Aleksandar Hajduković Blog

Posle dužeg vremena, dogodila se nova mini objava.

Povod je neobjavljeni komentar na Internet stranici www.b92.net na tekst o novom autu Honda Civic Crossover

Prokomentarisao sam nešto u smislu da je “Hondi konačno uspelo da dostigne Renault Thalia-u po ružnoći, a da je za zadnji deo uzor bio SSangYong Kyron”

Slika govori više od 1000 reči.

O ukusima ne vredi raspravljati, no, moje mišljenje je: “Kuda ide ova Honda?”, “Kuda ide Toyota” i “Kuda ide Mazda”? Sva japanska vozila su u dizajnu radikalno nazadovala od prethodnih generacija.

Evo još tri ružna auta u konkurenciji ovog:

Zadnja popravka:
Objavili su mi komentar na B92!

Tri nedelje sam proveo poslovno u Americi od kraja oktobra do sredine novembra 2011. Super je bilo, veoma pozitivno iskustvo. Kalifornija je topla, preko dana ide i do skoro 30°C, a ujutro i uveče oko 5°C. Put je naporniji kada se vraćate u Evropu, još trpim posledice Jet lag-a. Treba ipak izabrati da se vozite sa jednim presedanjem, a ne sa dva. Išli smo od Trsta do Minhena, od Minhena do Čikaga i od Čikaga do San Franciska.
Slede slike, da ne dužim…

Ovde imate celu FOTOGALERIJU >> KLIKNI <<

Prvi dan oktobra, a letnje temperature – u Štanjelu 28°C, a Trstu 33°C. Morao sam da kupim Nivea kremu za sunčanje pošto sam kapu zaboravio…
Super smo jeli u okrepčevalnici Ruj (Dol pri Vogljah) – super hladovina od vinove loze – idealna zaštita od Sunca, nije bilo gužve, odličan pršut sa sirom za predjelo, biftek sa tartufima i njihovo vino (Cabernet Souvignon i Malvazija). Ceo put od Štanjela do Trsta (36km) je izvanredan – uživancija za vožnju po Krasu – nama najlepši put za dolazak do Trsta. U Trstu nas dočekalo pravo letnje vreme i pripreme za Barcolana-u.

Za nestrpljive sledi odmah jedna slika sa obale dok čekamo trajekt za Mljet (luka Ston na Pelješcu)

A tu je odmah i cela fotogalerija: >> KLIKNI OVDE DA VIDIŠ GALERIJU <<

Kada sam bio mali čitao sam enciklopedije “Kaži gde” i tamo je pisalo “Mljet – biser Jadrana”. Ne sećam se mnogo osim naslova i toga da su naselili mungose da im očiste ostrvo od zmija i oni su to odlično odradili ali sada se treba rešiti i prevelikog broja mungosa (nismo videli nijednog doduše). Inače, ostrvo ima zelenila u izobilju, najzelenije jadransko ostrvo na kom sam bio i neverovatno kako lepo miriše i kako su glasni zrikavci (non-stop rade).

Put od Ljubljane nije bio lak. Krenuli smo u ponoć želeći da dođemo do podneva, međutim najpre smo čekali sat i po 30km južno od Zagreba zbog jedne saobraćajke, a onda i par navrata na završetku auto puta u dolini Neretve i putovali smo celih 12 do 13 sati sa pauzama. Inače je potrebno oko 8 sati jer je skoro non-stop autoput – maltene do Neuma. Čujem da se Hrvati žale na cenu slovenačke vinjete, kao skupo im… A kod njih (u jednom smeru prema Mljetu) plaća se za njihov autoput skoro 26,3 EUR (5 + 191 = 196 kuna). Mada, ako se pogleda realno, vlasnik autoputa (koncesije na 20 godina) je Amerikanac, tako da Hrvati, u stvari i nisu ništa krivi. Lep je svakako autoput, naročito deo od Splita dolinom Neretve prema Bosni, kao u Need For Speed dugačke ravnine koje se spuštaju nizbrdo.
Dolina Neretve je stvarno lepa i veoma rodna, voće Černobilskih dimenzija je svuda na dohvat ruke pored puta i mami da se zaustavite. Pravili smo pauze zbog malog Filipa, dobro je podneo, sviđa mu se sedalica Romer Cowmouflage.
Trajektom se vozi dugo, možda 40 minuta maksimalno, i iz Sobre na Mljetu smo otišli levo u Saplunaru. Mirno mestašce, odnosno par kuća koje izdaju apartmane. Mi smo bili u vili Hansal i lep je bio smeštaj, imali smo super pogled na more. Oni imaju mini trgovinicu koja nudi one najosnovnije namirnice – dakle, ponesite sve sa sobom i naravno keš jer ovde plastiku (kreditne kartice) niko ne prima. E da, spremite se i na to da racionalno vodu trošite pošto Mljet nema vodu već se skuplja kišnica, a i vatrogasci dovoze i prazne cisterne.
Konoba Starmasi možda prima kartice (piše na vratima), ali nismo bili. Bili smo kod njihovih suseda “Vila Mirosa” i jeli super jastoga na žaru sa špagetami.

Za hobotnicu ispod sača najbolje je u Tritonu u Babinom polju u centru delu ostrva (nema vezu sa morem).

A evo i kako izgleda unutra u konobi…

Saplunara je u jugoistočnom delu, a u zapadnom delu su dva slatko-slana jezera i to je deo nacionalnog parka (plaća se ulazak 90 kuna po osobi a to vam važi ceo odmor – možete više puta ići). U sredini jezera je malo ostrvce sa crkvicom – liči u neku ruku po tome na Bled ali tu se i sva sličnost završava. Imate i na jugu na sredini Odisejevu pećinu u kojoj je bio zarobljen dugo godina, plivajući ulazite.

Odlazak do Dubrovnika ne smete propustiti kada ste ovako blizu. Imate iz Sobre (jeste malo nezgodno) u 6 ujutro ili u 6:15 ujutro (zavisi od dana) katamaran koji vozi 1:10 do Dubrovnika. Povratak vam je u 19:15 (zna biti naporno ako niste poneli kupaće kao mi, ne ponovite tu grešku).

U Saplunari je pesak, idealno za bebe, plitak je ulazak, a i sami apartmani su jako blizu plaže što je stvarno praktično.

I na kraju zvuk zrikavaca sa Mljeta…

Zanimljiv vikend je bio. U petak smo ugostili drugara iz Norveške koji je došao na intenzivni petodnevni kurs engleskog jezika (alfa učenje uz pomoć mind mašine i aktiviranjem regije za dugotrajno pamćenje), a u subotu su nam došli prijatelji iz Novog Sada dok su išli prema Francuskoj.