuo i nastavio prema pultu… Setio sam se u međuvremenu da smo bili i na letovanju na Krku sa tom isteklom dozvolom – sreća da nas Hrvati nisu uhvatili, jer bi bilo mnogo gore i skuplje… Auto mi je napunio 3 godine i morao sam ići na prvi tehnički pregled. Nikakvo obaveštenje od lizing kuće nisam dobio, a ni ja nisam gledao, a policija mi je rekla da moraju da me isključe iz saobraćaja jer imam tehnički neispravno vozilo pošto nisam obavio tehnički pregled. Ja kažem: “Ali potpuno je ispravno!”, no oni mi samo pokažu zakon 
Uzeli mi tablice, a to znači da nisam mogao dalje kolima. Sestra i drugar su u očajanju, jer im se baš išlo za NS, kao i meni. Dobijem odmah i kaznu od 500 EUR, a ako je platim u roku od 8 dana onda je samo 250 EUR… Saznam od policije da mogu da odvezem auto nazad u Ljubljanu ako nabavim probne tablice ali i da sa tim tablicama ne mogu preko granice. Pošto je bio petak, a vreme negde oko 17h morali smo brzo da reagujemo. Nazovemo taxi i on dođe po nas i uputimo se prema Brežicama (20km od granice) do Triglav osiguranja kako bi kupili probne tablice. Mercedes od taksiste šiba kao lud – 180km/h i dođemo brzo, ali ne rade, jer je prošlo 17h… Krećemo dalje prema Otočcu (još 20 km) do auto moto saveza (AMZS) kako bi tamo kupili tablice. Čekam u redu, taksimetar odbrojava… Pitam uljudno da li mogu preko reda, ali niko neće da me pusti. Sačekam pola sata i kažem da mi trebaju probne tablice, dam sve papire a službenik mi kaže da ne mogu da ih podignem, jer nemam ovlašćenje od lizing kuće! I neće, pa neće da me pusti. Sedamo u taksi i nazad na granicu gde čeka nervozna Jelena. Platim bezveze tih 100 EUR za taxi, a da ništa nisam obavio. Drugar Ninoslav pozove svoje drugare Jureta i Mateju i oni, super likovi, dođu po nas iz Ljubljane (150km) i vrate nas nazad u Ljubljanu. Kola ostavimo na carini uz dugo ubeđivanje da ćemo sutra doći po njih. Insistirali su da moram da ih odvezem auto vučom i to bi do Ljubljane bilo bar 400 do 500 EUR. Nekako prespavamo nas četvoro u našoj garsonjeri – 3 sardine na bračnom i Ninoslav na pomoćnom krevetu na naduvavanje. U subotu ujutro odem do lizing kuće po tablice, ali ne rade. Pošto su u istoj zgradi sa zastupnikom Forda, Jaguara i Volva (Summit Motors), koji srećom radi, pitam tu firmu da mi daju telefon od nekog iz te lizing kuće kako bi sredio nekako tu situaciju sa autom. Neće da mi daju i kažu da su oni potpuno dve različite firme i da imaju zajedničko jedino to da su u istoj zgradi. Opet napuštam tužam scenu, a onda se setim! Vratim se i kažem im da mi onda oni naprave probne tablice. Pristanu bez ijednog pitanja. Sačekam postupak izrade i kada sam ih dobio u ruke pitam lukavo: “Čekajte, ako ste vi potpuno druga firma, odakle vam ovlašćenje da mi napravite probne tablice s obzirom da nemate ovlašćenje od te lizing kuće?”. Oni me samo pogledaju i mirno upitaju: “Da li ti hoćeš te tablice ili nećeš?” Prihvatim nekako da hoću
Sednemo u Ninoslavov auto nas troje, pojačani Mirom, tj. četvoro – dakle ovo bi bila konstrukcija rečenice kao kod Đoganija: “Bilo nas četvoro i ja petoro”. Dođemo do carine, pretovarimo se, nalepimo probne tablice, Jelena i Ninoslav odoše za Srbiju Ninoslavovim autom, a Mira i ja nazad za Ljubljanu našim.
Onda je došao ponedeljak i postupak odjave vozila, obavljanja tehničkog predloga i nova prijava vozila, dobijanje nove saobraćajne dozvole… Prvi problem je nastao već na početku kod odjave vozila. Odem u opštinu i kažem da želim da odjavim vozilo sa tom i tom registracijom. Oni nazovu telefonom i kažu da im još nisu stigle tablice. Ja im dam potvrdu od policije da mi je oduzela tablice na graničnom prelazu, a oni to ne priznaju. Pitam ih i ujedno kažem da je policija isto država, a oni kažu da nije. Onda se setim i kažem im da zamisle situaciju da tablice putuju poštom i da ih je pošta izgubila. Dramatizujem i pitam: “Šta ja sada da radim kada su tablice izgubljene? Kako da registrujem auto kada ne mogu da ga odjavim?” Službenica ode kod šefa jer nije imala još takav slučaj i napravi mi odjavu vozila Onda je sve išlo nekako svojim tokom. Na tehničkom nisam prošao iz prve, jer mi jedna poziciona svetiljka nije radila. Majstor ju je zamenio i prošao sam iz druge. Sve u svemu ceo dan sam potrošio na to i na kraju imao tu novu saobraćajnu dozvolu, platio kaznu i naučio školu.
